Mentalno zdravlje

Ketamin mi je spasao život

Jedini zdravstveni odbor na Novom Zelandu koji nudi ketamin kao lek za depresiju završava probni period rada. Džemajma Lomaks-Sojers, koja je bila korisnik probne faze, piše o tome zašto je ova vest toliko zastrašujuća za pacijente.

pisao Jemima Lomax-Sawyers
22 Februar 2018, 6:52am

Ovaj članak je prvobitno objavio VICE NZ.

Svakog utorka i petka ujutro, ja se uradim. To se dešava planski. Nikad ne odstupam od ta dva dana, nikad ne uzmem ništa drugo. Ali utorkom i petkom, ustanem tačno u 8:15 ujutro. Obučem se, spremim. Potom, negde oko 9:30, ubrizgam iglu. Potrebno je da prođe nekih pet minuta da bih počela da osećam dejstvo.

Nisam narkomanka. Dobijam injekcije ketamina dvaput nedeljno u sklopu programa lečenja od depresije. Kao anestetska droga, ketamin često se uzima rekreativno. Ali sada se sve više koristi kao revolucionaran lek — koji ponekad život znači — za ljude sa depresijom, koji ne reaguju na druge metode lečenja.

Pre nego što sam započela lečenje ketaminom, mentalno nisam bila dobro nekoliko godina. Imala sam depresiju otpornu na lečenje, bila sam hronično suicidalna, doživljavala sam psihotične epizode i nekoliko puta pokušala sebi da oduzmem život.

Kao i mnogi ljudi koji su u probnoj fazi uzimali ketamin, prošla sam kroz pravi žrvanj kad su u pitanju lekovi i drugi metodi lečenja. Venlafaksin, mirtazapin, escitalopram, nortriptilin, litijum, olanzapin, risperidon, aripiprazol, paliperidon, hlorpromazin, kvetiapin, lorazepam, klonazepam, propranolol, zopiklon, melatonin, prometazin… To su sve lekovi na kojima sam bila, od kojih neke još uzimam, za depresiju, psihozu, anksioznost i srodne probleme sa snom. Isprobala sam se sve što sam mogla sa CBT-om (kognitivno-bihevioralna terapija) i terapijom usredsređenom na saosećanje, kao i tehnikama disanja, meditacijom, higijenom sna i verovatno još mnogo toga čega ne mogu sve ni da se setim.

Uz uzimanje lekova, imala sam preko 40 sesija elektrokonvulzivne terapije (ECT). Prvi kurs od sedam sesija nije bio dobrovoljan, u vreme kad sam imala 18 godina, a naredna tri kursa bila su dobrovoljna i trajala su narednih nekoliko godina. Sve dok nisam otkrila ketamin, ECT je bila jedina stvar koja mi je zaista pomogla. Ali ova procedura kojoj se izlažete je zastrašujuća. Morate za nju da dobijete opštu anesteziju, koja je sama po sebi strašna. Gubitak pamćenja je popriličan. Ne sećam se mnogo toga iz vremena kada sam išla na ECT, a patila sam i od lošeg kratkoročnog pamćenja. Svakako mi je drago što sam to uradila, jer verovatno ne bih danas bila živa da nisam, ali sam isto tako sigurna da je više nikad neću ponoviti.

Za razliku od drugih antidepresiva, kojima su ponekad potrebne nedelje da počnu da deluju, ketamin kreće da deluje izuzetno brzo. Govorim o satima, ne o nedeljama. U mom slučaju, počnem da se osećam bolje nekih sat vremena posle ubrizgavanja doze, a to dejstvo traje nekoliko dana. Mnogima je dovoljno da prime samo jednu injekciju nedeljno ili jednu svakih nekoliko nedelja. A za mnoge ljude to je zaista jedini metod lečenja koji im pomaže.

Živo se sećam svoje prve injekcije ketamina. Bila sam strašno nervozna — nervozna da će nešto poći po zlu, da ću imati lošu reakciju, ali najviše da neće raditi. Moj psihijatar je ostao sa mnom duže nakon što mi je ubrizgan ketamin, a prisutna je bila i moja sestra. Potom su svi počeli da mi deluju udaljeno, kao da mi se obraćaju odnekud izdaleka, iako sam sedela tik kraj njih. Glavni trip traje svega 20 minuta, ali čoveku izgleda kao da traje satima. I onda izađem iz njega. Moj um postane organizovaniji i, posle sat ili dva, vratim se u normalu.

Jednom kad se vratim, brzo osetim poboljšanje. Sve mi je lakše u glavi. Imam više energije. Mogu bolje da se koncentrišem. Jedna od prijateljica moje sestre rekla joj je da otkako sam počela da uzimam ketamin izgledam kao "druga osoba". Nije mogla da veruje kakva se promena dogodila. Ketamin mi je potpuno promenio život. Mnogo sam stabilnija nego što sam bila pre godinu dana. Stabilna do tačke kada mogu da donosim odluke o sopstvenom blagostanju koje ne bih umela u prošlosti, tokom mojih brojnih hospitalizacija i vremena provedenog pod strogim bolničkim pravilima obaveznog lečenja. Takođe, oporavljam se i od nuspojava ECT-a, a moja memorija i koncentracija se popravljaju.

Zato sam bila izuzetno zabrinuta kad sam čula vest da Ketaminska klinika više neće primati nove pacijente i da će aktuelni pacijenti možda biti skinuti s njega kad dođe do sporazuma o novim planovima za lečenje.

Na ovu vest reagovala sam sa tugom i strahom. Tugom za sve ljude na listi čekanja koji neće dobiti priliku da osete poboljšanje od ketamina onako kao što sam ja osetila i strah za sebe i druge aktuelne pacijente pred onim što nas čeka u budućnosti.

"Za mnoge od nas, ketamin je naša poslednja šansa, naša jedina šansa za život izvan bolnice ili za život uopšte."

Za mnoge od nas sa depresijom otpornom na lečenje, jedina druga opcija je ECT. Sećam se da sam imala 18 godina i kako sam joj se izričito protivila, ali su me naterali da joj se podvrgnem protiv svoje volje. Bilo je to nešto najstrašnije što sam u životu doživela. Strah je popuštao kako je vreme prolazilo, ali nikad u potpunosti nije nestao. Nemojte pogrešno da me shvatite, ECT je sjajan metod lečenja koji je pomogao mnogima, uključujući i mene. Ali nema ga bez straha niti ozbiljnih nuspojava. Nikad više voljno neću pristati na ECT, čak i ako se Ketaminska klinika zatvori za aktuelne pacijente u nekom trenutku u budućnosti, kad budu napravljeni novi planovi lečenja. Nažalost, to mi ne ostavlja previše opcija. Postajem veoma suicidalna i paranoična kad mi se pokvari raspoloženje i ako ne budem imala efikasan metod lečenja za to, ne znam šta će biti sledeći put kad se to desi.

Ljudima koji su doneli odluku da zatvore Ketaminsku kliniku poručujem: ako nam oduzmete ketamin, oduzimate nam metod lečenja koji nam spasava živote. Iako sam imala uspona i padova dok sam bila na njemu, a moje raspoloženje i dalje varira, u konačnom zbiru sam mnogo stabilnija nego što sam bila pre godinu dana. Za mnoge od nas, ketamin je naša poslednja šansa, naša jedina šansa za život izvan bolnice ili za život uopšte.

DHB kaže da je samo 20 odsto pacijenata imalo koristi od ketamina. Ali 20 odsto nije toliko loše ako se uzme u obzir da su ljudi kao što sam ja na njemu ostali tek nakon što su isprobali bukvalno sve ostalo.

Ako to ima veze s troškovima, zabrinuta sam i zbunjena. Drugi glavni metod lečenja za depresiju otpornu na lečenje, ECT, zahteva prisustvo anesteziologa, psihijatra, ECT sestre i tehničara anestezije. Radi se o četiri puta većim troškovima od ketamina.

Molim vas, molim vas, dobro razmislite o ljudima čije živote biste mogli da izmenite ukidanjem ovog programa. Lepo je govoriti o brojkama i "efikasnosti", o troškovima, donositi odluke o nama ne konsultujući nas.

Dok to radite, veoma nestrpljivo čekamo da čujemo hoćemo li morati da se vratimo patnji. Nemogućnosti napuštanja kreveta. Buđenju ujutro kad smo zažalili što smo se uopšte probudili. Zato što su ovo životi koje smo nekada živeli — život koji sam ja nekada živela — i ako ukinite program, to je ono što čeka neke od nas.

Nadam se da se Ketaminska klinika za depresiju neće zatvoriti i da će se zapravo proširiti na čitavu zemlju, da bi više ljudi moglo da ima koristi od nje. Teško je doći do nade u jalovoj zemlji depresije, ali ketamin mi je povratio deo te nade: tračak nade da bih zapravo mogla da živim svoj život bez stalne brige da će mi se pređašnje stanje vratiti, bez straha od hospitalizacije, da ću morati da se podižem i ponovo sastavljam deo po deo, iznova i iznova. A ta nada je definitivno vredna svega.

Tagged:
ketamin
Depresija
ect
суицид
Terapija
antidepresivi
iskustvo
stav
elektrokonvulzivna terapija
suicidne misle