Svaštara

Mladi u Beogradu koji žive sa roditeljima

Uvek čista posteljina i topli ručak na stolu neke su od prednosti, ali šunjanje u sobu posle grada i pentranje dečka preko terase zna biti i te kako zeznuto.

pisao Iva Parađanin
20 Decembar 2016, 12:00am

Sve fotografije Aleksa Vitorović

Mi koji smo došli iz drugih gradova u Beograd kako bismo studirali ili radili (ili oba u isto vreme), imali smo mogućnost da se iz tih razloga otcepimo od svojih roditelja i gradimo svoje gnezdo. Bilo ono u malim zabačenim krajevima glavnog grada ili u studentskom domu, predstavljalo je simbol našeg stepenika više ka kompletnom osamostaljivanju. Nekima to pođe za rukom, a neki se posle određenog vremena ipak vrate u rodni grad i doživotno pretplate na vruću maminu sarmu.

Međutim, prema najnovijem istraživanju, većina mladih u Srbiji živi sa roditeljima, tačnije njih 80,5 odsto. Tik uz ovaj podatak stoji i brojka od 61,3 odsto mladih koje izdržavaju roditelji, te su i ljudi sa kojima smo pričali kao glavni razlog ušuškavanja u roditeljsko gnezdo naveli baš to: finansijsku samostalnost koju još uvek nisu stekli, ali je priželjkuju. Prema istom istraživanju 47,1 odsto mladih između 15 i 24 godine nezaposleno, a 50,6 odsto njih svoj odnos sa roditeljima karakteriše kao slaganje uz povremeno razilaženje mišljenja.

Uvek čista posteljina i topli ručak na stolu neke su od prednosti života sa matorcima, ali šunjanje u sobu posle grada i pentranje dečka preko terase kako bi nečujno ušao u tvoju sobu zna biti i te kako zeznuto. Ipak, uprkos svim nedaćama, problemima i smetanjama, ovi mladi ljudi su od svojih soba izgradili mini carstva u kojima strpljivo čekaju da dođe njihov trenutak. Pričali smo sa nekim mladim ljudima iz Beograda koji za cimere imaju roditelje, šta im kod ovakvog života najviše prija, a šta je nepodnošljivo.

MILENA, 20

Koje su prednosti kada živiš sa roditeljima?

Džeparac i kuvana hrana. Gratis psi i mačke koje sam dovela kući su živi zapravo zahvaljujući njima.

A koje su najgore stvari?

Najjgore je prošlo. Adolescencija definitivno.

Koliko vremena provodiš sa roditeljima?

Nekada mi je to bilo smaranje, sad je obrnuta situacija. Pošto ja njih manje-više smaram kad se pijana vratim kući i ispričam im sve što mi smeta. I dalje volim da ponekad zaspim između njih.

Koliko vremena provodiš u stanu?

Kako kad. Ponekad ne izlazim danima iz sobe, a ponekad me nema danima kod kuće, pa sve iznenadim kad se pojavim.

Šta se dešava kada dodješ kući pijana iz grada?

Pijana? Ja sam večito pijana. Brinu se zbog drugih stvari, ali ne zbog alkohola.

Da li planiraš da se odseliš? Da li te roditelji pritiskaju da se odseliš?

Da, definitivno planiram. Kad? Pa kad uočim svoj horizont. Ne pritiskaju me.

RELJA, 20

Koja je najbolja stvar kod zajedničkog života sa roditeljima?

Pa neka sigurnost, valjda. Uvek čiste stvari i spremljena hrana. Te dve stvari mi prve padnu na pamet kad pomislim na to da živim sam. Jako malo vremena provodim kod kuće, nekad i samo da prespavam i onda ne znam ni kad bih stizao da se pozabavim time.

A koja je najgora?

Povrtak iz klabinga, glasna muzika, redovno sređivanje sobe, i ta neka (ne)sloboda. Zbog starije sestre mojima je bilo nezamislivo da se vratim kući oko pet (ponekad i kasnije). Vremenom se steklo to poverenje i to više nije problem, ali postoje dogovori koji moraju da se poštuju i smatram da je to skroz okej. A sa druge strane ako imam potrebu za izolacijom i da budem sam, odem do studija i tamo provedem neko vreme. 

Da li te roditelji pritiskaju da se iseliš?

Još uvek ne. Valjda cekaju da završim faks, pa će onda.

Šta se dešava kada dodješ kući pijan?

Iako sam svaki vikend, petak i subota (nekad četvrtak, nekad i nedelja) u klabingu, nikad nisam došao mrtav razvaljen gajbi. Najčešće idem kolima, pa ne pijem. Pivo, dva za celu noć. A kad mi se omakne, uzmem kiselu, zabodem ispred kluba na klupu i iskuliram toliko da mogu da se vratim kuci i ušunjam u krevet, a da ih ne probudim.

Da li i kada planiraš da se odseliš?

Koliko god svima nama bilo ušuškano kod ćaleta i keve, mislim da je zdravo i prirodno da se što pre osamostalimo i krenemo da živimo sami. Odseliću se kad mi mesečni prihodi to omoguće. Bavim se fotografijom i često maštam o nekom prostoru gde ću moći da radim i da živim.

NATAŠA, 22

Koja je najveća prednost kada živiš sa roditeljima?

Ne moram da vodim brigu oko plaćanja računa, ako se osećam usamljeno uvek mogu da izađem iz sobe i porazgovaram sa nekim, kućni poslovi su podeljeni pa ne moram sve sama da radim, tako da ponekad mogu da izbegnem peglanje.

A šta je najgore?

Moram da se prilagođavam životu porodice, ne mogu da se ne pojavim kući tri dana, jer onda odmah budem okarakterisana kao bludnica. Ne mogu da budem lenja. Ako mi se ne peru sudovi posle ručka ne mogu da ih ostavim za posle večere, jer će onda biti prevelika gomila. Ne može dečko da mi prespava ako su mi roditelji tu.

Koliko vremena provodiš sa njima?

Kad sam kod kuće dosta. Volim kada vikendom zajedno spremamo hranu. Zajedno gledamo slagalicu ili filmove kad je neko od ukućana bolestan.

Da li ti dolazi društvo?

Nas četvoro živi u 45 kvadrata, tako da je i bez društva gužva, izbegavam da okupljam društvo kod kuće, osim za slavu i rođendan.

Da li si pričala sa roditeljima o iseljenju i da li si ti razmišljala o tome?

Jesmo rzgovarali o tome. Svako ima svoje stavove. Ja se nadam da ću nakon završetka studija naći neki posao kako bih mogla da se odselim, jer koliko god da volim život sa njima, sve više osećam potrebu da se osamostalim i da svoj život organizujem po sopstvenom rasporedu, a ne da uvek svoj raspored moram da usklađujem sa rasporedom još troje ljudi. Oni su skroz okej sa tim stavom iako misle da bi prvo trebalo da završim master pa tek onda da se odselim.

EMILIJA, 23

Koje su prednosti kada živis sa roditeljima?

Mnogo je jeftinije. Ne plaćaš kiriju i ostale troškove, niti brineš o tome kada se ti računi plaćaju (plaćam svoj telefon, zato je skoro uvek isključen). Uvek ima neke zdrave hrane koja te čeka tu, skuvana. Ako kojim slučajem zaboraviš da staviš veš u mašinu, ima neko ko svakako neće. I tako ceš, ni kriv ni dužan, imati čist i, po mogućstvu, opeglan veš. Takođe, nekad mi jednostavno prija da znam da je neko uvek tu i da se ne vraćam u praznu gajbu. Nekad.

A mane?

Teško je kada moraš da slušaš sve moguće pridike, usmerenja, kada još uvek moraš da se pravdaš, kada jednostavno nije shvaćeno da oni (roditelji) više nisu odgovorni za tvoj život, da više ne mogu da te sačuvaju, i da si sposoban da donosiš svoje odluke i za njih snosiš posledice, ma koliko bolne one bile.

Za njih uvek biti dete i nikad neću dovoljno dobro znati kako da živim ovaj život.

Koliko vremena provodiš sa njima? Da li te smaraju da blejiš sa njima?

Nije to nije neka količina koja me opterećuje. Ok mi je da provedem određeno vreme u danu sa njima i volim to. Problem je što se često desi da im nadođe inspiracija za razgovor baš u trenutku koji je za mene potpuno pogrešan. Ponekad se to reši u moju korist, a češće me niko i ne pita.

Šta se dešava kad dođes kući pijana?

Iskreno, trudim se da trežnjenja obavim pre dolaska kući, ako sam u mogućnosti. Nisu u fazonu da me smaraju previše oko toga, ali znam da im teško pada da me vide u tom stanju, jer zaboga, to je njihovo čedo. Razumem to.

Da li planiras da se odseliš?

Svakako da planiram, u nekom trenutku. Ne znam kad. Još uvek ne znam šta tačno želim i gde želim. Verujem da će se desiti u naredne dve, tri godine.

IVAN, 23

Koliko vremena provodiš kod kuće?

Oko 12 sati dnevno i to sam uglavnom u svojoj sobi.

Da li ti dolazi društvo?

Dovodim društvo, uglavnom vreme provodimo u mojoj sobi. S obzirom da većina i dalje živi sa roditeljima, to nam nije tabu tema.

Šta ti najviše smeta u zajedničkom životu sa roditeljima?

Najviše smeta kada imam potrebu da budem sam, bez mogućnosti da me iko prekine. Generalno, privatnost je možda i jedina mana, uz tu konstantnu zavisnost od drugih.

Koje su pozitivne strane kada živiš sa roditeljima pod istim krovom?

Opskrbljen frižider, pomoć u bilo kom vidu u svakom trenutku.

Da li planiraš da živiš sam jednog da i kada?

Svakako, planiram do svoje dvadeset sedme ili dvadeset osme godine da se odselim, smatram da je to optimalno vreme.

Da li ti smeta gužva u kući i šta radiš u takvim trenucima?

Ne smeta jer je, kao i većina drugih stvari, postala svakodnevnica. Ukoliko se nekada osećam kao da je gužva, prosto izađem da se prošetam ili ostanem u svojoj sobi. Sitne razmirice su normalne i uglavnom su oko svakodnevnih događanja ili kućnih poslova.