Ukrali su mi moje golišave fotke dok sam išla u školu

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE DE.

Kad sam imala 15 godina, najveći problemi sa kojima su se suočavali moji drugari iz odeljenja bile su uobičajene tinejdžerske muke. Kako najbolje isprati povraćku iz tepiha roditeljskog doma posle kućne žurke? Kako najbolje konačno imati prvi seks, bez ikakvih prethodnih iskustava na tom polju? Za mene je ipak postojao jedan hitniji problem. Mogla sam da razmišljam samo o tome koliko će svima biti potrebno da zaborave da su videli fotografije mog golog dupeta.

Priča o mojim ukradenim golišavim fotografijama započela je 2007. godine, u dečijoj sobi mog tadašnjeg dečka. Između plakata Kristine Agilere i Ronalda, pozirala sam za svoj prvi set fotografija u donjem vešu – u korsetu sa halterima, uparenim tangama i čarapama. Kad se danas osvrnem, činjenica da sam se odlučila za jezivu roze-belu kombinaciju trebalo je da bude znak da nisam dovoljno zrela za seksi selfije za mog dečka.

Selfije sam slikala na njegovom krevetu pre nego što se vratio kući iz škole – raširenih nogu, ruku na grudima, ogoljene zadnjice – koristeći tajmer na svom telefonu. Kad je stigao, poslala sam mu ih preko Blututa, ali ih je on obrisao sa svog telefona. "Ako ih sačuvaš, završiće na kraju svuda", rekao je.

I bio je u pravu. Štaviše, trebalo je da prođe samo dve nedelje da bi mi drugarica pritrčala u školi i pokazala fotografiju mog polunagog tela na svom telefonu, pre nego što mi je pažljivo objasnila da je "cela škola videla tvoju guzu".

Curenje nije poteklo od mog dečka. Dva druga dečaka iz škole su mi maznuli telefon iz torbe i fotografije poslali sebi. Nakon toga, poslali su ih svim svojim drugarima, koji su ih opet poslali svim svojim drugarima. To se vrlo brzo pretvorilo u lavinu sve dok me čitava škola nije videla u ogoljenom izdanju.

Moje tinejdžersko telo sada je postalo javno dobro. Slike su isprva obeležile jedan veoma poseban trenutak u mom životu –kad sam se prvi put pogledala i pomislila da sam seksi i odrasla. Dok sam pozirala za te slike, osećala sam se samouvereno i osnaženo, i želela sam da taj trenutak podelim sa svojim dečkom. Ali nije tako ispalo i na kraju sam se osećala odvratno naivno.

"Žene se često posle svega osećaju krivim kad snime ovakve slike i video snimke", kaže mi Ana Hartman, zadužena za digitalno nasilje pri Nemačkoj federaciji savetovališta i hitne pomoći za žene. Ova organizacija pokrenula je 2017. godine kampanju protiv digitalnog nasilja kako bi pomogla ženama koje su doživele iskustva slična mom da se od toga odbrane.

Prema Hartmanovoj, sve više žena traži pomoć savetovališta zbog digitalnog nasilja – iako ni savetovalište ni policija nemaju tačne brojke. Portparol nemačkog Federalnog krivičnog odeljenja potvrdio je da je bilo gotovo 6.000 prijavljenih slučajeva u 2016. godini u kojima su fotografije i video snimci intimnih situacija namerno puštani u javnost protivno željama ljudi sa tih slika. Austrijska anketa iz 2014. godine pokazala je da su 16 odsto austrijskih tinejdžera uzrasta između 14 i 18 godina rekli da su slikali svoje golišave fotografije, dok je 50 odsto njih prijavilo da zna nekoga čije su slike ili bile podeljene svima ili korišćene da bi se ti ljudi ucenjivali ili maltretirali.

Kad su iCloud nalozi slavnih žena kao što su Rijana i Dženifer Lorens hakovani, a njihove gole fotografije okačene svuda po internetu 2014. godine, Digitalni komesar EU u to vreme Ginter Otinger je rekao: "Ako je neko, pogotovo slavna ličnost, dovoljno glup da snimi svoje golišave slike i postavi ih onlajn, on onda ne treba da očekuje od nas da ga zaštitimo." Ali ako osoba slika privatne fotografije koje su posle ukradene, ona bi trebalo da može da očekuje neku vrstu zaštite. Kao što Hartman kaže, slanje seksualnih poruka nije problem; krivica bi trebalo da je na ljudima koji kradu intimne slike ili ih objavljuju zarad klikova. "Ali mi prečesto okrivljujemo same žrtve."

Dva dana nakon što su moje slike počele da se dele svuda po školi, pozvao me je jedan moj prijatelj. Uradio je to kako bi mi rekao da je moja prijateljica upravo postavila moje slike na svom blogu. Kad sam otišla da pogledam njenu stranicu, videla sam da je potpis svih slika glasio: "Kurva".

Moja najbolja prijateljica je postavljala zlobne, uvredljive poruke o meni onlajn u vreme kad mi je bila najpotrebnija. Osećala sam se postiđeno, uplašeno i potpuno usamljeno, i znala sam da ne mogu da se vratim u školu.

Prema Hartmanovoj, bila je to savršeno normalna reakcija. "Gledati kako se vaše slike ili snimci ubrzano šire i ne znate koliko ljudi će ih videti ogroman je gubitak kontrole", kaže ona.

Bila sam prilično mlada kad sam naučila prvo pravilo interneta: ako se nešto nađe onlajn jednom, ostaje onlajn zauvek. Ali to možda ne mora uvek da bude tako u budućnosti.

U decembru 2017. godine, EU je proglasila nove mere kako bi bolje zaštitila ljude na meti osvetničke pornografije i srodnih činova, sličnih onome što se desilo meni. Britanska vlada je 2015. godine izglasala zakon prema kom je osvetnička pornografija zločin kažnjiv dvogodišnjim zatvorskom kaznom. Ali u Nemačkoj nemamo konkretne zakone koji se bave ovim pitanjem.

Čim sam videla svoje slike na internetu, postalo mi je jasno da neću moći da se izvučem iz te situacije bez nečije pomoći. Zato sam se obratila ocu, koji je odmah nazvao jednog od dečaka koji su ukrali fotografije i zapretio mu da će se obratiti direktno njegovim roditeljima ako slike ne budu smesta obrisane sa bloga moje prijateljice.

Slike su skinute ubrzo nakon toga, ali problem nije nestao – nisam mogla da znam koliko je ih ljudi tačno skinulo u satima nakon što su postavljene, da li su ih i neki drugi đaci okačili negde drugde ili da li su ih videli moji profesori.

Narednog dana u školi, prijateljica koja je okačila moje gole slike na blog suočila se sa mnom u hodniku zbog ljutite poruke koju sam joj poslala prethodne večeri. Pre nego što sam stigla bilo šta da kažem, ona me je ošamarila. Ušla sam nazad u učionicu, spakovala stvari i izletela iz zgrade. Ostatak prepodneva provela sam plačući iza fiskulturne sale.

Na kraju sam uspela da pronađem utehu u saznanju da je sledeći veliki školski skandal tu odmah iza ćoška i da uskoro više nikoga neće biti briga za moje fotografije. U nedeljama koje su usledile, upustila sam se u neku vrstu kampanje rebrandiranja sopstvene persone. Želela sam da dokažem ljudima koji su me uvredili da nisam ono što tvrde da sam. Oblačila sam se onoliko bazično koliko sam u to vreme mogla – nosila sam trenerke, farmerke i dukseve sa kapuljačom. Nosila sam manje šminke i nisam izlazila. Posvetila sam se dečku, sa kim sam ostala narednih nekoliko godina, zato što sam rezonovala da ako imam dečka, niko ne može da me proglasi kurvom.

Naredne dve godine morala sam da delim odeljenje sa dvojicom dečaka koji su mi ukrali fotografije. Nakon što je moj otac pričao sa njima telefonom, obojica su mi se izvinili, a ja sam prihvatila njihovo izvinjenje jer stvarno mislim da nisu očekivali da se sve toliko otrgne kontroli.

Ali sa svojom bivšom najboljom prijateljicom nisam progovorila skoro deset godina. Sve donedavno, kad me je dodala za prijatelja na Fejsbuku. Stupila sam u kontakt s njom za potrebe ovog članka da bih videla seća li se zašto je to uradila. "Samo sam želela da te povredim", objasnila je ona. "Ne mogu čak ni da se setim zašto, prosto jesam. Mislim da činjenica da sam to zaboravila pokazuje koliko mi je malo bilo stalo do tvojih osećanja."

Iako sam oprostila drugarima iz odeljenja, nisam uspela do kraja da prevaziđem narušavanje svoje privatnosti ili način na koji sam okrivljena za ono što se desilo. Godinama su mi ljudi iz mog rodnog mesta koji čak nisu išli u moju školu govorili da su videli moje slike. Na mnoge načine to je i dalje veliki deo onoga ko sam ja. Iako sada znam da mogu da nosim šta god hoću, i dalje ne mogu a da se ne osećam kao da sam nešto pogrešila kad god neko napravi neki usputni komentar o tome kako izgledam.

Na kraju ćemo morati da pronađemo uspešan način da bi se žrtve curenja golišavih fotki i osvetničke pornografije shvatile ozbiljnije, i da bi društvene mreže i video platforme reagovale brzo i obrisale seksualno eksplicitan sadržaj kao što je ovaj. Jer, kao što Hartman kaže: "Osvetnička pornografija je, iznad svega, jedan oblik rodno-specifičnog seksualnog napada."