​Zašto nam neke pesme duže ostaju u glavi nego druge

Nedavno mi se tokom duge vožnje kroz agresivno dosadnu pustinju Mohave ispraznila baterija telefona, pa sam bio primoran da prvi put u nekoliko godina uključim radio. Pošto sam jedan od onih ljudi koji ne umeju da prepoznaju više od par pesama sa Top 40 liste, bilo je to čudno iskustvo: iznenadile su me Don't Let Me Down, Send My Love, i Cake by the Ocean . Posle možda sat vremena konzumacije audio-heroina, shvatio sam da je ista X Ambassadors stvar išla bar tri puta na tri različite stanice.

Kad sam se najzad dokopao Los Anđelesa, već su mi išli i pena na usta i krv na oči od Dajinih refrena. Negde oko Palm Springsa sam bejzbol palicom razvalio radio u kolima, ali ipak nisam mogao da izbacim muziku iz glave, urezala mi se u neurone. Došlo mi je da poludim – a upravo o tome se i radi.

Naučni naziv za pesmu koja nam uđe u glavu je „nevoljna muzička memorizacija", ali kolokvijalni naziv je „zaraza". Nije mala količina istraživanja posvećena okolnostima i osobinama koje nas čine prijemčivim na ovaj fenomen, ali praktično niko se nije bavio razlogom zbog kog su neke pesme više „zarazne" od drugih.

Rezultati APA istraživanja objavljeni krajem prošlog meseca najzad su se pozabavili ovim pitanjem i otkrili način da se predvidi koje će pesme uspešno ulaziti u glavu slušalaca; odlučujući faktori su kompozicija i popularnost muzike.

U istraživanju su korišćeni podaci iz ranije obavljenih ispitivanja javnog mnenja između 2010. i 2013. u kojima su ljudi naveli primere pop pesama koje nisu mogli da izbace iz glave. Tri hiljade ispitanika najčešće je navodilo Bad Romance Lejdi Gage, trideset i tri puta navedena na prvom mestu spiska nepodnošljivo zaraznih pesama. ( Alejandro na osmoj i Poker Face na devetoj poziciji doprinose dijagnozi koja bi Gagu proglasila za kraljicu nevoljne muzičke memorizacije.)

Zaraznost je deo razloga iza uspeha Džona Sudana. Ostatak razloga je sirov talenat.

Naučnici su zatim uporedili 100 najzaraznijih pesama sa istim brojem pesama koje niko nije opisao kao zarazne, iako su bile sličnog stila i popularnosti. Melodije svih 200 zaraznih i nezaraznih pesama su zabeležene i analizirane; koren zaraznosti se obično nalazi u refrenu.

Obračunate su bile 82 strukturne komponente svake melodije, od tempa od čistoće zvuka, do tonskog raspona (visokih/niskih nota).

Zaključci kažu da su zarazne pesme obično bržeg ritma od manje zaraznih, da su im tonski intervali relativno „neobični" (neočekivani preskoci ili ponavljanja nota), kao i da slede „globalne melodijske okvire" što znači da melodijski podležu standardu zapadne pop muzike. Takođe, najčešće ih puštaju na radiju/televiziji.

Kao primer jednog od najčešćih melodijskih okvira studija navodi dečiju pesmu Twinkle, Twinkle, Little Star, u čijem prvom stihu se visina tona postepeno povećava, da bi u drugom postepeno padala. Isti okvir nalazi se u Moves Like Jagger (Maroon 5), petoj na spisku najzaraznijih pesama korišćenih u istraživanju. Nešto bliži primer je takozvani „milenijumski krik", koji se sastoji od naizmeničnih mi-sol-mi prelaza na durskoj lestvici, a primeri se mogu čuti u pesmama California Gurls (Kejti Peri) i Ride (21 Pilots).

„Naše istraživanje pokazalo je da se može, do izvesne mere, predvideti koje će se pesme pokazati kao zarazne na osnovu melodijskog sadržaja", kaže Keli Jakubovski, doktorant Univerziteta Duram. „Ovo bi moglo da pomogne kompozitorima-početnicima, ili ljudima iz marketinga koji bi hteli da se njihovog džingla svako seća po nekoliko dana ili meseci.

Evo nekoliko pesama koje su ispitanici proglasili za najzaraznije – slušajte na sopstvenu odgovornost.

1. Bad Romance, Lejdi Gaga

2. Can't Get You Out of My Head, Kajli Minog

3. Don't Stop Believing, Journey

4. Somebody That I Used To Know, Gotje

5. Moves Like Jagger, Maroon 5

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu