TV žurka: 'Killing Eve' hajp je opravdan

Dobrodošli nedeljnu VICE rubriku TV Parti, u kojoj vam ja, Loren O’Nil, onako bezveze pričam o najboljim (ili najgorim) stvarima koje sam gledala ove nedelje. Tekst čitati uz grickalice sa dozom tolerancije. Biće spojlera, naravno. Ove nedelje gledamo: Killing Eve.

Imam mnogo loših navika (zvocam, grizem nokte, tražim da mi čet izglasa šta da jedem za večeru i nerviram se kad me odbiju) ali možda i najgora od njih nije previše retka pojava.

Kad se o nekom kulturnom uratku – filmu, seriji, muzičkom albumu – digne prevelika dreka onlajn, moj prvi instinkt je da ignorišem uzrok te dreke. Naravno, nije da nema izuzetaka: ako na najezdu tvitova o Bjonsi na Koučeli odreagujete zajedljivim komentarima o bojnim kantautorima koji njoj u stvari pišu pesme, brinem se da li vas je sunce videlo u skorije vreme. Ali generalno, volim da kontriram iako mi je u opisu radnog mesta da, ono kao, učestvujem u tom hajpu.

Mrzelo me je da ispratim Serial, jebe mi se i za Westworld. Počela sam da gledam The Crown tek godinu dana posle premijere, iako su mi poš ljudi u raskošnom enterijeru omiljena sportska disciplina. Kod svih tih serija, ignorisala sam ili kasnila sa konzumacijom isključivo zbog toga što me je internet uporno ubeđivao da moram da ih pogledam; ogadio mi ih je unapred. Priroda onlajn komunikacije zahteva da mišljenje o umetničkim delima razvijemo još pre nego što smo sama dela svarili, dakle internet hajp ume da bude u funkciji nesnosnog trućanja.

Ipak, ne treba posebno isticati da se pravi kvalitet probija kroz tu buku i govori sam za sebe. Dobar primer toga je serija Killing Eve (BBC America) koja je na američko tržište plasirana još u aprilu a sada stiže i u UK. Prva epizoda emitovana je u subotu, po završetku Strictly Come Dancing (dobar izbor) a u tom terminu će ići i ubuduće. Ko ne može da sačeka, tu mu je iPlayer. Evo o čemu se radi:

Na to pitanje može se dati više odgovora; evo ih samo nekoliko:

1) Špijunska drama koja se odvija širom Evrope, znači: da.

2) Prati se uzajamna opsesija između mladog psihopate i MI5 agenta koja je prati. Znam, zvuči baš tipično, ali međutim:

3) Scenario je radila legendarna Fibi Voler-Bridž (Fleabag). U pitanju je adaptacija Codename Villanelle romana Luka Dženingsa; trag koji je Voler-Bridž ostavila vidljiv je već od scene u prvoj epizodi u kojoj lik za sestrino dete kaže da je „beba govnar”. Iako u američkoj produkciji, serija je građena po fundamentalno britanskim principima – likovi vode normalne razgovore o svakodnevnim detaljima sa radnog mesta, ne samo o poteri za serijskim ubicom. Sjajna stvar, jer je Killing Eve priča koja bi vrlo lako mogla da se obradi preozbiljno i upropasti.

4) Adaptacija je takođe veoma duhovita! Kad su ubicu opisali kao „psihopata ravna kao daska”, mene su već tu kupili.

Džodi Komer igra rusku ubicu, šifra Vilanela. Ko je gledao My Mad Fat Diary, zna je kao Kloi; ko nije, verovatno nikad ranije nije ni čuo za nju, ali teško da ćete je zaboraviti već posle prve epizode Killing Eye. Harmizmatična, samouverena, čak draga iako igra bukvalno psihopatu, ima sjajan smisao za humor (za koji je, naravno, u velikoj meri zaslužan senzacionalan scenario Fibi Voler-Bridž, ubedljivo najbolji aspekt serije). Zaista je vrlo, vrlo dobra.

Zvezda je ipak Sandra Oh, najpoznatija po ulozi u Grey’s Anatomy, američkoj beskrajno popularnoj medicinskoj drami. Ona igra Evu Polastri, agenta MI5 i regruta za MI6, koja opsesivno juri Vilanelu. Čas očajna, čas neurotična, čas stvarno jebiga smešna, Oh sve te emocije predstavlja vrlo ubedljivo. Dočarala nam je lik sa lakoćom, glumi ga sa vrhunskim samopouzdanjem.

Ništa manje genijalni nisu ni Kirbi Hauvel-Baptist i Dejvid Hejg, koji savršeno prikazuju odnose kakvi se razvijaju na radnom mestu, gde čovek iz dana u dan suočava sa istim situacijama. Za kraj, treba pomenuti i Derena Bojda kao patetičnog MI5 šefa po imenu Frenk, koji uvrede prima sa šampionskim stoicizmom.

Znam da sam pre par pasusa navela da internet hajp ume nepodnošljivo da me iznervira, ali u slučaju Killing Eve, bio je zaista opravdan. Serija je ranije krenula u SAD pa sam naslov čula mnogo pre nego što se pojavila na domaćem BBC programu a nisam imala volje da je potražim drugde. Ipak, što se debitantskih TV programa tiče, rekla bih da je u samom vrhu. (Opet, ja volim i Love Island da gledam tako da mi ne treba previše verovati, ali slažu se i veći autoriteti od mene.)

Po dve epizode u cugu (dakle mini-bindž, da potraje ipak duže nego kad se sve zbindžuje odjednom), a pre ngo što se zavališ na kauč obavezno spremiš nešto za užinu (epizode traju po 40+ minuta). Dosta je smešno tako da vredi gledati i u sred mamurluka – neće te naterati da se nekontrolisano zaplačeš. Evo, da ne bude posle da ne brinem o tebi.

Hrskav, boje zlatnog zalaska sunca.

Killing Eve je odlična, odlična serija koja objedinjuje više kvaliteta bitnih za TV format: duhovitost, dobar ritam, eskapizam, jaka priča u izvođenju Voler-Bridž, jake glumački performansi. Položila je i Behdel test jer su muški likovi od sekundarnog značaja. Odgledajte pa ću da ućutim, važi?

@hiyalauren