Zašto su ljudi i dalje opsednuti Mensonovim ubistvima

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na BROADLY

Dve noći. Sedam smrtnih slučajeva. 169 ubodnih rana. Sedam hitaca iz vatrenog oružja kalibra 22. Natpisi „Svinja“ i „Helter Skelter“ ispisani krvlju žrtava po zidovima njihovih domova. To je zaveštanje Čarlsa Mensona – koje ostavlja traga na našu kulturu i 47 godina kasnije.

1969. godine nađena su tela glumice Šeron Tejt, u osmom mesecu trudnoće, pisca Vojčeka Frajkovskog, naslednice imperije kafe Abigejl Foldžer, frizera poznatih Džeja Sebringa i prijatelja Stiva Parenta, u domu koji je Tejt delila sa svojim mužem, rediteljem Romanom Polanskim. Menson je naredio ubistva da bi izazvao apokaliptični rasni rat koji je nazvao „Helter Skelter“, po pesmi Bitlsa. Njegovi odani sledbenici, „Teks“ Votson, Suzan Etkins, Patriša Krenvinkl, Lesli Van Houten i Stiv „Klem“ Grogan su izvršili ubistva. Linda Kasejbijan je čuvala stražu.

„Lesli Van Houten je rekla da su je uvek pitali, ’Kako bi bilo ko nije lud sledio Čarlsa Mensona’“, kaže Džef Gvin, autor bestselera iz 2013, „ Život i vreme Čarlsa Mensona“. „Ona je na to uzvratila, ’Čarli Menson koga javnost poznaje nije onaj koga smo mi viđali sve vreme“.

Stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da nije neuobičajeno da mladi ljudi podložni uticajima budu opčinjeni sociopatom koji bez imalo napora menja ličnosti da bi na najbolji način njima manipulisao – a snaga Mensonovih sociopatskih sposobnosti je opčinila mnoge.

Mislim da Menson i dalje fascinira zato što je onima među nama koji nismo sociopate često teško da shvatimo taj nivo zlog ponašanja“, kaže magistar Gejl Solc, asistent profesora psihijatrije sa medicinkog fakulteta Vejl-Kornel Prezbiterijanske bolnice u Njujorku. „U ljudskoj je prirodi da budemo facinirani mračnim“.

Još jedan razlog što kulturološka opsesija Mensonom i dalje traje je to što se ovaj brutalan napad dogodio u ključno vreme u Americi: na kraju šezdesetih, dok je SAD bila u metežu rata u Vijetnamu, Nikson bio predsednik, i kada su ubijeni Robert F. Kenedi i Martin Luter King. Večernje vesti su uvodile prizore nasilja u prosečne američke domove.

Ovi faktori su doveli do toga da Mensonovo nasilje smatraju za još jedan „poklič za ujedinjenje“ za kontrakulturu, prema kriminologu Brajanu Levinu, direktoru Centra za izučavanje mržnje i ekstremizma državnog Univerziteta Kalifornije. „Mensonovo nasilje je udarilo na aspekte američkog društva sa kojima ljudi nisu obavezno bili upoznati“, objašnjava on. „U pitanju su bili kontrakultura koja je krenula naopako, rasni ratovi, nasilje kao sredstvo političkog izražavanja, ali čija meta nisu bili tradicionalni simboli (kao što je predsednik), što je onda pothranjivalo čitav taj koncept društva koje izmiče kontroli“.

„Čak i 1969, Menson je za različite grupe ljudi predstavljao različite stvari“, primećuje Gvin. „Mladi ljudi koji su se bunili protiv vlade su ga videli kao Če Gevaru. Različiti elementi populacije su na njega gledali kao na nekoga ko je imao teško detinjstvo i koga dodatno kažnjava kazneno-popravni sistem“.

Još jedan razlog zašto Menson i dalje fasinira toliko mnogo ljudi je to što je izbegao smrtnu kaznu koja je sledovala sociopatskim ubicama kao što je bila Ajlin Vuornos. Odlukom Vrhovnog suda Kalifornije iz 1972, smrtna kazna je ukinuta, čime je presuda Mensonu automatski preinačena u doživotnu kaznu zatvora. Menson je dodatno vreme iskoristio da pothranjuje misteriju o sebi, pažljivo birajući trenutak za ispade ili ludorije, kao što je bila njegova nedavna kratkotrajna veridba sa mladom sledbenicom, koja je navodno želela da nakon njegove smrti izloži njegovo telo u staklenom kovčegu, kao turističku atrakciju.

Autor Daniel Simon, koji je snimio na stotine sati razgovora sa Mensonom za svoju nastupajuću knjigu Ponovljeno suđenje Čarlsu Mensonu, kaže da Menson potpuno shvata kako da i nadalje utiče na kulturu, čak i iz svoje ćelije u kalifornijskom državnom zatvoru Korkoran.

„Uvek smo razgovarali opušteno“, objašnjava Simon. „Ali čim uključiš kameru ili uperiš mikrofon ka njemu, odjednom se pojavi drugačija osoba. Zbog toga je osuđen. On voli pažnju, i voli da nastupa“.

Mensonov uticaj na pop kulturu je širok, i o njemu svedoči sve, od umetnika poznatog kao Merilin Menson, preko obrade benda Guns n’ Roses Mensonove pesme „Look at Your Game Girl“, do raznih filmova i knjiga koje istražuju ili dočaravaju njega i njegove sledbenike.

„Tu se u stvari ne radi o njemu. Radi se o pojednicu koji reaguje na njega, o njegovoj ličnoj psihi“, kaže magistar psihijatrije Gajani DeSilva. „Sociopate su veoma, veoma dobre u tome da uvuku ljude“.

Svako ko je govorio za ovaj izveštaj je ukazao na brojne mlade odrasle lljude koje poznaje, a kojima su Menson i njegovi sledbenici šarmantni. Gvin je odlučio da piše o Mensonu nakon što su se njegovi studenti sjatili oko Mensonovog tužioca Vinsenta Buliosija, autorka knjige Helter Skelter, kada je bio gostujući govornik na fakultetu na kome je Gvin predavao.

Glumac Rajan Kiser je igrao Čarlsa Mensona u kratkom filmu iz 2009, Laž, i u filmu Mensonova kuća iz 2014. Ovim ulogama je skrenuo pažnju na sebe, ali ideja slavljenja Mensona kao heroja mu se gadi. „Obeshrabruje me to što se klinci ugledaju na Mensona“, kaže on. „Ako postoji jedna stvar koju bih mogao da im kažem o njemu, to je da je bio poremećena osoba. Nema nijednog razloga da mu se dive.

Etkins, koja je osuđena za ubistvo Šeron Tejt, i koja se rugala glumici kada je molila za život svog deteta, provela je poslednje godine svog života pokušavajući da odvrati Mensonove fanove od toga da ga obožavaju, a pre nekoliko godina, Brajan Levin je od nje dobio neočekivano pismo. „Zanimalo ju je da u zatvoru pokrene program protiv mržnje“, priseća se Levin. „Nisam joj odgovorio. Nešto u mom moralnom ili psihološkom biću me je nateralo da se ne mešam. Ona nije bila posmatrač – izvršila je najužasniji zločin od svih Mensonovih zločina.

„Razvili smo veoma disfunkcionalan i perverzan segment kulture, koji se fokusira na nasilje i nestabilne, zle budale koje ga vrše“, nastavlja Levin. „Mensona slave. A trebalo bi da završi na đubrištu istorije“.
Iako mnogi upoređuju Mensona sa Adolfom Hitlerom ili današnjim teroristima, stručnjaci kažu da nikada nije imao intelekt ili moć ubeđivanja da regrutuje dovoljan broj pristalica i da zaista protrese kulturu. „Čarli nikada ne bi uspeo da natera čitav jedan narod da ga sledi“, kaže Gvin. „Ali svakako se postarao za to da čitava nacija zna za njega. U tome je najveća razlika“.

Još na VICE:

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite stražaru u CZ-u

Pitali smo dilere pečuraka sa Balija kako da izbegnemo zatvor

Upoznajte zatvor u kojem su društvene mreže dostupne zatvorenicima