Sudar divova na večerašnjem valjanju u blatu američkih predsedničkih izbora

Večeras je, izgleda, ključna noć u američkoj istoriji. Prvi put tokom kampanje koja nas smara već 16 dugih meseci, Donald Tramp i Hilari Klinton će prvi put ukrstiti verbalne mačeve na pozornici Univerziteta Hofstra u Hempstedu, u bici koja će trajati 90 minuta. Posle meseci razmenjivanja uvreda na skupovima, mitinzima, oglasnim kampanjama i na Tviteru, konačno ćemo ih videti licem u lice. Ko koga uzdrma može da bude prelomno za izbore, ili ako želite da preterujete, što je danas veoma moderno, i budućnost američke demokratije.

Tokom debata Republikanske partije, Tramp je podgrejavao atmosferu rijaliti šoua, zlostavljao i vređao druge kandidate i činio sve da kampanja bude usmerena samo na njega. Dao je Americi ono što Amerika najviše želi i voli: zabavu. U drugom uglu, naći će se Hilari Klinton, prva žena kandidat velike političke partije za Belu kuću, koja je dokazala sopstvene političke veštine u debatama sa Bernijem Sandersom u kojima je efikasno zaradila poene za pobedu i ubedila glasače demokrata da je ona prazi izbor za buduću predsednicu.

Razlog što će ovo biti verovatno najgledanija debata-duel u istoriji je što dva kandidata imaju potpuno suprotne stilove nastupa. Može li Trampov bravado i hvalisanje da izdrže sat i po? Da li će biti u stanju da govori o specifičnim politikama, ili bar da ubedi glasače da zna o čemu priča? Da li će Klinton dozvoliti da je dotaknu neke od Trampovih uvreda? Da li će učiniti ono što nijedan republikanac nije bio u stanju da uradi do sada, i razotkrije Trampa kao rasistu, ksenofoba i zatucanu konzervu kakav jeste?

Pročitajte šta možemo da očekujemo od večerašnjeg duela Klintonove i Trampa uz moderatora Lestera Holta.

U poslednje vreme je nepodnošljivo izluđujuće gledati kampanju Klintonove. Prvo saplitanje se dogodilo posle objavljivanja dijagnoze zapaljenja pluća, što je pothranilo dve najjače Trampove kritike: pouzdanost kandidata i navode o njenom lošem zdravstvenom stanju. Usledili su njeni komentari o "hrpi uvredljivih besmislica" koji su omogućili Trampu da je oslika kao osobu koja tvrdi da je četvrtina Amerikanaca "nepopravljivi rasisti". A onda su istraživanja pokazala da je podrška Klintonovoj manja među milenijalsima i Hispano-Amerikancima manja nego što je Barak Obama imao 2008. i 2012. godine. Kako je Tramp počeo da stiče sve više podrške i na nivou cele Amerike, ali i pojedinačnih država, skoro možete da čujete liberale širom zemlje kako daju kapare za stanove i u najvećim vukojebinama Kanade.

Ali kao što je to slučaj već mesecima, klatno se brzo okrenulo na drugu stranu. Porodica Obama, Sanders, kao i liberalna heroina Elizabet Voren stali su iza nje, a štampa se usmerila na Trampovu spletkarenje oko Obaminog mesta rođenja, muljanja oko njegove fondacije, i njegovo odbijanje da objavi povraćaj poreza.

Klinton ima više iskustva u debatama, i sa više likova, i jedan na jedan, još od partijskih izbora 2008. I onda, ali i sada, šepurila se i iskustvom i političkim znanjem; Obama je nastavio danas već poznatu taktiku opisivanja Klinton kao političarke koja menja stavove kako vetar duva.

Ali ponekad i ta suvoparnost uspeva - u debatama sa Sandersom ove godine, Klinton ga je navela da se spetlja u priči oko složenih pitanja poput kontrole naoružanja i spoljne politike, dok je ona bila veoma smirena i puna samopouzdanja. Njena najveća slabost u debatama je njena mana da ponekad sklizne u digresiju ili počne da muca. Na ovim izborima, jedan od najgorih trenutaka Klintonove bio je njen odgovor na Sandersove tvrdnje da je previše "opuštena" u društvu ljudi na Vol stritu. U odogovu je Klinton ponudila hrpu floskula o tome kako je bila senatorka države Njujork 11. septembra i da je to biorazlog što je tako bliska sa bankarima.

Prošle nedelje, demokrate su ponudile par saveta Klintonovoj sa Politicom, jednom rečju, pustiti Trampa da sam izgubi. Najbolji primer kako Klinton može da zaradi na greškama protivnika je njena čuvena razmena ideja sa republikancem Rikom Lacijom tokom debate za senatora Njujorka 2000. godine. Lacio, nekakva preteča Trampa, overio je od mačizma kada je ušetao Klintonovoj na podijum i agresivno zahtevao da potpiše peticiju protiv prljavog novca u politici. Klintonovoj je bilo dovoljno da stoji po strani i ne progovara ni reč dok je Lacio sam sebe uništavao primajući novac od bog te pita koga tokom kampanje.

I pored sveg hajpa i napetosti, debate se pamte po jednom ili dva takva momenta - ako Klinton zadrži smirenost i pusti Trampa da se sam upetljava u sopstvenu prljavštinu, možda će se pojaviti na drugoj strani sa viralnim klipom koji će se pamtiti do novembra. Ranjivosti Klintonove su očigledne, te je njen glavni cilj u duelu: Nemoj da zajebeš stvar.

Lako je svesti Trampa na karikaturu: brbljivac koji je sam sebi najveći neprijatelj i izgovara svaku uvredu koja mu padne na pamet. Ali je tokom republikanskih debata imao nekoliko vrlo mudrih preokreta. U prvom se hvalisao kupovinom političara, i tokom tog procesa, ponudio jednu od najefikasnijih, najlakše svarljivih destilacija korporativne kontrole Vašingtona. Shodno tome, niko na pozornici kampanje nije mogao da ga pobedi. Kasnije tokom kampanje, lako je sravnio Teda Kruza kada je ovaj iskoristio frazu "vrednosti Njujorka" kao uvredu.

Ali takmaci više nisu republikanci. Tramp se nikada do sada nije suočio sa jednim protivnikom svih 90 minuta, i u tim prvim debatama je govorio o republikancima. Večeras će Trampa posmatrati desetine miliona očiju, od kojih se mnogi ne slažu sanjegovim osnovnim politikama. Dakle, Tramp će morati dobro da objasni svoje stavove, povuče jasne linije razlike između sebe i Klintonove i predstavi sebe Amerikancima koji možda nemaju pojma šta hoće da kaže.

Očekujte da će ići tvrdo sa porukom "Amerika prvo", i ponavljati tvrdnje da je Klinton "glavni emisar globalizma." Jedina i cela Trampova poruka je da može da ulini sve da Amerika bude bezbedna: bezbedna od imigranata, bezbedna od terorizma, bezbedna od nepredvidljivih preokreta svetske privrede. Po njemu, Klintonovoj nije u stvari stalo do običnih ljudi i da joj je važnije da pomaže strancima, eliti iz Vašington i korporacijama. Ali da bi ovo uspešno izveo , mora da deluje kao čovek koji bi zaista mogao da osigura bezbednost Amerikanaca - ne kao ludak, drugim rečima, niti kao puki prozivač.

"Ako se prema meni bude odnosila sa poštovanjem", rekao je nedavno Tramp tBilu O'Rajliju , "i ja ću se prema njoj odnositi sa poštovanjem". No, teško je zamisliti da će se tako nešto desiti, posebno kada se uzme u obzir da je bivša zvezda rijaliti televizije izazvao mini-kontroverzu šaleći se (?) da će pozvati bivšu ljubavnicu Bila Klintona, Dženifer Flauers na debatu. Da ne pominjemo da Rodžer Ejls, bivši šef Foks Njuza, priprema Tramp za veliki šou. Ejlijeva bivša stanica je od teorija zavera sa Klintonovom u glavnoj ulozi napravila novu industriju, opsesivno razmatrajući sve, od Vajtvotera do Bengazija. Ako on šapuće Trampu u uvo, možemo da očekujemo vrhunce blaćenja suparnice.

Treći lik u ovoj predstavi sa dva glumca su mediji, koji se uglavnom bore kako da pokrivaju Trampa. U početku su ga prikazivali kao kuriozitet. A sada, kada su ukapirali da je stvaran, ostaje gomila pitanja kako se baviti njim. Da li se usredsrediti na mnoštvo, mnoštvo njegovih kontroverzi i tako pokrenutikrug međusobne zavisnosti? Da li je u redu pratiti ga na isti način kao i Klinton? Koliko intervjueri treba da čačkaju Trampa kada kaže nešto što nije istina?

Večeras će medije predstavljati Lester Holt, umereni, blagogoljivi voditelj NBC Newsa. Trampu nije trebalo puno da postavi pitanje Holtove legitimnosti da bude moderator, nazvavši ga demokratom - iako je kasnije otkriveno da je Holt, u stvari registrovani glasač republikanaca, što je kratak zaključak svih Trampovu naviku da upire prstom bez proveravanja činjenica.

Čak i kad moderatori padnu u pozadinu, ipak imaju ogromnu snagu da oblikuju sadržaj debate. Sve su oči sada na Holtu: koliko će duboko kopati po pitanjima Trampovog povraćaja poreza i trošenja na sponzorsva, ili beskrajni skandal sa imejlovima Klintonove? Prozivanje Trampa po ovom pitanju će doneti hrpu pohvala sa leve strane, ali glasači takođe moraju da znaju koliko se i kako kandidati razlikuju u stavovima o različitim temama, od ISIS-a, preko imigracije, do infrastrukture. Prepušteni sopstvenim snagama, Klinton i Tramp bi mogli da se prepucavaju o međusobnim propustima i manama cele noći - i baš zbog toga ne može im biti dozvoljeno da budu prepušteni sami sebi.

Dakle, ako je ovom frikšouu nešto potrebno, onda je to gospodar ringa.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu