VICE u kraju: Liman država

Na Limanu nema podele i na kraju se sve pomeša: metalci, dizelaši, fenseri i sve stane u jedan.

Sve fotografije: Marija Kovač

Ako bismo započeli priču o granicama (države) Liman, rekli bismo da, ako zađete dalje od Bulevara cara Lazara, a zapadno preko Ribarskog ostrva, onda ste definitivno napustili naselje koje je još onda davno lansiralo novosadsku pank scenu na viši nivo. Nije ni čudo kada na Limanima živi više od 30.000 ljudi.

Osim pankera, metalaca i ispijača piva ispred trafika, tu su i sportisti. Ekipa 3x3 basket osvojila je svet, a jedan od četvorice momaka odrastao je upravo na Limanu. Basketaš (novosadski: basketaner) Dušan Domović Bulut nam objašnjava da je upravo ovaj deo grada direktno uticao na uspostavljanje te urbane veze između njega i basketa.

Dušan Domović Bulut, foto: skrinšot iz filma "Šampioni ulice"

- Bio sam okružen koševima na svakom koraku i definitivno nema Limanca koji nije igrao basket, razlika je samo što sam ja to zavoleo mnogo više nego neki drugi - objašnjava nam Bulut.

Naselje Liman je specifično jer se, zapravo, sastoji iz pet delova koji se prostiru na više od 200 hektara grada. Liman 1 nalazi se između Sunčanog keja i Fruškogorske, a odmah na njega nižu se i ostali Limani, sve do Depresije koja je nastala kao privremeno radničko naselje i ponekad se smatra delom „poslednjeg" Limana 4. Tamo je nekada bila predviđena gradnja naselja Liman 5, ali projekat, kao što i inače biva kod nas, nikada nije pokrenut na konkretan način.

Bulut kaže da su svi Limani poprilično napravljeni po sličnom arhitektonskom receptu. Blok, zgrada i dvorište unutar betonskog kompleksa. Jedina razlika su boje zgrada, pa tako postoji crveni kvart, plavi i žuti.

- Ipak, koliko god da su pomenuti delovi blizu jedni drugima, postoji neka specifična razlika u samom mentalitetu. Tu pre svega izdvajam Liman 4, koji je za nijansu mirniji od preostala tri koja su veoma slična - kaže Bulut.

Postoji i podeljenosti među naseljima. Svaki blok se drugačije naziva, ne samo po bojama zgrada.

- Ako ste u sivom – onda postoje specifična imena. Možda je najzvučnije Bronks - koji se nalazi na Limanu 2 - kaže.

Da li postoji razlika između "onog nekadašnjeg" Limana i ovog danas, pitamo.

- Ne mnogo. Isti ljudi imaju iste radnje, isti ljudi bleje po ćoškovima ili kafićima kao i kad sam ja bio mali, jednostavno se oseti ista atmosfera - kaže Bulut.

Možda su neke stvari malo modernije, Limanski park je sređen, kao i još neka mesta po naselju. Ali, ukoliko nekada pređete granice Limana, Bulut savetuje:

"Ponesi pasoš jer ulaziš u drugu državu – Liman Država"

Da bismo ipak saznali kako ovaj deo grada funkcioniše danas i kakav trag ostavlja na nove generacije pozvali smo ekipu iz Kite i Paja prod. da nas provedu kroz kraj.

Ukoliko i dalje niste čuli za njih (iako bi to bukvalno značilo da živite ispod kamena) oko Kite i Jaja prod. okupila se ekipa koja osvežava novosadsku scenu izbacivajući pesme kao što su „Uuu mama" ili „Robo suze". Ovu ekipu čine grupe Kardež i Bekfleš, a iako ne možemo da ne čujemo taj preterani i isparodirani autotjun, oni ipak kažu da ljudi najviše odlepe kada čuju njihove bitove. Ovo je i svojevrsna mini revolucija nekog novog zvuka u gradu, s obzirom na to da već decenijama Novi Sad važi za prestonicu alternativnijih muzičkih pravaca. Mada, i ovo je neka vrsta novog panka.

„Karam drvo" su izbacili pre četiri godine i tada je sve počelo, a sada im na nastupe dolazi više od 400 ljudi i svi sinhrono izgovaraju tekstove. Naučili su nas kako da obučemo nešto kratko i zapalimo grad, ali i kako pravilno koristiti katanu.

Miksa, Đomla, Nikola i Milkov čekali su nas na Limanu 1 u Kvartu, a usput su preslušavali svežeg Young Thuga. Sve je nekao podsećalo na mirniju varijantu scene iz Mržnje- kvartovska idila. Ubrzo nam se priključio i Jovan koji je stigao direktno sa intervjua za posao dispečera za kamione koji saobraćaju u Americi.

Poput nekih andergraund turista, krenuli smo u obilazak. Prvo su nas odveli do Čume, parčeta betonskog bloka - pravog bloka na zemlji - u sred Limanskog parka, ostataka nekakvog novosadskog Stounhendža. I dok nas je oslepljivalo najgore popodnevno sunce, momci su nam objasnili da je Limanski park, zapravo, neutralna teritorija između Limana 1, 2, 3 i 4, koliko ih ukupno ima. Usput saznajemo da reč Liman na starogrčkom znači „Luka".

- Ovde smo prvo blejali, ovde smo smislili imena za naše projekte, neka kreativnost curi ovde sa drveta - objasnio nam je Jovan, poznatiji kao Glavata Majmunčina. Na Limanu su snimili prvu pesmu Karam drvo, kako kažu, na mikrofon koji su pokrili čarapom.

- Uvek je ovde bilo bendova, Liman je bukvalno srce novosadskog panka, Front line, Ritam nereda, Dva minuta mržnje, Generacija Bez Budućnosti. Jebi ga, u rep pesmama moramo pomenuti odakle smo, ali nema neke velike povezanosti - objasnio nam je Jovan.

Iako kažu da je Limanski pank sigurno uticao na njih, družili su se i sa dizelašima i sa metalcima, na Limanu nema podele i na kraju se sve pomeša: metalci, dizelaši, fenseri i sve stane u jedan.

- Svi smo u jednom periodu života išli na utakmice - kaže Jovan.

Pitamo da nam opišu stereotipnog Limanca, kažu da tako nešto ne postoji. Deluje kao da su svi individualci i baš zbog toga možeš da sretneš ljude koji u isto vreme slušaju narodnjake i metal, objašnjavaju.

- Mislim da se nove generacije slabo ograničavaju. Ja slušam sve i neko ko sluša rok bleji sa nekim ko sluša folk. Sad se samo bleji, neko pusti metal pesmu bude do jaja, pa onda pusti Mileta Kitića i preložim se na pesmu - uključio se Nikola.

Naselje Liman se sastoji iz pet delova koji se prostiru na više od 200 hektara grada. Liman 1 nalazi se između Sunčanog keja i Fruškogorske, a odmah na njega nižu se i ostali Limani, sve do Depresije koja je nastala kao privremeno radničko naselje i ponekad se smatra delom „poslednjeg" Limana 4. Tamo je nekada bila predviđena gradnja naselja Liman 5, ali projekat, kao što i inače biva, nikada nije pokrenut.

- Kec i dvojka su kao zajedno trojka i četvorka, ali ustvari smo svi zajedno i sve je kul - rekao je Jovan.

- Ovde kod mosta je negde nevidljiva granica, Naftagas i park, park je neutralna teritorija - dodaje Miksa.

Pošto je delovalo kao da ćemo skroz izgoreti na suncu i stopiti se sa parčetom betona na kom smo sedeli, krenuli smo ka prostoru gde su se nekada, od sredine devedesetih pa do pre nekoliko godina, održavale svirke i rejvovi - NS Time. Danas ovde možete da sednete ispred tog ogromnog prostora i zapalite fus ili popijete koje pivo. U hladu, naravno.

- Ovde je stari magacin Matice Srpske. Kada smo mi bili klinci, klub je radio samo za svirke. Pre toga, kao kafić. Ovde je masa brljavila jako, zapale vatru ovde kod vrata, a tu ima pun kurac knjiga Matice Srpske - ispričao nam je Jovan.

Pokušali smo da povedemo priču o njihovim pesmama, da saznamo koji je to kreativni proces koji porodi masterpisove poput „Ako humrem danas bebo".

- Čista bleja, a sve zavisi od vutre koju pušimo i koji mixtape pustimo - kaže kratko Đomla.

Glavata (Jovan) priča da ih najviše slušaju klinci, njih najjače radi i najviše ih loži.

Sad se samo bleji, neko pusti metal pesmu bude do jaja, pa onda pusti Mileta Kitića i preložim se na pesmu.

- Mi baš furamo taj fazon da radimo sve zajedno, jedna ekipa. Blejimo svaki dan i varimo buksne svaki dan, guramo sleng i interne fore.

Pitamo da li smo u slengu makli dalje od „gari" koji nam se nakačio gore od kultnog „gornjaka". Kažu da zapravo kroz pesme stvaraju novi sleng, ali da uvek traže granicu. Ne možeš skroz svoje stvari da pričaš, pa da te baš niko ne razume, ali nema ništa bolje nego kad plasiraš kroz pesme dobru internu foru, pričaju mi.

- Mislim da je „bebo" i „komšo" već ušlo u anale novosadskog slenga - kaže Đomla. - Ja imam trip da stvaram neke nove reči koje niko ne koristi. Osvežavamo taj novi sleng svakodnevno ali moraš ipak naći granicu. Ne možeš skroz da pričaš svoje stvari a da niko ne razume šta si tačno snimio. Nego, fino plasirani sleng.

Kad smo se već opet dotakli muzike, pitali smo ih ko je najveći utisak ostavio na njih, i gde je uopšte novosadska scena kada pričamo o repu. Naravno, nismo preskočili ni devojke.

- Nije bitno što je riba, ako zvuči dobro - do jaja, ako ne - jebi ga. Njima je lakše jer imaju pičku, imaju manju konkurenciju - priča Jovan, a Nikola kaže da se, ako je devojka malo slobodnija, odmah svi popale.

- Sve je to dobro, ali mi smo najjači - smeje se. - Ako ribe hoće da repuju neka se jave, mi ćemo im objasniti. Vratićemo sise i đane, gledajte naš Fejs, uskoro će biti girl takeover. I treba naći neku ribu koja voli da se sprda, bukvalno joj pisati tekstove i govoriti šta da kaže. Evo ti bit, evo ti tekst – kidaj!

Sačekali smo da pristigne i Luća, lik koji im je radio bitove za nekoliko pesama, slušajući kako pričaju o filmovima. Kada je ekipa ponovo bila na okupu, krenuli smo Kejom do Bećarca, divlje plaže na kojoj se kupaju svi koji žele da izbegnu Budvu u malom, odnosno novosadski Štrand.

- Ovde najčešće dolazimo, Bećarac beach, instaliranje buksni i afteri - kratko objašnjava Đomla.

Mir i tišina Bećarca podstakli su nas da ih pitamo koliko je zapravo chill bitan danas i kako uopšte izgleda njihova bleja ovde.

- Čiliranje je najbitnije, od toga pravimo muziku.

Priča je potom skrenula u raspravu da li će Kite i jaja nekada snimiti pornić i šta uopšte svi misle o pornićima.

- Treba da snimimo pornić, da se zove Tehničari dva - kaže Nikola poprilično ozbiljno. Dodaje da upravo iz ovakvih razgovora nastanu njihove pesme. Kaže da se nada da će jednog dana snimiti pornić jer su mu, pre panka i Limana i repa, pornići bili „ekstra".

- Tada sam slušao Džimija Hendriksa i nije niko mogao da utiče na mene. Prvo sam gledao porniće, pa sam krenuo dalje da radim i živim.

Za kraj, poenta cele priče je biti jedan. Imaju i rutualno/iluminatski pozdrav kojim se ovaj krug po kvartu idealno zatvorio.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Više na VICE
VICE Kanali