Overwatch, novo čedo Blizzarda: Jednostavnost kroz ublaženu estetiku crtanog filma

Nisam mnogo ni razmišljao o Overwatchu do pre par dana. Još tamo 2014. kada je Blizzard obelodanio svetu da pravi multiplayer pucačinu malo sam bio u fazonu: ma daj, kao niste dovoljno para već zaradili na World of Warcraftu i Starcraftu nego vam sada i ovo treba. Međutim, kada sam se malo informisao bilo mi je jasno da ovaj projekat nije šala. U retrospektivi, izgleda da je Blizzard rešio da za svaki trenutno popularan žanr igara ima svog predstavnika. World of Warcraft, Starcraft, Heroes Of The Storm i, verovatno čak i najpopularniji, Hearthstone pokrivaju sve, od MMORPG-a do igranja kartama. Sada će i oni od nas koji u igri vole da pripucaju imati šta da igraju.

U svakom slučaju, fast forward na sedmi maj. Na Fejsu sam video da igra ulazi u otvorenu betu (što znači da svako može besplatno da je igra u tom periodu) u trajanju od 5. do 9. maja. Što je džabe i bogu je, drago, pomislih. Pre nego što skinem igru rešio sam da pogledam par klipova iz nje, a pre toga trejler za igru. Svima nam je jasno da je Blizzard prilično dobar u pravljenju trejlera, ali dok sam gledao trailer za Overwatch bukvalno sam se pitao zašto ga ne nominuju za nekakvog Oskara za kratak animirani film. Preporučujem vam da ga pogledate.

Skinuo sam nešto preko 6 gigabajta igre i pokrenuo je. Pitao sam se da li ću konačno uspeti da nađem neku multiplejer igru u kojoj nisam užasno loš. Još od glavnog menija u oči upada elegantan izgled igre. Sve deluje nekako fino isporilano. Kao i obično, Blizzard ne puca na realizam, nego na jednostavnost kroz ublaženu estetiku crtanog filma. Igra je taman dovoljno lepa koliko može da bude a da hardverska zahtevnost ostane u prihvatljivom nivou većini gejmera.

Dakle, u igri timovi igrača biraju po nekog od 21 izuzetno živopisnih heroja i bore se u mečevima nekoliko različitih tipova. Jedan od njih je payload, pozajmljen od Team Fortress-a. Tu jedan tim igrača „gura" vozilo sa bombom do neke tačke, a drugi tim pokušava da ih spreči. Prijatno sam se iznenadio kada sam video da taj mod i ovde sasvim lepo funkcioniše. U stvari, svi funkcionišu. Heroji u igri su izuzetno raznoliki, od kauboja revolveraša do istočnjačkog božanstva. Njihove sposobnosti su, za sada se čini, lepo izbalansirane, što je u ovoj vrsti igara onaj tip problema koji može da upropasti igru iako je sve ostalo super. Dakle, najbitniji ispit položen.

Jedna stvar koja se nekako nameće sama je to što nad celom igrom nekako lebdi duh DotA-e. Srećom po mene, koji sam u DotA-i apsolutno užasan, to nije onaj tip odnosa koji bi činio da igrač koji je dobar u jednoj od te dve igre ima veće šanse da bude dobar u drugoj. U pitanju je suptilnija, ali jasno primetna veza. Sama činjenica da su heroji podeljeni na arhetipe poput tank ili support odaje taj vajb. Takođe, same sposobnosti heroja zaista prizivaju mnoge partije DotA-e u sećanje. Ako vam kažem da me je u jednoj partiji ubio ogromni heroj sa komičnom stomačinom tako što me je kukom privukao blizu sebe i dokrajčio oružjem na mali domet sve bi trebalo da vam bude jasno.

Partije nisu preduge, jesu pune akcije. Non-stop se stvari poprilično dešavaju, ali ne onoliko prebrzo da izgube smisao. Ne, svaki život se može dobro iskoristiti i retko kada će vas ubiti nekoliko puta u kratkom vremenskom roku. Ability-ji (popularno: magije) heroja se jednostavno koriste i njihovi efekti su često dosta jednostavniji i dinamičniji od magija u DotA-i, što se i očekivalo u ovakvoj, dosta bržoj, igri. Naravno, svaki heroj ima i najjaču magiju, takozvani ulti. Ulti se ovde „puni" time što se nanosi šteta protivnicima, leče ili pomažu svoji saborci ili rade ostale stvari koje doprinose pobedi važeg tima. Posle jasnog vizuelnog indikatora na dnu ekrana da je Ulti napunjen kreće prava zabava. U pitanju su momenti koji lako mogu da obrnu tok igre u ključnim trenucima, ali samo ako ih iskoristite na pravi način. Jedan heroj čak ima sposobnost da dobije automatsko nišanjenje u trajanju od nekoliko sekundi i time brutalno eliminišete čak i 4, 5 neprijateljskih igrača odjednom. Ako znate šta radite, naravno.

Iako sam je igrao kratko vreme, jedna problem od koga ova igra pati je što malo igrača bira da igra support heroje. Istina, razumem da je mnogima ofanziva najzabavniji način igranja, ali isprobao sam te nepopularne heroje i došao do sledećeg zaključka: iako ćete igrajući njih većinu vremena spasavati svoj tim lečenjem i raznim zaštitnim poljima, to nije nije dosadno kao što ume da bude, a i na imaćete dovoljno ofanzivnog potencijala da udarite kada treba.

Igra će funkcionisati po pay-to-play modelu, što znači da je jednom kupite i imate pristup svemu u njoj. Naravno, o svakom od tih modela razni ljudi imaju razna mišljenja i ne verujem da postoji neki opšti optimalni princip, ali pozitivna strana je svakako to što igrači neće morati non-stop da troše manje sume novca na razne mamipare. U svakom slučaju, izbegnuta je takozvana pay-to-win situacija u kojoj igrači mogu da troše pravi novac na stvari koje im omogućuju prednost nad drugima u samoj igri. Svi znamo koliko nam se neka igra smuči kada nas u njoj neko pobedi samo zato što je dao više novca nego mi.

Ako bih morao da sumiram ovu igru u jednoj rečenici rekao bih vam da je najbolje da o njoj razmišljate kao da su DotA i Team Fortress 2 dobili dete. Ono što je sigurno je da mi novac od honorara za ovaj članak definitivno ide na kupovinu Overwatch-a. Vidimo se tamo. Nisam čak ni toliko loš.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu