Niko ne brine o radnicima: 26 nastradalih na gradilištima od početka godine

Dvadeset i šest radnika poginulo je u Srbiji od početka godine. Većina je radila na crno. Stručnjaci upozoravaju da će se ovaj negativan trend nastaviti ukoliko se ne uspostavi sistem kažnjavanja odgovornih.

Poslednja u nizu nesreća, dogodila se u petak ujutru. Na građevini Beograda na vodi dva radnika izgubila život. Nesreća se dogodila kada su radnici pali sa 22. sprata, a N1 javlja da su nastradali radnici su bili zaposleni u firmama Kopra i Stars, i imali su 25 i 47 godina.

Kompanija Belgrade Waterftont izrazila je veliko žaljenje zbog današnje pogibije dvojice radnika i izjavila je saučešće njihovim porodicama.

Kako se navodi u saopštenju, ta kompanija će pružiti pomoć u istrazi svih okolnosti nesreće koja se dogodila na gradilištu, a koju sprovode nadležni organi.

"Na svim gradilištima kompanije Belgrade Waterfront, uključujući i gradilište na kome je glavni izvođač radova kompanija Strabag, primenjuju se najviši standardi bezbednosti i zaštite na radu i plan preventivnih mera", navodi se u saopštenju.

Ova je treća nesreća na gradilištima u Beogradu u poslednjih mesec dana, a samo dan ranije poginuo je Blagoje M. (65), a njegov kolega Milisav R. (61) teško je povređen u nesreći na radu u selu Dljin, kod Lučana. Oni su bili angažovani za građevinske radove na objektu.

Početkom meseca građevinski radnik T. S. (42) preminuo je od posledica pada sa građevine na Novom Beogradu na kojoj je radio na crno.

Krajem avgusta u Beogradu je u na gradilištu u Ulici kneza Miloša poginuo Nebojša Turović (58), kada se na njega obrušio zid zgrade. On je devet godina radio na crno.

Vanredna inspekcija svih gradilišta u Beogradu, koja je organizovana nakon smrti Turovića, nije donela veliki rezultat s obzirom na to da su inspektori zatekli samo pet radnika na crno, a dodatnom inspekcijom u još četiri opštine otkriveno je ukupno 56 neprijavljenih radnika.

Inspekcija je bila najavljena u medijima, a predsednik Udruženih sindikata "Sloga" Željko Veselinović kaže za VICE da će nesreće nastaviti da se dešavaju sve dok se država bavi posledicama a ne uzrocima.

- Poslednja nesreća, na gradilištu Beograda na vodi, pokazla je da država pre svega ne vodi računa o građavinskim radnicima. Taj projekat se predstavlja kao nacionalni, država stoji iza njega i on bi morao da bude primer svima kako se vodi računa o bezbednosti radnika. Međutim, to nije slučaj -, kaže Veselinović i podseća da je početkom godine izbio požar u jednoj od kula na istom gradilištu i da niko nije odgovarao zbog toga.

Dodaje da bi neko morao da podnese ostavku i iz gradskih vlasti i iz ministarstva građevine zbog nesreće koja se dogodila u petak.

- Verujem da će i ovoga puta proći nekažnjeno i da će za nesreću da okrive neku višu silu ili radnike - kaže Veselinović.

On ističe da je siva ekonomija globalni problem, ali da se u Srbiji njime malo ko bavi.

- Nekad smo imali u građevini imali velike sisteme, i sve te velike firme su zapošljavali radnike, oni su imali kolektivne ugovore i mnogo manje nesreća se događalo. Danas je to praktično nemoguće iz više razloga. Ta grana nije dobro organizovana. Sistem odgovornosti ne postoji. Ja se ne sećam da je neko u Srbiji u proteklih deset godina snosio odgovornost za smrt radnika - kaže Veselinović.

On dodaje da su takvi poslovi visoko rizični, da su nephodna zaštitna sredstva, obuka radnika…

- Poslodavci uvek štede najviše na radnicima. Ali kada bi oni gubili licence, kada bi bili kažnjavani. Kada bi postojala krivična odgovornost video bi se pomak, ali nažalost to ovde ne postoji - zaključuje Veselinović.

Tomislav Živanović, potpredsednik Ujedinjenih građanskih sindikata "Nezavisnost", takođe se zalaže za pooštravanje kazni za one koje radnike drže na crno, kao i za licenciranje kompanija i stručno osposobljavanje radnika.

- Mi imamo veliki problem u građevinarstvu je više nema mnogo školovanih kadrova. Operativa je toliko srozana, na gradilištima rade ljudi koji nemaju odgovarajuću školsku spremu, koji su priučeni. A poslodavci ih takve prihvataju i ne obučavaju ih, već ih samo uključe u rad - kaže Živanović.

On ističe da veliki broj radnika pristaje da radi na crno kako bi zaradili bar nešto više od minimalca.

- Inspekcije nedovoljno kontrolišu gradilišta, ali i tu je problem jer je broj inspektora mali, i oni rade za male plate. Neophodno je pooštriti inspekcije, da se nikome ne isplati da zaposli radnika na crno. Takođe je neophodno uvesti licenciranje i stručno osposobljavanje radnika. Ranije nije mogao svako da radi na građevini. Mere su bile oštrije. Postojali su lekarski pregledi - kaže Živanović.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je najavio i da se razmišlja o izmeni Zakona o radu, koji će biti rigorozniji prema onima koji krše zakon, a do tada će Ministarstvo na svom sajtu objavljivati sve što inspektori za rad otkriju na terenu - gde su vršene kontrole, ko zapošljava radnike na crno, koliko radnika.

Novčane kazne za “rad na crno” se kreću od 800.000 do dva miliona dinara, a inspektori rada su u prvih sedam meseci zatekli kod poslodavaca 10.258 radnika bez ugovora koji su nakon intervencije inspektora zaposlili 8.663 radnika.