LGBT+

Posao mog oca u vojsci bio je da otpušta gejeve kao što sam ja

"Teško je zamisliti mog oca kako vodi istragu protiv gejeva i lezbejki, te ih prijavljuje nadređenima koji ih posle toga izbacuju iz vojske. Njegova dela su ljudima uništavala živote."
19 Decembar 2017, 7:39am
Leva slika posredstvom autora | Desna slika, izvor: Wikipedia Commons  

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Kanada.

Tokom Hladnog rata, kanadska vlada bila je opsednuta nikad potkrepljenom bojazni da bi Rusija mogla da ucenjuje nedeklarisane homoseksualne članove vlade i pripadnike vojnih snaga. Od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka, Specijalna istražna jedinica (SIU) Kanadske vojske izbacivala je iz svojih redova one koje je doživljavala kao gejeve i lezbejke i koji su radili u državnoj službi.

Ako bi pomislili da ste gej, dobili biste otkaz ili biste bili nečasno otpušteni.

Moj otac je radio za vojsku i bio je pripadnik SIU. Vodio je istrage i ispitivao gejeve i lezbejke. On ima sina geja (mene), a ja danas radim u državnoj službi. Teško je zamisliti mog oca kako vodi istragu protiv gejeva i lezbejki, prijavljuje ih svojim nadređenima koji ih potom izbacuju iz vojske – uništivši im tako živote. Moj tata je divan otac. Danas je on progresivan, odlazi na parade ponosa i apsolutno podržava moju seksualnost.

Ali to ne znači da mi njegov posao ne predstavlja problem. U sklopu svojih istraga, odlazio je u gej barove kako bi nadgledao ljude. Gej barovi su zamišljeni kao naše utočište, mesto gde smo mi u većini i možemo da uživamo i provodimo se bez straha od osude. Pomisao da bi u gej baru mogli da se nađu agenti države na tajnom zadatku hvatajući beleške o tome ko je bio tamo i šta je radio zastrašujuća je i pretvorila bi navodno bezbedno mesto u opasno. Ako ste radili za vladu i bili gej, zbog odlaska u gej bar na piće dobili biste otkaz.

Ne očekujem od svog oca da je bio svestan posledica svega toga dok je radio za SIU. Razumem da je u militarizovanom radnom okruženju normativ bespogovorno izvršavanje naređenja i ne dovođenje u pitanje moralnosti vaših zadataka. Bio je u dvadesetim godinama, a prava LGBTQ zajednice nisu bila tako priznata kao što su danas. Svet je negovao drugačije vrednosti, čak i ako kad se danas osvrnemo vidimo da su tadašnje vrednosti bile pogrešne. Za mene je tu najvažniji primetan društveni napredak. Moj otac, sa svojim istorijatom, dovoljno je sazreo da danas bude vatreni saveznik LGBTQ zajednice.

Danas se Kanadska vlada javno izvinjava zbog ovih čistki i trudi se da se iskupi pred našem zajednicom. Pitao sam oca šta misli o tom izvinjenju, na što je on odgovorio: "Trebalo je odavno da se desi."

Seo sam sa ocem da saznam nešto više o njegovom nekadašnjem poslu i šta o njemu misli danas.

VICE: Možeš li da mi ispričaš kako je izgledalo raditi za SIU? Stjuart

Mejson: Bilo je to 1978, kada sam imao 24 godine. Prekomandovan sam u Halifaks, u Kanadi, da četiri godine radim za SIU kao terenski istražitelj. Moja primarna uloga bila je da radim bezbednosnu proveru biografija državnih službenika i vojnog osoblja koji su imali bezbednosno odobrenje. Mogli su da budu pripadnici mornarice, vazduhoplovnih snaga, oficiri ili službenici vlade. Svako sa bezbednosnim odobrenjem ili pristupom strogo poverljivim podacima rutinski je bio predmet istrage radi pronalaženja"karakternih slabosti".

Šta su to "karakterne slabosti"? Analizirali smo finansijsku i ličnu pozadinu ljudi. Sakupljali bismo informacije o službenicima koji su bili podložni uceni zbog tih i takvih slabosti. U ono vreme, to je moglo da bude bilo šta, od visokog finansijskog duga, alkoholizma, zloupotreba droga, nevernosti ili homoseksualnosti. Bilo šta što bi moglo da se iskoristi protiv nekoga da ga se uceni ili potkupi tako da radi za drugu stranu.

Kako su birani ljudi koje treba istražiti? Dosijei su stizali iz Otave. Oni su tamo imali evidenciju o svim zaposlenima i slali bi dosijee nama u Halifaksu da sprovedemo istragu. Dobijao sam desetak dosijea mesečno. Stizali su sa izdvojenim faktorima stresa, što je bio nekakav nagoveštaj u kom pravcu da pođemo, putokaz šta da tražimo. Faktor stresa ponekad je bila seksualnost pojedinca.

Kako su izgledala ispitivanja? Započinjali bismo istragu pozadine propitujući pojedinčevu zajednicu. Ispitali bismo mu porodicu, prijatelje i kolege. Raspon istrage zavisio je od stepena bezbednosnog odobrenja pojedinca. Ako je imao velik pristup strogo poverljivim podacima, istraga bi bila šira. Pojedinci pod istragom nisu bili nužno svesni da su označeni kao sumnjivi zato što je Otava mislila da su gej. Mislili su da se radi o uobičajenoj proveri bezbednosnog odobrenja.

Šta bi se onda desilo? Ako bi se tokom preliminarne istrage biografije pojedinca našao razlog za sumnju da je dotična osoba gej ili lezbejka, onda bi se istraga usredsredila isključivo na taj aspekt. SIU bi tada vodio razgovor sa pojedincem direktno i postavljao mu lična pitanja da vidi da li iz njega može da izvuče priznanje o njegovoj seksualnosti.

Da li je SIU ikad pratio ljude? Dok su pojedinci bili pod istragom, često bi bili nadgledani. Istražitelji SIU bi izlazili u gej barove da vide hoće li se oni koje nadgledaju pojaviti tamo.

Moda na beogradskom Prajdu

Da li si ti odlazio u te gej barove? Jesam. Išli smo dok smo bili na dužnosti. Išli bismo da motrimo nekoga.

Šta ste radili sa svojim opažanjima? Slali bismo ono što pronađemo nazad u Otavu. Mnogi ljudi koje smo prijavili kao moguće homoseksualce prolazili bi "proceduru otpusta", što znači da bi dobili otkaz ili bi bili nečasno otpušteni, što je gotovo jednako loše kao da imate krivični dosije.

Da li si osećao krivicu dok si radio taj posao? Ne, apsolutno nisam. To je kao da danas idete na posao i radite ono što vam se na poslu kaže. Nije bilo animoziteta; nije se radilo o lovu na gejeve. Suština je bila u tome da radiš svoj posao i otkrivaš stvari o ljudima koji su dovodili vladu i vojsku u opasnost. Ne smeš da zaboraviš ni da je to bilo za dobrobit gejeva i lezbejki. Njihova radna mesta nisu bila nužno bezbedna okruženja za njih, a ovo je bio jedan od načina da ih vojska udalji sa tih radnih mesta. Na primer, ako bi se za nekoga u mornarici pomislilo da je gej dok je na pučini, napali bi ga ili bi jednostavno nestao. Brodovi bi se vraćali u luku i izjavljivali da je par mladića "nestao u moru", a mi bismo samo pretpostavili da su bačeni preko ograde zato što su bili gej. Naše istrage bile su jedan od načina da se to izbegne, da se preporuči da se ljudi otpuste iz vojske pre nego što se nađu u opasnosti u okviru svog posla.

Šta misliš o takvoj politici danas? Bila je potpuno pogrešna. Ti ljudi nisu smeli da izgube svoj posao.

Šta danas misliš o poslu koji si obavljao kad znaš da imaš sina geja? Ovaj posao me je izložio zajednici za koju nisam znao da postoji i o kojoj ništa pre toga nisam znao. Moja iskustva u SIU su mi pokazala kroz šta su gejevi i lezbejke morali da prolaze i zbog toga gajim ogromno poštovanje prema njima. To poštovanje se iskazuje u mom odnosu sa tobom. Ja sam danas ponosan na tebe.

Da li misliš da treba da se izviniš? Ne mislim da treba da se izvinim; radio sam posao koji mi je bio dodeljen. Mada žalim zbog nekih stvari. Žalim zato što su karijere ljudi uništene. Zaista mislim da je izvinjenje federalnih vlasti na mestu i da ljudi zaslužuju da dobiju obeštećenje.

Intervju je prošao redakturu da bi bio kraći i jasniji.

Još na VICE:

Trans žene u Srbiji govore kako treba da se ponašate prema trans ženama

Moda na beogradskom Prajdu

Ljubav i kiša osmeha: beogradski Prajd u fotografijama

Reklame