Super-empate postoje, kaže nauka

Empati su ljudi koji tvrde da osećaju emotivno, psihičko, ili fizičko stanje drugih ljudi. VICE je o njima već snimio dokumentarac, i intervjuisao nekoliko ljudi navodno sposobnih za upravo to. Reakcije javnosti su bile podeljene: jedni su verovali u empate ili čak tvrdili da se i sami ubrajaju među njih, a drugi su mislili da su sve to čiste gluposti.

Naravno, ideja da neko može da oseti kako se neko drugi oseća asocira više na vidovnjake nego na naučnike, čemu je doprinosila činjenica da su naučni dokazi za ove tvrdnje bili na staklenim nogama. Nauka još ne zna mnogo o neurološkoj podršci za fenomen empatije generalno. Postoje osnovni koncepti, zna se načelno koji delovi mozga tu učestvuju, ali samo polje istraživanja je još uvek u povoju.

Pa ipak, novi podaci ukazuju na to da bi empati mogli zaista da postoje: između 1 i 2 procenta populacije kaže da je iskusilo ovo stanje. Istraživanje su sproveli Dr Majkl Banisi, profesor psihologije na Goldsmitsu, i njegov post-doktorant, Dr Natali Bouling. Godinama su ispitivali empatiju, konkretno sinesteziju odraženog dodira.

Sinestezija je mešanje čulnog doživljaja: neki ljudi mogu da „čuju“ boje, „vide“ zvuke, ili „okuse“ reči. Kod sinestezije odraženog dodira, preklapaju se čula ia i dodira tako da osoba koja vidi da je nekog drugi dodirnut u predelu lica i sama iskusi osećaj dodira na svom licu.

Sinestezija odraženog bola je mnogo češće i prepoznatljivije iskustvo – neko se počeše, pa i vas zasvrbe leđa. (Bouling kaže da se ovo javlja kod oko 30% ljudi.) Ali odraženi dodir, deljenje tuđih osećanja, toliko je retko da 98 do 99 procenata društva ne zna o čemu se radi.

U sklopu istraživanja, Banisi je u londonskom Muzeju prirodnih nauka delio prolaznicima upitnike na temu nivoa empatije koji obično iskuse. Tokom testiranja, ispitanici bi bili dotaknuti po obrazu dok gledaju snimak druge osobe koju neko dodiruje po drugom obrazu.

„Ideja je bila da će se u slučaju sinestezije odraženog dodira javiti osećaj dodira sa obe stane lica", kaže Bouling. „Ljudi bi trebalo da sa mukom razlikuju svoj stvarni osećaj od onog koji vide pred sobom, da ih to zbuni, da češće prave greške i sporije odgovaraju o prirodi dodira kojima su izloženi."

Ovde se naučnici ne oslanjaju samo na individualni doživljaj empatije – što je bila kritika upućena mnogim empatima u VICE dokumentarcu: ko smatra da je empata, ubediće sebe da empatski oseća. „Vrlo je teško porediti različite individualne doživljaje, pa samo zato hteli da ih uporedimo na konkretnom primeru a ne na individualnim opisima sopstvene perspektive“, objašnjava Bouling.

Zanimljivo je da mnogi kod kojih je ustanovljena empatija odraženog dodira nisu ni bili svesni da se kod njih javlja. „Mozak sve integriše. Otkucaje srca, rad želuca, nervne završetke na koži, sve se to holistički spaja i obrađuje u mozgu. O tome n razmišljamo, odvija se automatski.“ Drugim rečima, osoba koja je oduvek mogla da iskusi tuđa osećanja kao da su njena možda ne bi ni znala da to radi.

Sledeći korak u istraživanju, kaže Bouling, bi bili problemi potencijalnog gubitka individualnog doživljaja. „Imam neku predstavu šta se dešava sa mojim telom, a imam i predstavu onog što se dešava sa drugom osobom u mom vidnom polju koja je, na primer, povredila ruku. Za empatiju su su bitne promene između te dve perspektive", objašnjava ona. „Da bih saosećala sa drugom osobom, pokušaću da doživim njihovo stanje kao da je moje i obratno. Ljudi kod kojih se to javlja nekada teže kontrolišu tu promenu perspektive, taj pomak iz jedne osobe u drugu."

Pogledaj i:

Bezbroj je mogućih posledica na mentalnom, telesnom, i emotivnom planu. Za sada, Bouling kaže, ljudi kod kojih se javlja sinestezija odraženog dodira često imaju osećaj da su preplavljeni.

Dr Banisi, za to vreme, radi na bihejvioralnim intervencijama namenjenim osobama niskog nivoa empatije. „Tim istraživanjem trebalo bi da ukaže na potencijalne vidove obuke, empatskog treninga“, kaže Bouling. „Potrebno je obaviti posao i sastaviti dovoljno pouzdanu tehniku, disciplinsko učenje, slušalački trening, ali zamislite samo šta bi bilo da je moguć naučiti menadžere i osoblje kako se postaje empatičan.“

Banisi i Bouling predstavljaju studiju 10. novembra na Festivalu društvenih nauka, pod naslovom: Knowing me, knowing you – mirror-sensory synaesthesia.

@hannahrosewens