Izmene zakona o drogama u Srbiji ne menjaju gotovo ništa

Predlozi izmena zakona su odlična prilika za vladu neke države da problem kojim se bavi sagleda temeljno, konstruktivno, u dogovoru sa građanima i organizacijama građanskog društva specijalizovanim za tu oblast, te da podnese predlog na milost i nemilost narodnim poslanicima. Očigledno, Srbija nije jedna od tih država.

Nacrt zakona o Izmenama i dopunama Zakona o psihoatkivnim supstancama gotovo da je prošao daleko od očiju javnosti, a umalo da i organizacije građanskog društva koje se bave problemom droge u Srbiji budu neobavštene o namerama Ministarstva zdravlja, iako su one dugo najavljivane.

- Očekivali smo novine i svežine. Međutim, nezadovoljni smo. Proces je obavljen bez učešća javnosti. Niko od nas koji se aktivno bavimo problemom nije bio uključen i stoga smatramo da je delovanje radne grupe nedovoljno otvoreno i nedovoljno kvalitetno – ističe Milutin Milošević, izvršni direktor Mreže za politike prema drogama u Jugoistočnoj Evropi, na konferenciji za štampu povodom pomenutog nacrta.

Poziv na javnu raspravu 26. decembra stigao je 23. istog meseca. Milošević ističe da na dan kada su organizacije pozvane na sastanak, predlog zakona nije bio ni objavljen, te da su primedbe iznosili na osnovu radne verzije. Takođe, kažu da pitanja koja su postavljena tokom rasprave nisu dobila zadovoljavajući odgovor.

Srbija, sa druge strane, jeste jedna od onih država u kojoj droge ima i koristi se bar onoliko koliko se o tome izbegava razgovor u društvu. U silnoj represiji prema drogi - glasnog objavljivanja rata mafiji i narko dilerima kojima je Srbija na raskrsnici mnogih puteva, i izveštajima o pojavi droge u ruralnim sredinama - institucijama u Srbiji, čini se, iznova promiče osnovni razlog zbog kog je droga ovde možda tako dobar biznis: krajnji korisnici. Tako u istraživanju DIOGENIS-a o kaznama za dela o drogama u jugoistočnoj evropi za 2016. godinu imamo i podatak da je više osuđenih za dela posedovanja za ličnu upotrebu nego za dela trgovine i proizvodnje.

Programi smanjenje štete u borbi protiv droge imaju sve manju podršku - za osobe u izvršenju zatvorskih kazni, na primer - a programi podrške, resocijalizacije posle zatvorske kazne i vraćanja u životne tokove gotovo i da ne postoje, objašnjavaju organizacije okupljenje oko ovog problema.

- Sada će radna grupa obraditi naše komentare i predloge, ali je najavljeno da će zakon biti donet po hitnom postpuku. Činjenica je da je to opravdano kada postoji razlog. Ali mi smatramo da bi u slučaju ovog zakona trebalo drugačije raditi. Postići društveni dogovor, a ne da se iznesu predlozi, pa ko šta ima da kaže o tome – kaže Milošević.

"Mreže za politike prema drogama u Jugoistočnoj Evropi", zajedno sa organizacijama "Prevent", "Re Genereacija", "Timočki omladinski centar", SUPRAM (Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije) i "Grupa za analizu i kreiranje javnih politika" poručuju da su timovi koji rade u ovim oblastima mnogo više prijatelji krajnjih korisnika nego neki zvaničnici, ali da su zakonski gotovo nevidljivi. Istina, teže je zamisliti službenika ministarstva zdravlja da testira ekstazi na rejvu, kao što to rade organizacije u Britaniji, recimo. Kada beogradske rejvove posete službenici već je kasno jer ili imaju značku ili je nemaju.

- Za nas je najvažniji predlog da se omogući akreditacija organizacija koje rade u ovoj oblasti politike prema drogama. Da im se omogući društvena uloga – kaže Milošević.

Umesto toga, Ministarstvo zdravlja predložilo je izmene zakona zasnovane na podacima starim najmanje dve godine. Tako su podaci o zaraznim bolestima iz 2012. godine, dok iz Mreže za politike prema drogama navode da je situacija od tada znatno promenjena. Samo u 2015. godini otkriveno 178 novoprijavljenih slučaja zaraženih HIV-om, dok se za 2016. godinu operiše nezvaničnim podatkom od 124 novih slučajeva. O porastu su krajem prošle godine pisali i mediji, samo u nacrtu zakona ni reči o tome.

Kao i  mnogi drugi predlozi koji su stigli "po hitnom postupku", bez prave slike sa terena, dosluha sa građanima i specijalizovanim organizacijama, i ovaj je pun nelogičnosti. Osim zastarelih podataka iz 2008. do 2014. godine na koje se poziva, u obrazloženju se navodi sprovođenje Akcionog plana za borbu protiv droga 2014 - 2021, koji postoji ali se ne primenjuje, jer za to nisu opredeljena dovoljna sredstva. Takođe, u predlogu zakona se može pročitati da postoje programi razmene špriceva i igala u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, što više nije tačno. Podaci o broju injektirajućih korisnika droga su iz 2010. godine. Najverovatniji scenario je da su delovi obrazloženja prepisani iz nekog starog izveštaja, s obzirom da se o saradnji sa EMCDDA (Evropski centar za monitoring droga) na dnu strane 17 govori u budućem vremenu, a ona postoji već godinu dana u Ministarstvu zdravlja.

Evo i najznačajnijih predloženih izmena pristiglih iz Ministarstva zdravlja sa komentarima organizacija građanskog društva.

Jedna od većih izmena aktuelnog zakona tiče se novih psihoaktivnih supstanci, poput DMT-a, GHB-a i sličnim, o kojima smo pisali. Nove psihoaktivne supstance na tržištu su sve češće prisutne, a nekada su i toliko nove da ih pravni sistemi država ne prepoznaju  i stoga postoji potreba da se zakonski prepoznaju. Predloženim izmenama je "nova opojna droga supstanca u čistom obliku ili u obliku preparata koja nije propisana prema Jedinstvenoj konvenciji o opojnih drogama Ujedinjenih nacija iz 1961. godine, koja se nalazi na spisku, a koja može predstavljati pretnju javnom zdravlju."

Iz organizacija građanskog društva poručuju da su predloženja rešenja okrenuta pre svega ka što bržem otkrivanju hemijskog sastava novih supstanci i njihovo stavljanje na listu zabranjenih. Zato smatraju da je potrebno dodati odredbe koje bi definisale aktivno obaveštavanje korisnika kako bi se smanjio rizik njihove upotrebe, praćenje novih supstanci i ažurno vođenje liste zabranjenih.

- Sistem ranog upozoravanja (predviđen kao posao Centra za monitornig droga, takođe novog tela) izmenama zakona ne bi trebalo da predstavlja samo modalitet za policiju i represivne mere, već i za procenu zdravstevnih rizika. Da informacije budu dostupne javnosti, organizacijama koje se bave politikom prema drogama. Nije rešenje strpati mlade korisnike u zatvor, već upoznavanje javnosti sa novim supstancama, u realnom vremenu, rizicima i karakteristikama – ističe Bojan Arsenijević i NVO "Re Generacija", jedne od najaktivnijih organizacija ovog tipa u Beogradu.

Njihovo istraživanje iz 2014. godine pokazalo je da je upotreba psihoaktivnih supstanci uobičajena širom Srbije, posebno u Beogradu. Čak 55 odsto mladih reklo je da su najčešća mesta za to klubovi i žurke. Ako je suditi po noćnom imidžu Beograda, rejvovima i DJ imenima koje Srbija ugošćava, podatak iz Nacionalnog istraživanja o stilovima života iz iste godine da je korišćenje ilegalnih droga i igara na sreću zabeležen kod 0.8 odsto punoletnih stanovnika, deluje pomalo neubedljivo.

Ističu da je novim zakonskim rešenjima potrebno obezbediti prostor za sigurno testiranje i savetovanje osoba koje koriste psihoaktivne supstance, i u državnim institucijama, ali i u organizacijama civilnog društva, a da to ne bude krivično delo. Na ovaj način se može bolje ostvariti kontakt, pružiti kvalitetna podrška, ali i prikupiti kvalitetnija informacija. Predviđenim izmenama zakona najveća ovlašćena u ovoj oblasti date su labaratorijama u sastavu MUP-a.

ČLAN 3, STAV 1, TAČKA 6

Aktuelni Zakon o psihoaktivnim susptancama kanabis (konoplju) prepoznaje kao: "cvetni ili plodni vrh biljke roda Cannabis, odnosno deo biljke roda Cannabis koji je iznad zemlje, uključujući i vrh."

Predviđenim izmenama postojećeg zakona predviđeno je da se kanabisom smatra cela biljka, od korena do cveta: "konoplja je biljka koja pripada rodu Cannabis. Jasno se razlikuju sledeći delovi biljke: koren konoplje (cannabis radix), nadzemni izdanak sa stablom (cannabis calamus), listovima (cannabis folium), cvetovima (cannabis flos) i plodovi, odnosno orašice sa semenima (cannabis semen). Rod Cannabis ima samo jednu vrstu Cannabis sativa L. sa tri podvrste: Cannabis sativa subsp. sativa, Cannabis sativa subsp. Ruderalis, Cannabis sativa subsp. indica."

Može se primetiti da je će u ovom slučaju pojam kanabis biti detaljno opisan, ali to ništa ne znači po pitanju Krivičnog zakona, kazne za posedovanje će ostati iste, osim što sada možete da najebete i zbog korena.

ČLAN 58, stav 2, tačka 1:

Prema aktuelnom zakonu bilo je dozvoljeno proizvoditi biljku kanabisa koja nema više od 0,3 odsto supstanci iz grupe THC. Predloženim izmenama taj procenat iznosi 0,2 odsto, a uzgajanje takve biljke je tehnički nemoguće, osim ako vam nije cilj da gajite konoplju da bi je osušili koristili kao duvan.

O korišćenju kanabisa u medicinske svrhe ni reči. Međutim Milutin Milošević, izvršni direktor Mreže za politike prema drogama u Jugoistočnoj Evropi, ističe da treba imati u vidu da i aktuelni zakon u članu 64 omogućava korišćenje kanabisa u medicinske svrhe ukoliko ministar to propiše. Upozorava da razgovor o tome treba preusmeriti na koji način će se to regulisati, da li će se dozvoliti farmaceutskim kućama da nameću svoje proizvode ili će se slediti primer Makedonije, u kojoj je gajenje omogućeno u strogo kontrolisanim uslovima.

Aktuelni zakon ostavlja veliku sivu zonu u pogledu poverljivosti informacija iz oblasti droga u Srbiji. Osim iz repriziranih policijskih akcija zaplena, o količini i vrste drogma na ulicama Srbije javnost nema mnogo načina da sazna koje su novine. Zaposleni u nadležnim ministarstvima nisu dužni da dostave javnosti informacije kada procene da one spadaju u domen službene tajne.

Iz stručnih organizacija poručuju da je potrebno dodatno pojasniti koje su to informacije koje su javno dostupne, a koje ne.

Odgovori iz MUP-a i Ministarstva zdravlja na pitanja o aktuelnim trendovima droge u Srbiji se čekaju nedeljama, ako ikada i dođu. To zna svako ko je probao. Zapravo, u našem poslu, u Srbiji je lakše doći do dilera droge za izjavu, nego do predstavnika policije.

Izmenama zakona predviđa se formiranje Centra za monitoring droga, koji bi trebalo da funkcioniše kao centar za prikupljanje informacija o trendu droga u Srbiji. Problem je što se nadležnosti prepliću sa Kancelarijom za borbu protiv droga, formiranom 2014. godine. Takođe, predloženim izmenama se ne rešava odnos između Ministarstva zdravlja, sa nešto većim ovlašćenjima, i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Iz pomenutih organizacija kažu da je iskustvo mnogih zemalja u svetu pokazala da je naloxon delotvorno sredstvo u sprečavanju predoziranja. Zato smatraju da izmena zakona treba da omogući veću dostupnog naloxona kroz mrežu medicinskih ustanova nego što je to sada slučaj.

U nacrtu izmena zakona se pet puta koristi reč "zavisnik", koliko i reč "zloupotreba". Iz Centra navode da bi takve termine u zakonskim rešenjima i praksi trebalo zameniti prigodnijim - "osobe u problemu sa drogom" ili "osobe koje koriste psihoaktivne supstance".

Potrebno je da se upoznamo sa drogama koje nas okružuju. Hteli to ili ne, one su tu - u kraju, u školama, u noćnom provodu. Ništa manje prisutne i ništa manje smrtonosne od rakije, cigareta i kockarskih dugova. Osim ako se sa rizicima ne upoznamo na vreme.

Još na VICE.com:

Kako na Islandu skidaju tinejdžere s droge

Kako je zabavljati se sa dilerom droge u Srbiji

Koliko se Srbija radi kokainom