Fudbal ne zanima optužba protiv Ronalda za silovanje

Niko ne zataškava ništa, ali navijače ne zanima šta se desilo u Las Vegasu jer ne žele da sruše sebi sliku Ronalda kao heroja.

|
Oct 23 2018, 11:20am

Fotografija: Flickr korisnik Themeplus

"Ja znam da sam ja uzor. Ja znam to 100 odsto. I na terenu i van njega. Zato se ja uvek smejem, zato sam ja srećan čovek, ja sam blagosloven jer ja igram fudbal za fantastičan klub. Ja imam fantastičnu porodicu, ja imam četvoro dece, ja sam zdrav. Ja imam sve. Tako da druge stvari, one ne utiču na mene. Ja sam jako, jako dobro."; Kristijano Ronaldo na konferenciji za štampu.

U osam rečenica koje je jedan od najboljih igrača u istoriji fudbala izgovorio na pitanje o kredibilnim optužbama za silovanje koje je protiv njega iznela Ketrin Majorga, on nijednog trenutka nije obznanio njeno postojanje, nije rekao ništa o slučaju, nije pričao o svojoj nevinosti. Ali jeste 12 puta upotrebio zamenicu "ja" pričajući o svojim osećanjima, moćima, bogatstvima, mislima. Kasnije, kada su ga novinari opet pitali, on je opet izbegavao odgovor, menjao teme i teze i generalno, traćio vreme i reči do trenutka kada je prešao na sledeće pitanje.

I to je manje-više svima odgovaralo. Jer fudbal ne želi da priča o tome. Da, preneće se vest i njegova izjava, ali ono o čemu svi hoće da govore je o "heroju koji se vraća kući“. Ronaldo je citirane rečenice izgovorio na konferenciji za štampu na Old Trafordu, pred utakmicu između Junajteda, kluba u kome je stvorio svoje ima, i Juventusa, kluba u kome je, zbog toga što već ima 33 godine, njegov boravak na vrhu fudbala ušao u završnu fazu.

Fudbal je igra u kojoj je sve ciklično. Višedecenijskim ponavljanjem, sportski mediji su utvrdili arhetipske priče: sudar divova; trijumf favorita; pobeda autsajdera; poslednji juriš ostarelog heroja; rađanje nove zvezde; propast šampiona; pomenuti povratak heroja kući. Šta se dešava na terenu u bilo kojoj utakmici se onda pakuje u neki od ovih ili sličnih arhetipova. Zbog sve većeg upliva novca u igru i sve jače kontrole informacija od strane klubova i – još bitnije – sponzora, skandali u fudbalu se svode na povremene ljubavne afere zvezda, hapšenja zbog pijane vožnje ili curenja informacija od strane kluba pred otpuštanje menadžera.

Takođe, skandali su i večne rasprave o tome šta se desilo na terenu pred očima svih, pa tako već danima se pune stranice pričama o tome da li Čelsijev trener trena da bude otpušten jer je slavio pred Murinjom posle gola u poslednjem minutu. A o tome koliko svi poštuju odnose moći govori to da nikome ne pada na pamet da postavi pitanje da li Murinju treba nešto da se desi, s obzirom na to da je pokušao da se, u sred dana, pred hiljadama svedoka, fizički obračuna sa tim trenerom.

Ali za prave skandale - korupciju, varanje, zloupotrebu, zlostavljanje - za to u fudbalu nema mesta. Kada je pre nekoliko godina britanski Sunday Times počeo da istražuje temu dopingovanja u fudbalu, drugi mediji ga nisu pratili. Povremeno se provuče poneka vest o tome šta se dešavalo i ko je sve išao kod doktora Fuentesa u Španiji, ali novinari, klubovi i sponzori su previše usko i previše dugo u dobrim odnosima da bi se u bilo šta ozbiljno čačkalo, jer em se svi sećaju šta se desilo sa italijanskim fudbalom i baš Juventusom prošle decenije nakon nameštanja utakmica, i još bitnije – navijači ne žele o tome da čitaju.

Tako da je očigledno zašto je za Ronaldov dolazak na Old Traford (što se već dešavalo dok je igrao za Real) pre svega odabran "povratak heroja" narativ a ne "kredibilno optuženi silovatelj je jedna od najvećih i najpopularnijih zvezda našeg sporta i niko nema problem sa tim i nema govora o tome da će klub, sponzori ili navijači njemu okrenuti leđa“.

A slučaj Ketrin Majorge i Ronalda čak ni ne potpada pod uobičajan narativ o seksualnom zlostavljanju u "#Metoo" eri. Optužba se ne svodi samo na svedočenje žrtve za koje onda mi kao javnost treba da odlučimo da li je kredibilno ili nije (gotovo uvek jeste). Ne bazira se čak ni na njenoj odluci da izađe u javnost. Magazin Špigl je godinama istraživao slučaj. Postoje dokumenti. Potpisi. Zapisana svedočenja oboje. Sporazum. Isplata u zamenu za ćutanje. Ronaldo koji svojim rečima govori da mu je ona rekla da želi da prestane sa seksualnim odnosom i da je on odbio da to učini. U poslednjih mesec dana, strategija Ronaldovih advokata se menjala u hodu, Juventus je izdao saopštenje na svom Tviter nalogu u kome kaže da stoji uz njega, bez određivanja o tome šta se desilo u toj hotelskoj sobi u Las Vegasu.

Svi samo iznova ponavljaju da je Ronaldo veliki profesionalac (tačno), da je jedan od najboljih igrača u istoriji fudbala (tačno), veliki dobrotvor (tačno). Ali niko ne može da kaže, bez laganja, da on definitivno nije počinio silovanje i da je optužba protiv njega lažna. Pa zato se samo svi pretvaraju da to nije bitno, da nema veze i da se on vraća u Mančester da igra protiv svog voljenog Junajteda. (Takođe, bitno je zanemariti i da ovo nije prvi put da ovakve stvari o njemu izlaze u javnost).

Međutim, ovo nije priča o zaveri između sponzora, vlasnika TV prava, klubova i Ronalda da ga sačuvaju od besa javnosti. Javnost nije besna na njega. Van konteksta protivničkih navijača koji slučaj koriste kao materijal za prozivanje sa tribina, ne postoji ozbiljna glad za pričom. Previše ljudi, previše dugo voli Ronalda da bi tek tako, preko noći, odlučili da od heroja on treba da postane zlikovac. Dresovi, TV pretplate i sezonske karte su kupljene, proizvodi koje on raklamira su po dečijim sobama, identiteti navijača (i navijačica) Junajteda, Reala i Juventusa su izgrađeni i formirani na osnovu utakmica u kojima je Ronaldo uradio stvari koje Ronaldo radi.

Poslednju titulu prvaka Evrope Junajted je osvojio pre deset godina baš sa Ronaldom kao srcem i dušom tog tima. Nekoliko godina kasnije, kada je sa Realom došao na Old Traford, dočekan je aplauzima. I dan danas, Junajtedovi navijači na utakmicama skandiraju njegovo ime. Ako ste navijač Junajteda u svojim dvadesetim ili tridesetim, najlepši trenuci vašeg fudbalskog života su neraskidivo vezani za Ronalda. I to važi za ljude u celom svetu, jer Junajted, kao i Real, kao i sam Ronaldo, jesu brendovi koji su voljeni na svim kontinentima i na svim jezicima.

Oni su "najbolji" a ljudi žele da budu najbolji, pa se identifikuju. Tako funkcioniše svaka vrsta popularne zabave, od Aristotela do danas. I ne važi samo za Ronalda, Junajted ili Juventus. Ovde, u Srbiji, navijači Zvezde i Partizana godinama i decenijama tvrde da je jedan od ta dva kluba "opozicioni" – uglavnom onaj za koji navijaju, pogotovu ako su protiv trenutne vlasti. A oba kluba, od svog nastanka do danas, gotovo neprestano na svom čelu uvek imaju ljude bliske ili direktno vezane za trenutnu vlast koja finansira postojanje oba kluba.

Ali ako ste navijač Partizana, i mrzite Vučića, kako pomiriti to sa činjenicom da je predsednik Partizana Milorad Vučelić, jedan od značajnijih ljudi Miloševićevog režima koji je danas jako blizak SNS? Nije kao da ćete prestati da navijate za Partizan. Ne, jednostavno ćete ignorisati tu činjenicu i ukazati da je isto i u Crvenoj Zvezdi – što je svakako tačno ali ne rešava ovo prethodno pitanje.

I zato će Ronaldo na utakmici biti dočekan kao heroj, sa aplauzom i ovacijama. Niko ne želi da podržava silovatelja ali niko ni ne želi da javno kaže ono što je prethodnih godinu dana "#Metoo“ učinilo očiglednim: da su lažne optužbe gotovo nepostojeće, da moćni muškarci, čak i oni koji daju sredstva u dobrotvorne svrhe, čak i oni sa kojima se politički slažete, čak i oni čiju umetnost volite, čak i oni koji se predstavljaju za saveznike žene u svom javnom životu, često rade užasne stvari iza zatvorenih vrata a onda plaćaju da te stvari ostanu tajna.

Ono što je "#Metoo“ učinio i što će nastaviti da čini je iznošenje svega u javnost jer, s obzirom da dokaza često nema i da su slučajevi zastarili i da su se žrtve ostavljene pred izborom ili da ne dobiju ništa ili da uzmu neku odštetu - birale odštetu, jedino što sada ostaje je javna osuda i javne posledice koje će možda dovesti do promena zakona i promena odnosa moći u društvu.

Međutim u fudbalu nije tako. U njemu je sve zatvoreno. Zarade rastu, gledanost je stabilna, kvalitet fudbala je i dalje vrhunski. Sve funkcioniše i svima je dobro. U sportu koji igraju muškarci i koji i dalje uglavnom gledaju nema mesta za ovakve priče. Da, mediji će preneti, čak i pitati Ronalda o slučaju, ali tema neće biti šta se desilo i šta mi, kao zajednica koja gleda fudbal, treba da uradimo, već o tome kako postoji "oblak iznad njega" i kako se on oseća, šta on misli, kako ga motiviše i da li će uticati na njegov nastup na terenu.

A kako Ronaldo nastavi da ređa golove i uspehe, tako će ovo, kao u slučaju na primer Kobija Brajanta, biti samo još jedan izazov sa kojim se on suočio i koji je prevazišao.

Više na VICE
Vice Channels