​Kada ti stranci od kuće naprave kupleraj, i druga traumatična Airbnb iskustva

Bez obzira da li si iznajmio stan ili si ga ti dao u zakup, korišćenje Airbnb-a može da dovede do novih otkrića i doživotnih prijateljstava.

|
07 juli 2016, 8:40am

Ovo nije kupatilo koje se trenutno reklamira na Airbnb-u (Fotografija: Stefan Korner sa).

Odlomci ovog članka su ranije objavljeni na VICE Italy

Ekonomija deljenja je predivna stvar, ali je i užas. Bez obzira da li si iznajmio stan ili si ga ti dao u zakup, korišćenje Airbnb-a može da dovede do novih otkrića i doživotnih prijateljstava. Ali takođe može da te dovede do toga da se nađeš zaglavljen u tesnom prostoru sa ljudima sa kojima nemaš ništa zajedničko, i da moraš da trpiš smrad njihovih nogu.

I dok je nekoliko evropskih gradova u poslednje vreme pokušalo da reguliše Airbnb iznamljivanje, ili da ga sasvim zabrani, mi smo prikupili neka od najgorih iskustava naših prijatelja koji su odsedali u kućama neznanaca.*

REJKJAVIK 420

Želeći da uštedim neke pare, kupio sam jeftinu avionsku kartu sa dugim presedanjem u Rejkjaviku – trebalo je da stignem tamo oko 11 uveče, a naredni let mi je bio u 7 ujutru. Trebao mi je smeštaj u Rejkjaviku i, iako sam cicija, ali ipak nisam želeo da spavam na klupi na aerodromu, rešio sam da iznajmim nešto preko Airbnb-a. Toliko daleko sam skrolovao ulevo, da sam po toliko niskoj ceni našao samo vreću za spavanje u dnevnoj sobi nekog tipa. Imao je jedno jedino 'kućno pravilo': „Ja sam pušač. Ako ti je to problem, trebalo bi da potražiš smeštaj na nekom drugom mestu. 420", napisao je na sajtu.

Najgore što može da se dogodi, pomislio sam, je da ću na kraju poduvati par džointa sa tipom koji iznajmljuje vreću za spavanje u svojoj dnevnoj sobi. Ali kada sam stigao tamo, ispostavilo se da moj domaćin toliko strasno doživljava travu, da je od toga napravio zanimanje – proveo sam celu noć u dnevnoj sobi dilera, dok su njegove mušterije isprobavale razne sorte trave koje je prodavao. Kada sam se u pet ujutru izvukao iz vreće za spavanje, koju sam namestio iza kauča, da bih uhvatio svoj let, bio sam naduvan preko svake mere. To je trajao satima: nikada ranije nisam toliko temeljno pratio procedure obezbeđenja na aerodromu. – Matija, 23

NEMI SVEDOK

Putovala sam po Novom Zelandu i bio mi je potreban smeštaj za poslednjih par dana u Oklendu, pre nego što se vratim u Dansku. Nije mi ostalo mnogo para, pa sam iznajmila najjeftinije mesto koje sam mogla da nađem – sobu u jednoj ogromnoj kući nekog para. Ispostavilo se da je to loša odluka. Kada sam stigla tamo, tog para nije bilo. Međutim, u kući je bilo 10 do 15 ljudi koji su delili par soba – i jedno kupatilo. Cela kuća je smrdela na prljave, mokre peškire.

Kada sam se ujutru probudila, padala je kiša, pa sam ostala u krevetu i razmišljala da li da ubijem vreme u toj paklenoj rupčagi, ili da provedem dan šetajući po kiši. Uzglavlje mog kreveta je bilo spojeno sa podnožjem kreveta u kojem je ležao neki tip kojeg još nisam upoznala. Sigurno je mislio da spavam, jer sam u jednom trenutku začula nepogrešive zvuke masturbiranja. Prigušeno lupkanje, stenjanje, uzdasi – ceo klasični repertoar. Nikada mi kuća nije više nedostajala nego u tom trenutku. – Sandra, 28

SICILIJANSKO GOSTOPRIMSTVO

Pre par godina, moj bivši dečko i ja smo odlučili da obiđemo Siciliju. Bilo je sjajno, osim kada smo došli u Agriđento. Vlasnik nije bio u gradu ta tri dana koliko je trebalo da odsednemo kod njega, pa je dogovorio sa jednim svojim prijateljem da se nađe sa nama i da nam da ključeve. Taj prijatelj je bio dovoljno ljubazan da nas sačeka na autobuskoj stanici, par kilometara udaljenoj od stana – koji je bio veoma simpatična garsonjera, sa malom terasom sa pogledom na more. Radovali smo se što ćemo sami provesti taj dan. Tokom vožnje, prijatelj je bio veoma pričljiv, ali i prijatan, pobrinuo se za to da nas u frižideru čeka ohlađena boca proseka, tako da nismo imali zbog čega da se žalimo.

Nakon što je proveo pola sata u stanu, pričajući sa nama – ili tačnije, pričajući nama – ponudio se da krene sa nama da nam pomogne da uzmemo rentakar. Kako smo mogli da odbijemo? Čim smo uzeli ključeve od kola, počeli smo da mu se zahvaljujemo i opraštamo s njim, ali onda nam je ponudio da dođemo na njegov jedrenjak na piće. Pomislili smo da je to čudno, ali nam je delovalo i glupo da odbijemo piće na jedrenjaku.

Posle kratkog odlaska u supermarket, gde nam nije dao da platimo nijedan evro, stigli smo na brod – bio je mali i veoma simpatičan. Pridružila nam se jedna devojka, i pili smo i malo mezetili zajedno. Pomalo pripita, čudila sam se gostoprimstvu Sicilijanaca, iako su bili malo navalentni po tom pitanju. Kada je konačno prihvatio činjenicu da želimo da odemo, pitali smo ga šta smo mu dužni za kupovinu. „Ukupno, za ceo dan i aperitiv, to je 35 evra po čoveku. Ali može i 60, za oboje", rekao je. I nije se šalio. – Gabrijela, 28

PRONAĐEN VIBRATOR

Tokom protekle dve godine sam ugostio oko 15 ljudi u mom stanu, ali jedan čovek koji se zove Džejkob je bio nadaleko najbolji gost kojeg sam imao. Bio je malo stidljiv, a ipak veoma fin i tih. Tokom boravka kod mene, nikada nije došao kući pijan, ili tako nešto – ustajao je rano da obilazi muzeje po Atini, šetao je gradom, uveče bi nešto pojeo i otišao na spavanje.

Svog poslednjeg jutra se spakovao, proverio da li je nešto zaboravio ispod kreveta, zahvalio mi se, oprostio od mene i tiho zatvorio vrata iza sebe. Kada sam otišao u njegovu sobu da počistim i namestim krevet, primetio sam neki veliki predmet zaglavljen između rama i dušeka. Kada sam podigao čaršav, ugledao sam najveći vibrator koji sam u životu video. Izašao sam iz sobe, našao neke rukavice, stavio vibrator u plastičnu kesu i bacio ga u đubre. I dalje ga se rado sećam. – Filip, 38

Fotografija: Jinan Čen, sa

FONTANA GOVANA

Na papiru, sve je izgledalo savršeno normalno. Moji domaćini će biti Džejson i Ana, par od trideset i nešto, koji je iznajmljivao sobu u u kući koju su opisali kao „toliko veliku, da je šteta da se ne iskoristi do kraja". Stan je takođe bio na pljuvomet od londonske kancelarije gde je sutradan ujutru trebalo da odem na intervju. Kada sam stigla, shvatila sam da „toliko velika, da je šteta da se ne iskoristi do kraja" zapravo znači „Iskoristili smo svaki kvadratni santimetar kuće". Sve sobe u kući su preuređene u hotelske sobe, sa brojem na vratima i kućnim pravilima uramljenim na zidu. Džejson nije spavao u kući, a od Ane nije bilo ni traga.

U drugim sobama je bilo prilično tiho, sve dok oko 11 uveče neko nije počeo da psuje na jeziku za koji ću kasnije saznati da je poljski. Jedan od stanara je pokušao da upotrebi kupatilo, ali je shvatio da je WC šolja zapušena. Uz pomoć svog cimera je napravio nekakav rastvor koji je trebalo da odblokira odvod. Pokušao je da stupi u kontakt s Džejsonom, ali Džejson se nije javljao na telefon. Došla sam da im pomognem, kao i većina stanara.

Ne mogu da objasnim šta se tačno dogodilo, ali pretpostavljam da je zbog dotrajalih instalacija, činjenice da ju je previše ljudi koristilo, i zbog rastvora koji su napravili, WC šolja eksplodirala. Bili smo posuti govnima, mi, vodoinstalateri - amateri. Iz toaleta se čitavu noć čulo krkljanje. Nakon što sam se sto godina zapirala iznad lavaboa, izbombardovala sam Džejsona porukama i naterala sebe da pokušam da zaspim. Intervju je prošao grozno, i nisam dobila pripravnički staž. Ne želim da za taj neuspeh krivim samo to što su mi odeća i kosa smrdeli na govna, ali sigurno je imalo neke veze s tim. – Frančeska, 24

ROĐAK IZ BERGAMA

Moji roditelji imaju kuću u centru Milana, i klasični salonski stan koji je „svetao i prostran", u „veličanstvenoj zgradi", i za čije preuređenje je moja mama dala sve od sebe, i sigurna sam da ga voli više nego mene. Pre par godina, moji roditelji su se odselili iz grada, i moj brat i ja smo je ubedili da je iznajmljuje preko Airbnb-a. Mi ćemo sve da rešavamo, i uzimaćemo mali procenat. Dogovor je bio savršen.

Sve je išlo kao podmazano do pre jedno godinu dana, kada su se pojavile dve žene tridesetih godina. Iznajmile su kuću na deset dana, krajem aprila, i sve je delovalo savršeno fino kada smo im dali ključeve. Posle par dana njihovog boravka tamo, vratar je pozvao moju majku. Delovao je da mu je veoma neprijatno da joj to kaže, i da ne želi da donosi „ishitrene zaključke", ali da se muškarci koji dolaze u zgradu ređaju kao na traci, ne znajući tačno kuda treba da odu, pominju broj našeg stana, penju se gore u stan, ostaju neko kraće vreme, a onda odu.

Moja zbunjena majka je pozvala jedni od devojaka, koja ju je umirila, tvrdeći da joj je dolazio samo jedan momak – njen rođak iz Bergama. Moja draga majka joj je ili poverovala, ili je odlučila da ne čačka dalje, iz čiste neprijatnosti. Ali shvatila je šta se događa, čim je došla da počisti kuću i otkrila da su sve kante za đubre prepune upotrebljenih kondoma. Dezinfikovala je sve u kući i nije mi dozvolila da joj pomognem. – Silvija

Fotografija: Nikolas Sanđuenti, sa

KRIZA SVEĆA

Moja mama ponekad preko Airbnb-a iznajmljuje jedan sprat u svojoj kući. Pre par meseci, grupa osamnaestogodišnjakinja iz Irske je odsela kod nje nekoliko dana. Kuća je stara, ima mnogo drvenarije, i nalazi se u centru Amsterdama, tako da postoji opasnost od požara – moja mama uvek upozorava svoje goste da budu pažljivi sa vatrom. Posle nekoliko dana njihovog boravka tamo, moja mama – koja živi dva sprata iznad – je gledala vesti u osam, kada je začula krike od ispod. Otrčala je dole, i zapahnuo ju je dim – izbio je požar. Srećom, vatrogasci su stigli u roku od nekoliko minuta.

Posle su devojke tvrdile da su zadremale, i probudile „kada se kuća iznenada zapalila", ali vatrogasci su ustanovili da je sveća gorela tačno ispod zavesa. Devojke su verovatno zaspale, a nisu je ugasile. Nije im ni palo na pamet da su one izazvale požar – čak su i tvrdile da mi, kao vlasnice kuće, nije ni trebalo ni da ostavljamo sveće tamo. Nikada se nisu izvinile, što je po meni prilično bezdušno. Renoviranje je bilo prilično skupo, ali iz Airbnb-a su bili dovoljno ljubazni da plate deo troškova. – Šarlot, 26

GREJANJE JE UKLJUČENO

Pre par godina sam na nedelju dana iznajmila svoj stan nekim američkim turistima, tokom trajanja milanskog sajma nameštaja – Salon del Mobile . Bio je april, ali je bilo malo hladnije nego što je uobičajeno u to doba godine.

Jednog od tih dana, otišla sam u stan da zalijem cveće. Kada sam otvorila vrata, shvatila sam da su mi pretvorili stan u saunu – moji gosti su termostat podeseili na 39 stepeni Celzijusa. Kotao je zbog toga bio pod tolikim pritiskom da je brujao. Moji gosti su me uveravali da su podigli temperaturu tek dan ranije, ali račun i stanje mojih biljaka su govorili suprotno. – Sara, 33

*Neka imena u ovom članku su izmenjena

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Više na VICE
VICE Kanali