Reklame
Svaštara

Smrtonosni selfiji sa kojih svet ne može da skrene pogled

​Ovo leto smo videli nekoliko poslednjih trenutaka života nekih turista zabeleženih kamerom, ali smrt zbog selfija nije nije novi fenomen.

pisao Steven Blum
16 Jul 2016, 6:37am

Fotografija: Alejandro Moreno De Carlos via Stocksy

Ovaj članak je prvobitno objavljen na sajtu Broadly

Prošlog petka, tridesetpetogodišnja Kolin Berns slučajno je pala pravo u smrt sa litice Velikog kanjona Kolorada. Nedugo pre toga, postavila je fotografiju sebe na kojoj sedi na ivici ovog prirodnog čuda leđima okrenuta kameri, sa natpisom ispod "Kakav pogled". Nekoliko sati kasnije, pronađena je 120 metara ispod mesta gde je sedela i zabeležila svoj zen trenutak.

Iako njena smrt nije bila rezultat fotografisanja – sudeći po izveštajima pala je kasnije tog dana dok je planinarila, to je ipak vremenski poslednja fotografija do koje su mediji došli. Ovaj slučaj je zabeležen samo nedelju dana nakon što je nemački turista poginuo pokušavajući da napravi fotografiju sa zabranjene zone na vrhu Maču Pikčua. Kako piše Washington Post, Oliver Park se okliznuo i pao 40 metara u provaliju jer je skočio u vazduh kako bi ispozirao za fotografiju. Dan ranije, turista iz Južne Koreje je pao sa visine od skoro 500 metara, tačnije sa vodopada Gokta dok je slikao selfi.

Postoji mnogo stvari koje odvlače pažnju a koje mogu odvesti u smrt: kuckanje poruka, igranje igrice Pokemon Go, konzumiranje komplikovavane hrane poput pereca ili humusa, kijanje, ili svađanje oko pravog skretanja tokom vožnje. Međutim, „selfi smrti" podrazumevaju kombinaciju strahova, tačnije sujeta i tehnologija kuju zaveru i dovode našu naciju pravo u pakao.

Čak su i doktori uplašeni. Kako piše u Journal of Travel Medicine, opasnost od fotografisanja selfija na krševitim planinskim vrhovima i ostalim opasnim mestima bi nekako trebalo da nadmaši želju za hvalisanjem. "Nedostatak svesnosti situacije i privremeno odvlačenje pažnje tokom slikanja selfija, izlažu putnika potencijalnim opasnostima", piše u izveštaju.

Ukupan broj smrti zbog selfija je zapravo ekstremno nizak, s obzirom na činjenicu da ova vrsta fotografija čini 30 odsto svih fotografija koje naprave ljudi od 18 do 24 godina. Studija koju je sproveo Priceonomics je otkrila da je od 2014. zabeležno 49 slučaja smrti zbog slefija. Kako biste shvatili koliko je taj broj zapravo majušan, znajte da 2.1 milijarda ljudi poseduje smarfonove i svako od njih godišnje napravi oko 11 biliona fotografija.

Ta fotografija stvara uspomenu na preminulu osobu na jedan jeziv i morbidan način, i zato privlači toliko pažnje

Kakve god okolnosti nesreće bile, kada se desi smrt zbog selfija, fotografija koja je nastala neposredno pre tragedije skoro uvek završi u vestima.

"Mislim da među ljudima vlada fascinacija fotografijom koja beleži trenutak pred smrt", kaže Džena Brager, doktorantkinja na Rutgers University koja proučava selfije. "Ta fotografija stvara uspomenu na osobu na jedan jeziv i morbidan način, i zato privlači toliko pažnje"

Slfi fotografija napravljena pred smrt je prava poslastica za medije jer ju je lako prevesti u parabolu o opasnostima narcizma i opsesije društvenim mrežama.

"Definitivno postoji ta kultura blaćenja koja se čini da je nova iako nije, jer mi volimo da vposmatramo tehnologiju kao nešto loše", kaže Džena.

Pretraga "selfi smrti" na Guglu dostigla je vrhunac 2014. godine kada je libanski tinejdžer Mohamed Čar uslikao selfi na kom je sa još nekoliko drugara u Bejrutu, neposredno pre nego što je bobma eksplodirala u kolima. Čar je nastradao u eksploziji , a kasnije su ga mediji brendirali kao "mučenika". Tražeći pravdu za njegovu smrt, mladi Libanaci su pokrenuli kampanju #notamartyr.

Posle Čarove smrti, povećao se broj selfi smrti koje su osvojile naslove širom sveta, mada više kao simbol upozorenja nego političkog aktivizma.

Prošle godine, sedamnaestogodišnji neustrašivi korisnik Instagrama "dresssik" pao je sa devetog sprata i poginuo dok je pozirao na krovu, a želeo je samo da na fotografiji izgleda kao da pada. U skorije vreme, stanovnik Vašingtona slučajno je pucao sebi u glavu iz pištolja dok je fotografisao selfi.

Zbog sve većeg broja ovakvih slučajeva, mnoge države su pokrenule kampanje putem kojih upozoravaju konzumente selfija da se klone područja na kojima je to opasno. U Mumbaiju u Indiji postoji 16 zona gde je zabranjeno slikanje selfija. Rusija je druga zemlja po broju selfi smrti kako navodi Priceonomics i u ovoj zemlji je pokrenuta marketinška kampanja gde se upozorava da se ne slika na određenim mestima u saobraćaju i na visokim nadmorskim visinama.

U Njujorku se pojavila nešto skromnija kampanja tokom 2014. čiji je cilj bio da spreči ljude koji se fotografišu sa tigrovima koji su očigledno postali magnet za ribe na Tinderu. Sudeći po članku iz Wall Street Journal od pre dve godine "hiljade korisnika ove aplikacije je rešilo da pomoću velikih mačaka ulovi potencijalne partnere", pa je zakon "grljenje, maženje i pipkanje tigrova" počeo da kažnjava sa 500 dolara primoravši muvatore da poziraju kod kuće sa svojim regularnim mačkama.

Digitalna agencija iz Dubaija nedavno je napravila sajt nazvan Selfie To Die For, kao deo "edukativnog pokreta" sa ciljem "podizanja svesti" o opasnostima slikanja selfija na određenim mestima.

Za razliku od kampanja protiv kucanja poruka za vreme vožnje koje predstavlja veoma realno iskušenje, voditi rat protiv opasnih selfija je isto što i voditi rat protiv endorfina: veoma mali broj ljudi će nastaviti da radi glupa sranja kako bi zadobili veliku pažnju i nakon što ajfon ode istim putem kao i Nokia 3310. Da bismo shvatili šta se zaista dešava sa svetom potrebne su mnogo dublje analize. Ili, kako Bargerova kaže: "Stvarno treba duboko kopati da bismo saznali zašto uopšte gledamo stvari koje gledamo".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Instagram
Vice Blog
fenomeni
smrt
σέλφι
айфон
Tragedija
Socijalne mreže
nesreca
Mediji
телефони