Upitno je da li Srbi iz kolekitvnog nesvesnog vuku tu potrebu da se uroljaju što više, a da pritom potroše što manje novca ili ekonomska situacija uslovljava svaku generaciju na ovakav vid zabave. Bez obzira koliko sad imali novca i koliko vodili računa o jetri i ostalim unutrašnjim organima, male su šanse da ste tokom tinejdžerskih dana izbegli period ispijanja najvećeg legalnog otrova na klupici u parku. Bili ste mladi, željni (po tadašnjim kriterijumima) ludačke zabave, a ovo je bio brz i efikasan način da to postignete.
Reklame
Jeftino alkoholno piće karakterišu veći mitovi nego što je to slučaj sa koka-kolom sa ukusom višnje. Ne može se jasno odrediti da li je lepog ukusa - za određena pića se ne može reći ni da li uopšte imaju ukus - kakav efekat postiže tokom i nakon konzumiranja, kao ni da li bi u zemljama EU smelo da se nađe u slobodnoj prodaji.Zbog toga smo okupili tim eksperata iz redakcije naučnom metodom izvlačenja najkraće slamke i rešili da testiramo jeftini alkohol i njegovo dejstvo na klupici u Studentskom parku uz skroman budžet od hiljadu dinara.Bilo je teško naći klupicu jer se na svakoj tiskalo barem sedmoro ljudi, ali smo posle kraće pretrage našli jednu slobodnu, tik ispred travnate površine na kojoj se valjala grupica pankera. Prema našoj, tada još uvek treznoj proceni, imali su najviše sedamnaest godina i tako izvaljeni po travi i ophrvani smehom, delovali krajnje pacifistički. Deca cveća u martinkama i uskim farmerkama.
Tim pred sam početak akcije.
Nismo morali posebno da se trudimo da saznamo razlog ovog mladalačkog konflikta, jer ga je jedan tip naglas objasnio, urlajući na tvrdoglavog plavušana koji je odbijao da ode.- NE MOŽEŠ DA DOĐEŠ OVDE I DA SE KURČIŠ! MI OVDE GODINAMA BLEJIMO! NAPRAVI TRI BENDA, POKAŽI PRAVU ANDERGRAUND PRIČU, PA DOĐI! – objašnjavao je pravila pripadnik družine sa dužim stažom.Okej, dakle treba da imaš tri benda da bi stekao pravilo da boraviš na travnjaku? Malo je rigorozno, zar ne?Trebalo nam je vremena da povratimo veru u čovečanstvo, a zatim smo otišli do supermarketa po piće. Uzeli smo rum i vodku u plastičnom unučetu (šta ti je tehnologija), sok da to razblaži i pivo. Ali kod vina smo naišli na manji problem jer, kada smo pitali prodavačice da li imaju vino u tetrapaku, pogledale su nas kao da smo pitali da li žele da doniraju organe za Žutu kuću. Na kraju smo izašli iz prodavnice sa sledećim sadržajem:
RUM – 99 din VOTKA – 86 din PREMIA SOK x2 – 43 din PIVO -150 din MEDVEĐA KRV – 245 din RIZLING – 211 din
Reklame
Čak smo uspeli i da uštedimo 113 dinara. Sjajno!Vratili smo se na klupicu i svako je otvorio svoje piće. Ono što je usledilo može se nazvati potpunim pandemonijumom ukusa, promila alkohola i tema za razgovor. Pošto je teško svesti ga pod jedno iskustvo, najbolje je da svaki član cirkamzasitno tima adekvatno pretoči sopstveno iskustvo. Mada, evo jednog zajedničkog sadržaoca – loše je.
Ana - rizling
Entuzijazam.
Poslednji put sam pila u parku pre skoro pet godina. Uopšte nisam u tom fazonu da se kao neki raspad napijam sa ekipicom na travi ili klupici, ali moram reći da je bilo dobro zezanje.Na moju veliku sreću, dobila sam Banatski rizling što je moje najomiljenije belo vino. Zvezdice su se tako poklopile da mi celo veče bude divno. Lepo vreme, lepo (i jeftino) piće i dobra ekipica. Za tri sata blejice sam popila celu flašu rizlinga i s obzirom da sam prethodnu noć pila i spavala samo dva sata, ta flaša je bila dovoljna da se razbijem kao budala. O tome ne moram mnogo da pišem jer slike sve govore.
Sledećeg dana sam se probudila u šest ujutru i dalje pomalo pijana i pošto nije bilo teoretske šanse da ponovo zaspim, provela sam pola sata pod vrelim tušem kako bih se bar malo vratila u život. Često pijem, ali to je uvek koliko toliko kvalitetno piće od kojih sutradan nemam mamurluke. Od ovog sranja sam imala mamurluk i trebalo mi je par sati da se dovedem u red. Bilo je kul vratiti se u vajb iz srednje škole. Tada nismo imali keša za dobra pića, ali smo znali kako da se zabavimo.
Reklame
Uroš - pivo
Iskreno, nisam imao hrabrosti da uzmem bilo kakvu žestinu, zato što sam jednom video profesorku u školi kako umesto etil alkohola u epruvetu sipa sadržaj unučeta. Kasnije je popila to iz epruvete, ali to je skroz druga tema. Zato sam uzeo pivo, fantastičnog naziva 365 - Svetlo pivo.Nakon samo jednog gutljaja mi je postalo jasno poreklo ovako kreativnog naziva brenda, jer ovo pivo očigledno ostave da se vetri 365 dana, pa ga onda distribuiraju po prodavnicama. Ako postoji pivo u prahu koje se meša sa vodom, onda je to ovo. Ukus piva sam morao da izvlačim ližući etiketu na kojoj je bila odštampana krigla sa napitkom od hmelja. To je bilo najpribližnije.Sedeo sam satima na polumokroj travi i na silu pio pivo koje je svakog trenutka pretilo da se prospe, jer je debljina plastične flaše mogla da se graniči sa najlon kesom. Pio sam, glumio oduševljenost nazdravljanjem i razmišljao o nepravdi u svetu. Bilo mi je neverovatno tužno što ima onih koji kupuju ovo pivo. Postoji čovek koji dođe gajbi i kaže ortacima: "Hej, pogledajte šta sam nam doneo - PIVO!". Taj čovek nije budala koji nema ukusa, taj čovek je običan čovek kome se pije a nema love. Ili pije zato što nema love. Mada, to je u Srbiji ista stvar.
Nemamo pojma kad je ova slika nastala i šta predstavlja. Anonimni saputnik je u sredini.
Da sam bio pijan, zaplakao bih. Ali nisam. Nije imalo nikakvog efekta, već me je samo teralo da pišam. I to me je jebeno smaralo. Provalio sam da su svi oko mene cirke, a ja sam izgledao kao ludak koji pokušava da se napije vodom. Neki nepoznati tip je sve vreme sedeo sa nama i gotovo se nije uključivao u razgovor, jer smo ga poluignorisali, pa sam ga taman angažovao da me mune u rebra i podseti da se smejem svaki put kada neko izbaci foru.
Reklame
Probudio sam se jedva, što je normalno stanje, ali sam osećap neki tup bol na temenu glave. Pojma nemam odakle, mada je to verovatno nuspojava 365 svetlog piva.
Iva - rum + votka + Premia sok
Iako sam naziv miriše na ispiranje želuca, ipak sam preživela i završila samo sa gadnim mamurlukom i crnim rupama u glavi. Moram da napomenem da me je kod ruma privukla plastična ambalaža minijaturnih dimenzija, a ni sam ukus nije tako loš kao što sam očekivala za 99 dinara. Kada mi je ova tečnost dodirnula jezik osetila sam blagi ukus topljene karamele, ali vrlo brzo posle toga nisam osećala ništa – grlo mi se paralisalo od gorčine, pa nije ni čudo što sam posle navršene ove flašice nategla i votku. I vino.Prvih sat vremena mi je proteklo u lutujaćem pogledu po parku i žalom za ostankom u krevetu i gledanjem serije, ali onda odjednom BUUUUM. Svi moji drugari su postali izrazito smešni i zanimljivi - osim Uroša, koji se projektovao u samo njemu znani paralelni univerzum. U sledećoj fazi sam poželela da skakućem kao pčelica po parku. A onda su počele ispovesti zbog kojih nas je sledećeg dana bilo sramota da pogledamo jedni druge u oči. Popila sam i odvratnu votku čiji je ukus bio kao da pijem samlevenu zubarsku stolicu, ili tuđi topljeni karijes. Kako bih ga što pre izbrisala iz sećanja i sa jezika, nategla sam flašu crnog vina.
Probudila sam se sledećeg dana sa travom u kosi i milion fotki nepoznatog sadržaja u telefonu. Neko vreme ću skretati pogled sa rafovima unučića i neću skidati filmove sa Pajret beja jer će me podsećati na jebeni rum.
