Pet pitanja za cara koji je falsifikovao mlevenu Plazmu

Pre par dana pojavila se vest kakva nam je potrebna s vremena na vreme: D. Č. iz Beograda je lepo napravio svoj pogon za proizvodnje i pakovanje keksa i počeo da proizvodi svoju Plazmu, dakle doktor i magistar istovremeno. Naravno, za priču ne bismo nikad saznali da nema tužan kraj, pošto je naš heroj uhapšen i odgovaraće krivično.

Ali simpatije su u ovom slučaju snažno na strani kriminalca, jer realno, svi navijamo za malog čoveka i volimo kada pojedinacu uspe da ga zavuče sistemu, što ide do toliko glupih ekstrema da čak eto neki i neće da se vakcinišu jer misle da ga tako zavlače sistemu.

Ne, pravi diskretni heroji ne repuju o tome kako te sistem laže i ne vraćaju Kosovo iz udobnosti svoje advokatske kancelarije u Beogradu, nego rade konkretne stvari koje će pomoći narodu i učiniti mu ovaj tužni život sužnja i rada u kladionici ili pekari malko lakšim. Stvari kao što je pravljene celog tajnog pogona za proizvodnju i pakovanje mlevene plazme. I sada kada imamo potvrdu da makar jedan takav čovek zaista postoji, imamo par pitanja za njega.

Mora da postoji mnogo unosnijih grana falsifikovanja, i ne mislimo na novac, jer novčanice je ipak notorno teško napraviti tako da baš liče na original, a puno ljudi takođe ima iskustvo držanja novca u ruci pa ih je malo teže prevariti. Ipak, pored keksa, moglo se falsifikovati tušta i tma proizvoda koji imaju dugu tradiciju divče, od ralf lore majica do deterdženta ili nekog prehrambenog proizvoda koji se ne proizvodi kod nas, kao što je na primer čokolada.

Dobro, kada si se već odlučio za keks, bogovi znaju da tu postoji baš širok dijapazon proizvoda i mogućnosti da se uspe na tržištu prezasićenom biskvit varijantama pečenih suvih keksića. A ti si muški baš rešio da uletiš na teren ubedljivo najvećem od svih njih.

Primamljivo je tumačiti to kao robinhudovsku kurčevitost jer kradeš od onih koji imaju najviše, ili malo ciničnije, kao sigurica varijantu jer plazme ima toliko po prodavnicama da niko neće primetiti par stotina kila viška, ali mi volimo da verujemo da si sebe video kao izvršioca poetske pravde, jer i plazma i celo privredno čudo SFRJ iz Požarevca je realno ukradena priča od italijanskog Plasmona.

Falsifikovana plazma se mogla naći u nekoliko gradova širom Srbije (u Smederevu, Kruševcu, Kragujevcu, Kraljevu i Pančevu), a tako je i provaljen "alternativni" proizvođač, pošto su kupci prijavili nešto sumnjivo sa plazmom koju su u znoju lica svoga kupili ne bi li je stavili na palačinak ili uvalili detetu umesto dojenja.

Ovo implicira dve stvari: ili je D. Č. imao razgranatu mrežu pomagača, na primer saradnika u špediciji, nekoga među merčendajzerima spremnog da zažmuri i ubaci njegove kutije plazme među prave ili je direktno sarađivao sa gazdama malih prodavnica - jer da se ne lažemo, ovo je moglo da se desi samo u manjim STR-ovima - ili je D.Č. čovek izuzetne preduzetničke energije, nadljudskih organizacionih sposobnosti i bog soft skillova.

To jest srpski rečeno prodao bi gladnome zelenu kafu za mršavljenje, jer jedno je braćo i sestre napraviti pogon za mlevenu plazmu i početi da je praviš i pakuješ tako da izgleda kao original, makar je i mešao pola sa pravom plazmom, a drugo je uspeti da uvaljaš svoj poluproizvod STR-ovima u pet gradova, među kojima su lokacije tako različitih energija kao što su Pančevo i Kraljevo.

Ljudi sa energijom velikog kurca kao što je bez sumnje D. Č. imaju tu falinku da, iako razmišljaju na veliko i u sve uleću do kraja, baš i ne promišljaju eksternalije i posledice svojih preduzetničkih zahvata, kao što je na primer robija.

Da li je D. Č. stvarno mislio da može tako da alternativno proizvodi alternativnu plazmu dovoljno dugo da obezbedi sebi mirnu egzistenciju, neku penzijicu ili makar da uloži u gajbu na Vračaru i renta je crnogorskim studentima Akademije za bezvednost dovijeka? Baš bi bilo super da nam kaže šta je jebote mislio da će se desiti, da ga niko neće provaliti niti moći da prati trag nabavke plazme koja ima ukus piljevine sa šećerom?

Možda je ovaj recept za lažnu plazma tortu u koju se stavljaju nekakve božesačuvaj piškote umesto plazme inspirisao D. Č. na razmišljanje o tome kako ipak uprkos svoj tržišnoj logici postoji potreba za lažnom plazmom? Nešto slično kao što su rukovodioci u Bambiju rezonovali kada su pustili na tržište slanu plazmu, proizvod koji je ostao upamćen po tome što su ga potrošači dočekali s jedva nešto malo više entuzijazma nego četvrti talas kovida?

Moguće je da je D. Č. pomislio da takvi mozgovi nema šanse da ga provale. Ili je možda hteo da im se osveti što su nas sve izgleda smatrali nižim oblicima života koji će progutati sve što im se ponudi, čak i slanu plazmu. U svakom slučaju nećemo saznati dok ne počne suđenje, a možda ni tada. Možda je tako i najbolje. Neke stvari moraju da ostanu misteriozne, jer samo tako od njih može da nastane legenda o kojoj će jednoga dana emisije praviti Mašan Lekić.