Reklame
Zdravlje

Pitali smo ljude u Srbiji kako je kad izgubiš više od dvadeset kilograma

Govorili su nam o motivaciji, upornosti, ali i o tome koliko im se život promenio otkad su se prepolovili.

pisao VICE Srbija
12 Maj 2017, 6:16am

Mi, ovde u Srbiji, mnogo volimo da jedemo. Toliko volimo da jedemo da mislim da smo jedina zemlja u kojoj možete pojesti pljeskavicu u slanini punjenu pilećim mesom sa kobasicom u sredini. Zbog ovog slasnog poroka ipak ne prolazimo nekaženjeno s obzirom da je po poslednjim istraživanjima Instituta Batut, svaka peta osoba u Srbiji gojazna, a da smo iz godine u godinu, kao narod- sve deblji. U pomenutom istraživanju se napominje i da je u Srbiji je 57 odsto muškaraca gojazno i 68 odsto žena i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji. Prevalencija gojaznosti najniža je u Beogradu, najviša u južnoj Srbiji. Da se cela priča završava na fizičkom izgledu i višku kilograma, situacija ne bi bila strašna (možda bi se pomučili oko traženja garderobe, ali i za to postoji rešenje). Najmračnija stvar svakako su faktori rizika za nastanak brojnih oboljenja poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti - infarkta i šloga i malignih bolesti. Međutim, osim zdravstvenih nedaća gojaznost može znatno uticati i na socijalni život pojedinca, kao i na njegovo mentalno stanje.

Pronašli smo nekoliko hrabrih i upornih ljudi koji su rešili da stanu na put ovom problemu i ulože svu krv, suze i znoj radi boljeg i kvalitetnijeg života. Govorili su nam o motivaciji, upornosti ali i o tome koliko im se život promenio otkad su se prepolovili.

Jovan, 32, 3D modelar

SMRŠANIH KILOGRAMA: 34

KAKO? Većinu carb cycling programom, surovim treninzima i odricanjem od brze hrane i fabričkih slatkiša, alkohola i soli. I mnogo mnogo treninga.

Trenutak kada sam shvatio da je krajnje vreme da uradim nešto po pitanju moje kilaže je kada me je surovo otkačila devojka u koju sam bio smrtno zaljubljen. Kada se to desilo šetao sam od njene kuće do moje, nekih 6-7km, i ujutru je počelo zlostavljanje, u najboljem smislu te reči. Međutim, ljubavni život mi se nije mnogo promenio otkad sam smršao, jer sam nekako uvek prolazio na šarm i elokventnost, pa mi izgled nikada nije bio primarni razlog za samopouzdanje, uvek sam imao tu neku priču koja mi instant, ali kratkoročno, nabacuje trbušnjake. Ipak, da je žena bilo više nakon što sam smršao, jeste.

Kad spadneš sa 5XL na 2XL otvore ti se novi horizonti.

Ali, u svakodnevnim aktivnostima, odjednom je sve postalo znatno lakše. Počeo sam bolje da se oblačim, povećao se izbor. Kad spadneš sa 5XL na 2XL otvore ti se novi horizonti. Ništa globalno, više je do nekih sitnica za koje sam bio limitiran kao morbidno gojazan. Najveći motivator mi je bio upravo taj šamar realnosti. "Ne sviđaš mi se, debeo si, nećeš proći na šmekericu i priču, zajebi me." Javio se bes, bes što sam se doveo u stanje u koje jesam, sto sam zanemarivao ozbiljan problem koji imam. Permanentno stanje koje se slobodno moze nazvati "Debeli jebaću ti mater!" sam sebi, svaki dan. Bes i mrznja, odlični motivatori. I dalje mi najviše nedostaje dobra klopa. To se nikada neće promeniti. Poredim se u tom smislu sa heroinskim narkomanom, s tim da je meni moj dop dostupan na svakoj trafici, na svakom ćošku, gde god, legalno, za male pare i u izobljiu.

Milica, 25, operaterka u kol-centru

SMRŠANIH KILOGRAMA: 30

KAKO? Ukinula svu hranu koja goji, kasnije postala vegan

Život mi se skroz izokrenuo otkako sam smršala. Prvo i najbitnije mnogo se zdravije osećam i lakše se krećem. Imam više snage, ne spava mi se non stop, a počela sam i da nosim haljine. Cela borba je počela jednog petka kada sam videla svoja leđa u ogledalu i uporedila sam leđima kolege koji je stajao do mene. Nisam čekala ponedeljak, kao što to inače radim, bilo je sad ili nikad. Stala sam na vagu, frapirala se, došla k sebi i krenula. Kako su kilogrami odlazili, samopouzdanje mi se budilo, međutim još uvek pokušavam da se stopostotno oduprem „sindromu debelog deteta" . Ljubavni život mi je mnogo bolji i bogatiji. Motivacija mi je, najiskrenije, bila da konačno počnem da razmenujem stvari sa svojom najboljom drugaricom, to mi je nekako uvek jako nedostajalo. Naravno i nedostatak odeće, pucanje iste od trenja nogu, sve češće neodobravanje moje težine od strane porodice i prijatelja, loše zdravlje, sve me je to nateralo da konačno uradim nešto. Danas me čini srećnom što sam makar započela put koji sam odavno trebala, a ogledalo mi u kriznim situacijama daje snagu za napred.

Aleksandar, 22, profesionalni kuvar

SMRŠANIH KILOGRAMA: 52

KAKO? Nutricionista, dijete, trčanje i mnogo vode

Shvatio sam da sam nezadovoljan svojim izgledom u srednjoj kada mi je sve postajalo teže i kada sam shvatio da stalno nešto jedem. Prve dve nedelje su bile paklene jer je organizam navikao na dosta hrane i uvek je tražio nešto. Često sam odlazio da spavam samo da ne bi mislio o hrani. Ja sam kuvar po struci, pa je to bio dodatni izazov. Međutim, rešio sam i samopouzdanje i motivacija su pobedili a ne ukusna hrana koju spremam. Više puta sam stavljao nešto u usta dok kuvam, a onda se okrenem ka kanti i bacim to parče hrane.

Ljubavni život mi se promenio 100 odsto . Dok sam bio debeo nisam verovao u sebe . Gubio sam samopouzdanje, plašio se da priđem devojkama. Nisam se upuštao u komunikaciju sa devojkama, a kamoli nešto više. Možda su mi čak te devojke bile najveća motivacija, jer sam o njima mogao samo da sanjam.

Najviše me nerviralo što sam za neke obične stvari morao da ulažem veliki napor: vožnja bicikla, vezivanje pertli, ili kada moram da prođem negde gde je usko.

Danas sam kuvar, a mršav. Tako da sam baš srećan i ponosan na sebe jer sam sebi promenio život iz korena.

Jovana, 28, radi u trgovini

SMRŠANIH KILOGRAMA: 35

KAKO? Hrono ishrana

Otkad sam smršala najviše mi prija što sam odmornija sam, imam više snage i volje. Što se tiče samopouzdanja, nije se mnogo promenila situacija. Ja sam i taj višak nosila odlučno i ponosno, nije mi smetao on estetski koliko me je fizički ometao u nekim radnjama. Ceo život sam bila buca, tako da sam naučila da se nosim sa tim, a i volim sebe. Imam sestru bliznakinju koja ima figiru manekenke, a nikad nije zadovoljna sobom i onda sam shvatila koliko je meni u mom telu super, kakvo god ono bilo. Međutim, samopouzdanje jeste poraslo. Kada sam imala 105 kilograma dešavalo se da uđem u prodavnicu i da mi kažu da za mene ne postoji broj farmerki. To je bilo malo poražavajuće. Danas me pre svega čini srećnom to što sam zdrava, a situacije kada se ljudi ponovo upoznaju sa mnom jer ne mogu da me prepoznaju su mi baš smešne. Ljudi sa kojima sam stalno kažu da oni ne vide toliku razliku, valjda zato što me ne posmatraju tako površno.

Stefan, 29, komercijalista u turizmu

SMRŠANIH KILOGRAMA: 24

KAKO? Kompletnom promenom životnih navika - ishranom, treninzima, ređim izlascima...

Najviše se promenilo to što već deset meseci posle posla imam neku "obavezu", neki ventil koji ne uključuje sedenje u stanu ili za šankom nekog paba. Imam više energije, produktivniji sam na poslu, bolje spavam, zdravije se hranim. Neću reći da sam život kompletno posvetio treninzima - i dalje pušim, pijem dosta kafe, izlazim, ali obavezno nađem vremena za bar pola sata neke aktivnosti dnevno. To je najveća promena, što sam krenuo da razmišljam o treningu, i koliko pozitivno utiče na mene, psihički i fizički.

Iako sa samopouzdanjem nikad nisam imao problema, osećao sam da iz meseca u mesec da ono raste. Postao sam dosta otvoreniji, spremniji da uđem u razgovor sa novim ljudima, jer sam se sve bolje osećao "u novom izdanju". Sa više samopouzdanja, a i najiskrenije, dosta boljim fizičkim izgledom se i ljubavni život popravio. Iako nikad neke nade nisam polagao na svoj fizički izgled, cak i kad sam bio u "top" formi i istrčao prvi polumaraton sam imao višak kilograma (oko 10kg viska). Bilo je bitnije da se dopadnem nekom psihički, ali se sad lakše stiže do tog dela, tj do upoznavanja.

Najveća motivacija mi je bio (i dalje je) Nikola, trener, koji je imao razumevanja i strpljenja. Ko god je trenirao, ili se naumio da se promeni, zna koliko je teško izaći iz zone komfora, koliko je lakše reći "od sutra", a tu je upravo on došao do izražaja. Uspeo je da prepozna svaki trenutak opuštanja, razlog svakog propuštenog treninga, i da me "natera" da sa jos većim elanom nastavim.

Trčanje mi je spaslo takođe. Pre 2 meseca sam se vratio na stazu, sa 24kg manje i u roku od samo dva meseca sam stigao od prvog trčanja do tri istrčana polumaratona u tri vikenda.

Jelena, 24, studentkinja novinarstva

Smršanih kilograma: preko 25

KAKO? Promenila stil života

Počela sam da radim stvari koje najviše volim i mislim da je to počelo da me ispunjava više od gibanice i ostalih prelepih đakonija. Ovo je prvi put da se zapravo nisam bavila svojim fizičkim izgledom i da izgledam bolje nego ikada. Ošišala sam se na kratko pre koju godinu i mislim da je to podstaklo moj rast samopouzdanja i da je sve to u kombinaciji doprinelo da se bolje osećam. Daleko od toga da sam prestala da jedem bilo šta, nisam ja taj lik, hranu baš volim. Osim pekare. Prestala sam da jedem u pekari, možda je to moj spas.
Moja kilaža me nije sprečavala pre da radim šta mi se radilo, ali fizički je lakše kretati se, lakše je ušuškati se pored nekog.

Moram da priznam da mnogo više flertujem i mnogo više flertuju sa mnom otkad sam smršala, ali manje više, sve je tu isto. Ja sam jedna od onih koja je smršala a nije se trudila. Ne znam kako. Mislim da je razlog bio želja da sredim svoj život, sve to se dogodilo u nekom tranzitnom periodu kada sam "sazrevala".

Ono što me je najviše nerviralo pre je kupaći i provlačenje kroz uske prolaze. Uvek sam mislila da ću negde ostati zaglavljena jer sam debela.


I dalje uživam u hrani, i dalje jedem i junk food i slaninicu i gibanicu. Samo sam negde podsvesno shvatila da ne moram baš ja da pojedem baš svu najukusniju hranu na svetu i da je to okej.

Još na VICE.com:

Kako debljina utiče na moj karakter

Kako sam smršao 85 kilograma

Kako sam prestala da se brinem i zavolela svoj debeli stomačić