Muškarci koji vole mačke su posebna vrsta

„Prva mačka koju smo uzeli je mačor Eli. Onda smo nabavili još par mačaka koje se zovu Batonz i Snapz, sa „z". Ne pitaj me zašto. Posle smo nabavili mačku po imenu Kloi. Onda smo doveli brata i sestru, Timija i Zoju. Poslednja mačka koju smo nabavili je Reks. Da, mislim da su to sve".

Razgovaram telefonom sa Alenom Kvglijem, oženjenim čovekom koji živi sa sedam mačaka u Ostinu, u Teksasu, i koji ima problem da nabroji sva njihova imena. Do nedavno je imao ukupno osam mačaka, ali jedna od njih – najstarija i prva koju je imao zajedno sa ženom – je nedavno uginula. Kvigliju nije bila namera da okupi toliko mnogo mačaka. Koreni njegove mačje kolekcije se mogu naći u Bruklinu, gde su on i njegova žena živeli tokom studija. Tamo su usvojili dve mačke koje jedan njihov prijatelj više nije želeo, i kada su se preselili na jugozapad, njihova mačja karma se multiplicirala. „Prijatelj jednog prijatelja je imao dve sjajne mačke kojih je želeo da se otarasi, i kada smo ih videli, poželeli smo da ih uzmemo. Nismo želeli da završe u azilu, i tako smo se iznenada obreli sa četiri mačke", objašnjava Kvigli. Ostin, Teksas, je poznat po tome što u njemu ima mnogo čopora uličnih mačaka, i tako smo došli i do ostalih mačaka tokom poslednjih nekoliko godina. Svaku od njih smo spasili s ulice".

Kada Kvigli počne da se stara o njima, mačke dobijaju vlast nad čitavom njegovom kućom, uključujući i njihovo unutrašnje „mačje" dvorište. „Prostor koji sam odredio mačkama je veći od sobe u kojoj sam živeo u Njujorku. Mi u suštini živimo u kući mačaka. Sve što je unutra na neki način pripada njima".

Stereotip „mačkarke" – usamljene usedelice kojoj do smrti jedino mačke prave društvo – dobro je dokumentovan u pop kulturi, priznat je i zauzdan. Neki su čak imali teoriju da te gospođe delom polude zbog određenog parazita koji mačke nose u sebi. Ali malo toga je rečeno o „mačkaru". Ikona muževnosti Ernest Hemingvej je voleo mačke isto koliko i viski; Pikaso jeu svojim radovima odavao počast mačkama. Ali ako je istina da je pas najbolji čovekov prijatelj, onda je u krajnjoj liniji neočekivano da muškarac drži mačku. Kao predostrožnost, ja sam uvek sumnjičava prema muškarcima koji me zateknu spuštenog garda, i kada sam krenula da tražim samoproklamnovane „mačkare", pomislila sam da će svi oni biti neiskreni švaleri koji koriste svoje mačje prijatelje da bi navabili neku naivnu ženu. Ali na moje veliko iznenađenje i negodovanje, svi mačkari sa kojima sam razgovarala su bili dragi i iskreni.

Po mojim istraživanjima, klasifikacija mačkara mogla bi da ide ovako: oženjen je ili u ozbiljnoj vezi, ima altruističke tendencije, i veoma je verovatno da je belac. Samo je jedan od njih priznao da im mačka daje prednost kod „dama": „Prilično je zgodno što mogu da pozovem nekoga kući da dođe da vidi Majami (njegovu mačku). Mislim da im je to što imam mačku – i to mačku koju sam spasao – simpatično i slatko. Sa jednom mačkom delujem super, ali kada bih imao više od jedne, možda bi pomislile da sam čudan". Šta više, mnogi od muškaraca sa kojima sam razgovarala su od kučkara postali mačkari zahvaljujući svojoj boljoj polovini, ali time njihova ljubav prema ovoj vrsti nije ništa manje čista. Brajan Vuds, jedan od desetak tipova koji su popunili moj krajnje naučni upitnik, hvali se da bi njegova mačka „da je poznata ličnost bila Rijana". Izgleda da su mačkari jednako „ludi" kao i njihovi ženski parnjaci.

I zaista, Kviglijev otac to verovatno može da potvrdi. „Moji roditelji i dalje žive na istoku, u Konektikatu, ali pre par godina su nam bili u poseti. Moj tata – čoveče, baš mi je žao zbog njega - morao je da nosi, pa, ne baš gas-masku, ali masku za molere, znaš. Bilo mu je baš teško", smeje se on. Ne oblači mačkama kostime, ali je pokušao da ih šeta na uzici (kao što radi svaki posvećeni vlasnik mačke) i kiti im tri zasebne jelke za Božić. „Ne znam zato baš tri", priznaje on. „Jedna od jelki je mala, i ide u dvorište. Tokom božićnih praznika, za mačke činimo sve". Najluđa stvar koju je uradio za svoje četvornožne prijatelje? To što je jednom prilikom dve nedelje bio budan po celu noć, pokušavajući da uhvati jednu ženku na ulici, da bi je odveo kod veterinara i vakcinisao je. „Mi pokušavamo da radimo takve stvari. Mislim da je to ispravno", kaže on.

Jutjub vloger Kristofer Pul ima prilično razuman broj mačaka (dve), iako je postavio skoro 200 snimaka Koula i Marmelade. Jedan njegov video pod nazivom

„Pravi muškarci vole mačke" krasi natpis „Ja sam mačka i ponosim se time", posle koga sledi simpatična montaža njegovih omiljenih trenutaka sa svojim ljubimcima. Kao neka vrsta dodatka tom videu, ima još jedan pod nazivom „Pravi muškarci grle mačke!", koji ima skoro 150 hiljada pregleda. Sve ukupno, Pul, koji potiče iz UK, ima 200 hiljada pretplatnika koji s nestrpljenjem čekaju njegove nove snimke mačaka. On je profesionalni mačkar.

Pre uspeha na Jutjubu, Pul je radio u velikom azilu za mačke u Tampi, na Floridi, u koji smeštaju spasene lavove i tigrove. Živeo je na imanju i starao se o ovim egzotičnim mačkama. „Zapravo sam se školovao za grafičkog dizajnera, ali onda sam odlučio da u životu radim nešto što će menjati stvari. Nakon koledža sam stažirao u azilu za velike mačke i tamo sam radio puno radno vreme od 2008, do ove godine", objašnjava Pul preko telefona, stidljivim britanski akcentom. 2012, dok je radio u azilu za mačke, Pul je postavio prvi snimak mačke, kada su on i njegova žena usvojili jednu crnu mačku – i priča je sladunjava baš kao što i zvuči.

„Moja žena i ja smo saznali da se crne mačke najteže usvajaju u azilima, i da ih najčešće uspavaju jer ljudi ne biraju crne mačke kada dođu u azil – uvek izaberu tigrastu ili šarenu mačku. Zbog toga smo snimili video pod nazivom '10 razloga da usvojite crnu mačku'. Želeli smo da pokažemo koliko je Koul kul i da promovišemo usvajanje crnih mačaka. To nam je bio prvi video koji se proslavio", kaže Pul. „Snimamo blesave filmiće, ali snimamo i one koji promovišu usvajanje i važnost vakcinacije i sterilisanja. Stvarno je super dobijati sve te poruke i povratne informacije od različitih ljudi koji žive širom sveta i koji nam govore da su zbog našeg snimka usvojili mačku. Čak i ljudi sa zdravstvenim problemima u bolnicama kažu da su im naši snimci mnogo pomogli. Baš je kul i dalje snimati filmiće sa mačkama koji nasmeju ljude i promovišu pitanja koja su mi bliska srcu. To je baš slatko".

Slatko, nema šta. Od tada, njegovim stanom su zavladale mačke. Dok je dnevna soba poligon sa preprekama za ljude, Pul tvrdi da je raj za mačke, sa više kutija nego što bi neko mače moglo i da sanja. A za svoje najvernije Jutjub fanove, i Pul je ispunjenje sna. „Ima stvarno mnogo ljudi koji me pitaju da li sam slobodan. Često su me to pitali", kaže on. „Mislim da je mnogo gledalaca bilo zaljubljeno u mene, ali do sada su uglavnom svi saznali da sam oženjen, tako da ima manje takvih komentara. U nekima piše, 'Ti si savršen muškarac. Baš bih volela da nađem tipa koji voli mačke'. Pomalo me iznenađuje koliko su retki muškarci koji vole mačke. Znam da nas ima mnogo, ali izgleda da muškarce prvo povezuju s psima". Da bi srušili stereotip da muškarci i mačke ne idu zajedno – i da bi reklamirali svoj proizvod - ljudi iz „Purine" su nedavno pokrenuli novu kampanju

#MenAndCatsContest, koja u svom sjaju prikazuje mačkare.

Ali nisu svi ljubitelji ove kombinacije, naročito ne kada se broj mačaka koji muškarac ima približi opasnoj dvocifrenoj brojci. Spisateljica Mišel Lin King je imala naročito zadovoljstvo da se zabavlja s tipom koji je imao osam mačaka. Tada je imala 19 godina (Ko bi onda mogao da je krivi?), bila je studentkinja druge godine na koledžu Emerson u Bostonu, a on je trebalo da diplomira glumu na Univerzitetu u Bostonu. „Kada bih sada upoznala nekoga ko ima osam mačaka, smesta bih se zabrinula za njegovu dobrobit, ali bih se takođe smesta okrenula i otišla", piše mi ona u mejlu. „Ali u to doba sam na to gledala kao na znak da je u pitanju odrastao čovek. Ja sam živela u studentskom domu, i često za večeru jela samo kačkavalj. On je živeo u jednosobnom stanu, knjige su mu bile poređane po abecednom redu, i izgledalo mi je da je dovoljno sposobna osoba da se stara za još osam živih stvorenja."

„Tako sam isprva gledala na tu situaciju, ali ona zapravo uopšte nije bila takva", kaže ona.

Veoma brzo je otkrila da njen dragi zapravo nije sposoban da se stara o toliko mnogo mačaka. „Jedna prijateljica mi je u to doba rekla, 'On voli svoje mačke više od svega, a nije u stanju čak ni o njima da se stara. Zašto misliš da bi umeo da se stara o tebi?'", seća se ona. Ali i pored toga, privlačnost mačkara je bila velika. „Definitivno je bio opsednutiji svojim mačkama nego mnome, ali – i ovo će zvučati baš sjebano – volela sam da ga gledam kako se nečime bavi. Bio je veoma besna osoba – jedan od onih čiji bi ceo dan propao ako bi voz zakasnio deset minuta – ali kada je bio sa svojim mačkama, bio je tako drag. Skoro kao dete". Jedan od njegovih mačora, Foster, je dobio ime po Dejvidu Fosteru Volasu, naravno. Mada, kada joj je dozlogrdilo da je neka zalutala mačka čupa za kosu tokom seksa, rekla je zbogom svemu tome.

Uprkos nesrećnom iskustvu Kingove u izigravanju ljubavnice jednog mačkara, australijski filmadžija Kameron Mekaloh svojim novim filmom želi da ohrabri ljude da se usredsrede na pozitivne aspekte kod mačkara.„Mačkari", dugometražni dokumentarni film koji će početi da se prikazuje sledeće godine, ozbiljno se bavi odnosom muškarca i mačke. Samoproklamovani mačkar, Mekaloh je želeo da stupi u kontakt sa ljudima sličnim sebi. „Prvobitno sam mislio da bi bilo zanimljivo naći najčudnije tipove koji drže mačke, ali kada sam počeo da snimam, potpuno sam promenio koncepciju ka nečemu sa mnogo više srca i duše", objašnjava on. „Film je počeo da se bavi time kako mačke mogu da pomognu ljudima koji imaju raznorazne mentalne probleme. U filmu se pojavljuje i nekoliko ljudi koji se staraju o mačkama lutalicama, i hrane ih sopstvenim sredstvima". Jedan čovek, koji se pojavljuje na sredini dokumentarca, potrošio je 600 hiljada dolara na preko 150 mačaka lutalica na Velikom ostrvu na Havajima, kaže Mekaloh. U filmu se pojavljuje i policajac u penziji, „Stiv", čiji mačor, Veliki Frenk, uživa plivajući u Stivovom bazenčiću sa toplom vodom.

Iako njihove priče variraju, kod svih mačkara koje sam intervjuisala postoje dve zajedničke stvari. Duboko razumevanje prema mačkama i akutan osećaj olakšanja koje se javlja sa saznanjem da nikada neće morati da odstranjuju mačju dlaku iz svoje vagine.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu