Evo zašto neke ljude u avionu muče gasovi

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Iako nemam problema sa gasovima na zemlji, svašta može da mi se desi kad se uzdignem iznad oblaka, a često se i dešava. Stomak počne da mi se nadima, pa ubrzo raskopčam pantalone. Ako mi to ne olakša problem, i ako procenim da od flerta sa osobom na susednom sedištu nema ništa, obično skinem slušalice, uhvatim se za naslon i pažljivo ispustim majušnu količinu gasa, u nadi da će sedište ublažiti zvuk i upiti smrad. Ako mi ovo stratosfersko kašljanje u gaće prođe neopaženo, proceduru ponavljam sve dok se ne izgubi karakterističan osećaj osmog meseca trudnoće. Možda se samo zavaravam, ali imam utisak da mi ovo obično polazi za rukom.

Drugi leteće prdonje nisu tako vešte. Početkom 2018, avion na liniji Dubai-Amsterdam morao je da prinudno sleti u Austriji jer je jean putnik tvrdoglavo nastavio da zagađuje vazduh ostalim putnicima — čak i pošto mu je pilot lično najstrože naložio da prestane. E sad, ako je prdežom moguće prizemljiti avion, pitam se zašto avio kompanije ne nude savete putnicima kako da se kontrolišu. Mislim, šanse da će avion prinudno sleteti na površinu mora izuzetno su niske, pa ipak nam se uporno govori da prsluke za spasavanje možemo naći ispod sedišta, i da ih treba napumpati tek pošto se izađe iza aviona.

Dok stjuardese ne budu počele da nam pre leta pantomimom objašnjavaju kako da zadržimo metan u stomaku, na nama je da se snađemo kako znamo i umemo. Za početak, da vidimo zašto gasovi uopšte postaju problem tokom leta.

Leteći prdeži mahom su posledica promene atmosferskog pritiska, kaže Niket Sonpal sa Koledža Turo, gastroenterolog iz Njujorka. "Kada je kiseonika manje, gas se širi, a to važi i za gas unutar našeg tkiva", dodaje on. Zato ljudima tokom leta često otiču prsti ili stopala. Kada se dosegne visina od šest do osam hiljada stopa, pritisak u kabini se uspostavlja veštački. "Vazduh se na visini širi, kao i gas u našim crevima, čak 30% više nego obično. Sav taj vazduh negde mora da ode", kaže on.

Zanimljivo je da na visini gas izaziva bolove i oticanje kod žena češće nego kod muškaraca. Razlog je, tvrdi Sonpal, to što su ženska creva više isprepletena dok su muška više u obliku potkovice. Čak i pod normalnim uslovima, ta upletenost creva znači da žene sporije vari hranu i imaju više problema sa varenjem. "Fiziološki su komplikovanije", kaže Sonpal. “A kad se doda veštački vazdušni pritisak, stomaci počinju da se nadimaju. Imajte u vidu da redak vazduh u avionu takođe dehidrira organizam, posebno ženski, što znači da nema dovoljno tečnosti da bi se lako odstranili svi toksini.”

Iako je nadmorska visina osnovni uzrok neprekidnog prduckanja, situaciju dodatno otežavaju naše sitne greške. Baš kao i na zemlji, pre svega se adi o ishrani.

Jesti težu hranu koja se sporije vari tokom 24 časa pre leta izaziva dodatno nadimanje i probleme sa gomilanjem gasa. "Teža hrana tupa crveno meso, testo, i slatkiši ostaće vam u stomaku do leta", kaže Sonal. Kao alternativu, on preporučuje salate od voća i povrća u pripremi za let. Takođe savetuje da od stjuardese zatražimo toplu vodu sa limunom, ili čak od kuće ponesemo par kriški limuna u kesici. Kiselina iz tople limunade pomaže jetri da savlada toksine zbog čijeg ispuštanja bi vas zamrzeli saputnici. Banana ili ananasa su odlične užine za letače, jer ne opterećuju dodatno varenje.

Ja na letu takođe žvaćem žvaku, ne toliko da bih olakšao pritisak u ušima već za slučaj da mi se obrati neka prelepa saputnica u neposrednoj blizini. Ne znam zašto sam toliko opsednut ovim filmskim zapletom koji mi se nikad u životu nije desio, a kad se desi bilo kome drugom, pojava je toliko retka da putnici o njoj tvituju uživo. Valjda je i to bolje nego da nam u 280 karaktera opisuju tonalitet svojih avionskih prdeža.

Pa ipak, Sonpal kaže da ovim osvežavanjem daha u pripremi za poljubac fantomske lepotice ja samo povećavam šanse da mi se desi nešto mnogo, mnogo gore. "Žvakanjem žvake ljudi gutaju više vazduha, što povećava gomilanje gasa, nadimanje stomaka, i učestalost flatulencije tokom leta." Moraću da pređem na pepermint bombone (jer mi je Tramp već ogadio Tik-Tak.)

Još jeda detalj kojim ljudi od svojih creva prave tempirane bombe je sedenje. "Kretanje stimuliše cirkulaciju", kaže Sonpal. Sedenje u istom položaju satima, u kabini pod pritiskom, doprinosi i nadimanju i prdenju.

I ako najzad stižemo do saveta za spas u poslednji čas. Šta raditi ako nismo sproveli u delo navedene mere prevencije? Sonpal preporučuje kraću šetnju svakih pola sata. Ako ste u sedištu do prozora nerviraćete saputnike stalnim ustajanjem, ali još više bi ih nerviralo ako im zasmrdite čitav red.

Kad već ustanete, gde biste nego pravo u WC da se oslobodite gasa. To nije samo moja lična preporuka, već zaključak naučnog rada koji se bavio ovim problemom. Džejkob Rozenberg, profesor hirurgije sa Univerziteta u Kopenhagenu i glavni autor studije, piše da se ovako rešava fiziološki problem, ali u slučaju da ne možemo da ustanemo sa sedišta zbog turbulencije ili usnulog suseda, izazvaćemo kulturni incident. On savet nudi avio industriji – treba prevući sedišta, ćebad, čak i postave posebnih putničkih pantalona posebnom vrstom uglja koji apsorbuje smrad i bar delimično olakšava neprijatnost putnika u nevolji.

Ali ugalj bi mogao da ima i širu ulogu kad su ovi problemi u pitanju. Mala studija objavljena American Journal of Gastroenterology navodi da bi aktivni ugalj mogao da spreči akumulaciju gasa u crevima pri varenju hrane koja ovo obično izaziva. "Medicinski ugalj vrlo dobro vezuje toksine, zato se i koristi kod prekomernih doza ili za sprečavanje mamurluka", kaže Sonpal. Uzeti 500 mg dan pre ili čak tokom leta moglo bi da spase smrada i vas i ostale putnike.