Reklame
Društvene mreže

Najnoviji trend na društvenim mrežama je stvarna ljudska interakcija

Instagramov "pitaj me bilo šta" (AMA) i par viralnih tvitova pokazuju nam da ima neke nade u paklu.

pisao Luke O'Neil
04 Avgust 2018, 6:00am

Skrinšot Tviter, korisnik @prinxMu

Dve stvari su se desile proteklog meseca. U petak je kreator /r/kotakuinaction, Redit foruma za Gejmergejt rasprave, doživeo svoj trenutak prosvetljenja. Opisavši forum kao „jednu od brojnih rak-rana na Reditu,” korisnik david-me je zavapio nad sudbinom svoje kreacije koja je, kako piše, „zarasla u rasizam i seksizam” i Redit moderacije koja „gaji mržnju i podele”. Toksično okruženje na ovom i drugim forumima postalo je previše popularno i profitabilno da bi ga Redit sputavao, pa tako nesmetano metastazira. On je odlučio da nešto uradi. Da sam zatvori svoj forum.

Takođe smo prošle nedelje imali prilike da pratimo #planebae avanture, priču o dvoje stranaca koji su se na avionu upoznali i naizgled zbližili. Njihov flert je bolno detaljno ispratilo dvoje slučajnih voajera, koji su im dokumentovali svaki korak. Mnogima je ova saga delovala odbojno i eksploativno, ali desetine hiljada posmatrača na Instagramu i Tviteru smatrali su da je u pitanju ljubavna romansa. Bitnije, bila je u pitanju lagana usputna zabava koja odvraća pažnju od neprekidne poplave jada i bede koja vlada društvenim mrežama, Tviterom posebno, u ovo doba neprestanog medijskog praćenja zatvora za bebe. Razbibriga. Čista zabava. Bar isprva.

Ni jedna ni druga priča nemaju srećan kraj, jer ipak živimo u Paklenom svetu. Odluka reditora pod imenom /u/david-me promenjena je samo sat kasnije, pa je sajt vraćen na staze stare slave. Gospođa koja je započela avionsku sagu objavila je da je izložena uznemiravanju i zamolila ljude da je ostave na miru. Ali stvar je u tome da su obe priče imale bar neko zrnce nade, podsetile su nas da su ljudi, čak i administratori odvratnih foruma i onlajn kibiceri, sposobni da tu i tamo osete nešto malo radosti. To uopšte nije mala stvar. Kad je vas poslednji put internet makar malo usrećio? Meni, evo, pada na pamet ona prilika kad je ceo svet Teda Kruza zatekao kako drka, ali osim toga?

Bliži nam se prelomna tačka na planu konstantno depresivnog sadržaja na internetu. Možda smo je odavno i prošli. Kao da i same platforme to polako shvataju, pa pokušavaju da makar ispraznim gestovima omoguće da usporimo. Tviter je nedavno obrisao milione sumnjivih naloga. Fejsbuk se bar pravi da tretira lažne vesti ozbiljno (ali ne tretira ih, InfoWars nesmetano nastavlja da deluje.) Instagram – dragi, glupi Instagram – nedavno je ponudio novu „Pitaj me nešto“ opciju. Sve ovo zajedno majušan je znak kojim nam stavljaju do znanja koliko je situacija očajna, i pokušavaju da je kako-tako reše.

Same mreže, ne treba vas podsećati, neće nas spasiti. Moraćemo sami da nekako izvučemo svako svoj mozak iz ove mizerne kaljuge. Idealno bi bilo da to uradimo zajedno. Društvene mreže, ako ćemo baš da budemo optimisti, ipak mogu da deluju što se kaže društveno. Još uvek nije kasno da počnemo da komuniciramo jedni sa drugima. Ne da tražimo kompromis između neistomišljenike, nije vam ovo NYT kolumna. Mislim samo neobavezno da ćaskamo. Kakva originalna ideja!

Instagramska AMA funkcija najbolji je primer pokušaja da se na gurku pokrene motor razgovora, ali nešto slično dešava se i na Tviteru. Ljudi kao da počinju da pričaju međusobno. I dalje pričaju o samima sebi, naravno, ali i to je bolje nego nego da ceo dan urlaju „jebi se, nisam ja nacista nego ti“.

Prvi takav pokušaj uočio sam pre par nedelja, kada je jedan tviteraš pitao sledeće:

Usledila je lavina odgovora. Opet, bio je to samo otvori poziv ljudima da nastave da guslaju o sebi, ali u poređenju sa stanjem Tvitera tokom prethodnih par godina, bila je to prava revolucija sa više desetina hiljada lajkova i pod-citata. Tviter trenutno ne sabira broj citiranih tvitova, ali tu se uglavnom i dešava sva akcija ovog tipa.

Drugi su ubrzo krenuli istim putem:

Ovo poslednje pitanje je zanimljivo jer nemam pojma šta znači. Zašto je vredno pažnje ako nekog možeš da podsetiš na izvesnu pesmu tako što… počneš da mu pevaš tu pesmu? Nije bitno, u tome je valjda i poenta. Ljudi sebi i drugima olakšavaju nagomilano breme, pa makar i besmislenim raspravama – možda su takve još i privlačnije.

Evo još jednog primera:

Bukvalno svaki od odgovora na ovo prethodno pitanje koji mi zatrpavaju fid bio je glupav i iritantan. Ipak, glupavi su i iritantni na način kakav odavno nisam osetio. Ovaj retro vid komunikacije podseća na davno prošlo LiveJournal i Tumblr doba, možda čak i na sam Reddit iz neke naivnije inkarnacije. Društvene mreže preko kojih se vrši društvena komunikacija. Ko bi rekao?

Nisam previše optimističan po pitanju ovog trenda – najverovatnije se radi o poslednjim trzajima u pravcu nekadašnjeg stanja, kao kad poslednji put izađeš sa devojkom koju nameravaš da ostaviš. Ali baš bi bilo lepo da može, zar ne? Bilo nam je dobro. Jesmo se oboje promenili, grešili smo, nije da nismo, ali možda bismo mogli da probamo ponovo? Biće bolje ovog puta.

Pratite Luka O‘Nila na Tviteru.

Tagged:
Instagram
Tviter
komunikacija