Kako da se postaviš prema vutri u ovom koronavirus sranju

Činjenica da najveći verski praznik na svetu, 20. april Dan duvača, dočekujemo u izolaciji, tera prosečnog uživaoca THC-a na razmišljanje o raznim važnim životnim pitanjima, kao na primer da li bi leptir, da ima rep, bio reptil? Ili, ako je potrebno da neko umre da bismo pokrenuli privredu, što prosto ne pobijemo 500 najbogatijih i uzmemo njihove pare da pomognemo ostalima? I najvažnije, da li i kako nastaviti duvati i u ovoj situaciji izolacije i opšteg straha koja je kao Petrijeva posuda za uzgoj povišene anksioznosti i raspojasane depresije?

Vreme je zato da se pogledamo u zakrvavljene oči i priznamo: u Srbiji ogroman broj ljudi duva, a oni koji ne duvaju, brate, ili piju ili tuku po lekovima za smirenje, tako da smo, sve u svemu, svi jedna velika urađena porodica, sa visoko podignuta tri prsta u ime svetog trojstva: rakije, vutre i bendžosa. I kao takva disfunkcionalna porodica, sada smo natrpani u kuće i prinuđeni da trpimo jedni druge snažnije nego ikada. Nije onda čudno da ljudi rado posegnu za opijatom izbora, i to žešće nego ranije. A opijat izbora redakcije Vajsa je uvek bila trava, ma šta se pričalo o redakciji Vajsa inače.

Koronavirus kriza je učinila da čitav svet stane, što deluje na prvi pogled idealno za sve nas sa ambicijama, da tako kažem, unakaženim THC-om. Svi dani su isti, ne možeš da planiraš ništa, a da li te zbog toga više cepa anksioznost ili depra, to je pre svega do genetske lutrije. Nema ni redovnih svakodnevnih aktivnosti da ti oduzimaju vreme i odvlače pažnju od pripravljanja sprave za oduzimanja mozga. Ako ideš na posao, duneš kada se vratiš da se iskuliraš. Ako si izgubio posao, duvaš da ti bude lakše. Ako ne moraš da ideš na posao, možeš više da duvaš. A ako nisi nikad ni imao posao, onda ti je svejedno, možeš da nastaviš da duvaš. Sve u svemu, teški Kingston.

Naravno, tu je i problem otežane nabavke u vanrednom stanju, ali taj problem je više površinske prirode i može da ga reši svako sa dovoljno volje – a volja je čudan izvor energije, ume da je nađe i najveći katatonični otpadač kada buksna dogori do nokata i nema više ni kifa u drobilici. Kriza ili ne, čovek i dalje ima osnovne potrebe da jede, pije, kenja i duva, tako da neke stvari moraju opstati kako bi nas očuvale normalnima u ludilu koje lupa svuda oko nas. Uostalom, ne bi trebalo da bude baš iznenađujuće to što se i u vreme vanrednog stanja nelegalne aktivnosti nastavljaju – nije kao da su smele da se događaju i tokom redovnog stanja, a pored toga, fokus policije je sada malo više prebačen na to da hapsi babe koje čekaju u redu za penziju iako nije nedelja između 4 i 7 ujutro.

Dakle, ako si imao iole pouzdanog dilera, dotok robe nije prestao, spajs mast flou, jedini problem može da ti predstavlja smanjen dotok finansijskih sredstava u sred nastupajuće monstruozne ekonomske krize. Ali to je van opsega ovog teksta, i tu jedini savet može da bude ukratko: nađi posao, narkomančino, pa se onda drogiraj za sve pare.

Ako si ova osnovna pitanja rešio, dolazimo do malo kompleksnijeg tj prefinjenijeg sloja problematike, koja se sastoji od jednog praktičnog i jednog moralno-etičkog pitanja. Moralno pitanje je: da li da (nastavim da) duvam i u izolaciji, uglavnom solo? Praktično pitanje je: koliko da duvam u ovoj situaciji? Na prvo pitanje odgovor zavisi od toga kakve su ti inače navike.

Ako si samo socijalni duvač, odgovor je: ne. Nemoj sada da duvaš, jer postaćeš pravi raspali pothed. Sada ti je prilika da zbaciš tog zelenog đavla s leđa i da mu se nikad ne vratiš, i realno nećeš ništa zažaliti. Ako se stvari nekada dovedu u normalu i budemo mogli ponovo da viđamo jedni druge u 3D, tada vidi da li ti prija da zažariš opet malo. Ali do tada, iskuliraj. Što je ujedno odgovor i na praktično pitanje.

Ako si i ranije voleo da se solo spušiš, onda je najbolje i da nastaviš tako, jer sve su šanse da ti je buksnica uveče deo čvrsto vaspostavljenih psiholoških mehanizama „nošenja“ sa životom i svim sranjima okolo. A sada, kada su ta sranja odvrnuta na 11, sigurno nije trenutak da se lišiš svoga pomagala. Ne bi čoveku sa slomljenom nogom izbio štaku iz ruke kad ga pojuri tigar, tako ne treba ni duvaču oduzimati duševni mir u trenutku kada ga ima toliko malo unaokolo. A koliko da duvaš? Pa koliko možeš, jbg. Tvoje telo najbolje zna, pošto na mozak ne možeš baš da računaš, pa ti osluškuj svoje telo. Neka smernica bi bila sledeća: ako stojiš u kupatilu poluspuštenih gaća i pitaš se što si beše ovde, vreme je da pauziraš jedan dan. I to je sve što treba da znaš.

Ako nikada nisi duvao, sada bi bio idealan trenutak da probaš. Kao što već rekosmo, nema obaveza, nema posla, nema mnogo ni nade, ali jebiga sada. Jednostavno, THC veliki deo svoje popularnosti vuče iz činjenice da ume odlično da te iskulira (ok, osim onih koji dobiju anksiozne napade, ali ti su uglavnom već imali podlogu od anskioznosti koja je onda samo buknula od buksne), a iskuliranost je ono što nam je svima sada najpotrebnije.

Dokazi za to su svuda oko nas. Ako odeš na društvene mreže (jer gde ćeš drugde da ideš) možeš da primetiš koliko ljudi više dele gluposti tipa migranti se naseljavaju da nam otmu zemlju i na nju zasade 5G predajnike kojima će širiti virus Islama među našim ženama, pa onda i da u komentarima vidiš koliko su im kraći živci i koliko lakše skaču jedni drugima za virtuelne vratove, ej pa čak i inače fin svet poput Pavla Pihaljija iz Levijatana počeo da priča ovako pa mu ukinuli Tviter, strašno šta nam rade:

Tako da, ako ne želiš da prsneš kao Pavle, možda bi bilo dobro da se malo opustiš. Pošto alkohol nije najbolja opcija za opuštanje u izolaciji osim ako ti nije opuštanje da biješ supružnika, a za lekove jebiga treba recept, vutra je realno najoptimalnije rešenje. Za vutru ti samo treba pouzdan diler koji šljaka i u vanrednom stanju (što su fazon svi diler koji išta vrede) i 1000 dindži.

A koliko da duvaš, kao početnik? Pa, za početak, smotaj jednu blant buksnicu, pola duvan, pola trava (ima videi na jutjubu koji će te lepo naučiti kako se to radi). Vrlo brzo ćeš znati da li je to za tebe ili ne. Ako nije, vidi pod kategoriju 1, ako jeste, dobrodošao ubrzanim postupkom u kategoriju 2 i srećan ti 20. april, tvoj novi državni praznik.