Perfektna drama beogradskih dreg kraljica

Ni olujna kiša ni poseta kineskog predsednika nisu sprečili održavanje velikog scensko-vokalnog spektakla Efemerne konfesije, te famozne i grozničave subotnje večeri u Beogradu. Dreg šou, kabare, pozorište u kući, sveopšta drama u klubu - ovaj urnebesni performans tajnovito poznate i slatko otrovne Markize de Sade (kako se priča, 'dekadentne potomkinje ruskog revolucionara i nemačke aristokratkinje') i njene dinamitne trupe su sve to, ali i mnogo više od toga.

Lik i delo opake dreg persone Markize de Sade već godinama unazad dobro su poznati mnogim nemirnim dušama noćnog Beograda, jednog od gradova u koji se sa velikom strašću vraća. Prvo veliko razotkrivanje imala je prošle godine na BEFEM festivalu, kada je predstavila neke od najvećih intimnih tajni, zajedno sa svojom britkom pulenkom, kompanjonkom i štićenicom Johanom Helmut Kol, inače vrlo opasnom i emotivnom pank ratnicom.

Novo, intenzivnije i raskošnije izdanje Efemernih konfesija - songova o dekadenciji, raskoši, ljubavi i mržnji, ovog puta na pozornicu je dovelo i specijalnu gošću, zanosnu i otmenu Dekadencu. Za sebe kaže da je 'proizvod velike ljubavi prema sceni, mjuziklu, brodvejskim i holivudskim divama koje su "veće od života" i koje zahvaljući svojoj veličini opstaju usprkos prolaznosti vremena'. Energičnom pojavom i gromkim glasom, Dekadenca je publiku ostavila bez daha i sa osmehom na licu.

Tokom songova i urnebesnih skečeva, ove tri dive na klaviru je pratio ludi pijanista, lepuškasti Fric Klajn. Za samu uvertiru, kao i za smiraj večeri bio je zadužen stari obijač beogradskog densflora, muzički maestro haotičnog hausa, masnog basa i disko fantazija illillillillill.

Dreg ličnosti i njihove materijalizacije u našim životima nisu baš toliko česti u Beogradu, ako izuzmemo pozorišne predstave poput Gospođe Ministarke ili Producenata gde se glumci igraju sa rodom noseći kostim suprotnog pola, ili povremene, ali moćne žurke u organizaciji nezaustavljive vogerke Sonje Sajzor. Ali, možda je za sada je tako i bolje - imamo vremena da ih se uželimo, a one imaju vremena da pripreme novi spektakl za sva željna čula probrane publike.

Efemerne konfesije počele su minutom ćutanja za sve žrtve mržnje, od onih koji su nedavno stradali u masakru u gej klubu u Orlandu, pa do svih ostalih delova planete. U kamernoj atmosferi scene u Kulturnom centru Grad, najpre je izašao Fric i zauzeo svoje mesto za klavirom, gde su mu se pridružile Markiza i Johana, a potom i Dekadenca. Ostalo je istorija.

Nismo mogli da izdržimo a da ne popričamo sa zvezdama večeri, dreg kraljicama Markizom i Dekadencom. Specijalno za VICE Srbija, ove dve dive sređuju svoje utiske sa Efemernih konfesija, izdvajaju omiljene songove i otkrivaju kada će nas opet opčiniti svojim stasom i glasom!

VICE: Poštovane Markiza i Dekadenca, kakvi su vaši utisci sa nastupa? Kakva je beogradska publika, kakve su bile vaše kolegenice?

Markiza de Sada: Moram priznati da sam i dalje pod utiskom prethodne večeri! Zaista je bilo čarobno, a ta magija se nikako ne bi desila da nisam radila u timu sa mojoj prkosnicom Johanom Helmut Kol i Fricom Klajnom, najvećim vagabundom među pijanistima. Večeri su dodatno doprineli beskrajno prešarmatna Dekadenca i neodoljivi Ililililili. Priznaću vam - bila bih još srećnija da je malo više publike prisustvovalo, ali i ona prisutna beše fantastična! Komentari nakon izvođenja su odveć bili neverovatni. Podršku smo kao i uvek dobile od mlađih koleginica lucprdice Sonje Sajzor i Dite von Bil, a složićemo se da je to neophodno imajući u vidu da je scena tek u povoju. Isključivo uz pomoć startegije bazirane na samoudruživanju, kolektivnom duhu i međusobnom poštovanju možemo da se izborimo za našu stvar.

Dekadenca: Ovo je bilo prvi put da izvodim ovakav performans pred beogradskom publikom i moram priznati da još uvek sabiram utiske. U suštini, bilo je fenomenalno, apsolutno su me oprhvale reakcije prisutnih, koje su bile bujne, vrele i pomalo lepljive. A moje koleginice su apsolutno magično luckaste i lucidne u isto vreme, bilo je veliko zadovoljstvo nastupati uz njih.

Kako i zašto su uopšte nastale Efemerne konfesije? Ko to plaća???!

Markiza: Igrokaz je nastao kao posledica učestale razmene između gorepomenutih Johane, Frica i moje malenkosti. Reč je spletu emotivnih izleta, usplahirenosti, histeriji i intelektualnih poštapalica, ma šta god ovo poslednje značilo. Izveden je prvi put u okviru BEFEM festivala, devojkama se ovom prilikom moram zahvaliti što su prepoznale naše potencijale i ugostile nas kako dolikuje! Ceo program je no budget, svi koji su učestvovali radili su to primarno iz ljubavi i goreće potrebe za scenom.

Koje su se pesme našle na vašem repertoaru? Sami ih pišete? Usput, recite nam koji su vam omiljeni songovi i zašto! A mogli biste i da nam citirate neki stih?

Markiza: Da, tekstovi pesama su zapravo prepevi omiljenih nam numera popularne glazbe. Dok je Johana anarho ratnica i najviše uživa u buntovnim tonovima, ja sam blazirana gotovanka i prepuštam se setnim i zanosnim ritmovima.

Rekla bih da su se izdvojili prepev kultne pesme Sam Brown – Stop ili Zaustavi se, u našem aranžmanu, kao i jedne od punk himni Ramones – I wanna be sedated odnosno Želim biti sedatirana. Konačno, tu je i Johanina i moja ljubavna ispovest oličena u prepevu Joy Division – Love will tear us apart ili Ljubav će razdvojiti nas. Možda najzabavniji stih je parafraziranje Bouvijeve – Rebel, Rebel :

Buntovnice Buntovnice, da si pocepala haljinu

Buntovnice Buntovnice, tvoje lice je u neredu

Buntovnice Buntovnice, kako bi oni znali?

Vruća skitnice, ja te volim!

A Vi, draga Dekadenca?

Dekadenca: Ovaj put su na mom repertoaru bile samo od Pegi Li, "grande dame" američkih standarda. Obično izvodim tuđe pesme, brodvejske klasike i džez standarde, ali saradjujem sa jednim divnim kreativnim timom koji radi na mojoj prvoj autorskoj pesmi.

Uh, teško mi je da odvojim jedan konkretan song. Za mene su veoma inspirativne velike performerke iz prošlih vremena i njihove pesme, pevačice poput Marlene Ditrih, Lajze Mineli, Erte Kit, bar da navedem tri. Omiljeni stih? Hajde recimo: "Life is a cabaret, ol' chum! Come to the cabaret!"

Koliko je vremena potrebno da se spremite i upriličite za jedan javni performans?

Markiza: Nužno moram da održavam ulepšavanje zbog krvnog protoka, neophodna je masaža, da nema otoka, kao i kokteli razni, votka samo po kazni! Elem, potrebno mi je puno vremena! Često hostujem događaje, pa je neophodno zapamtiti tekst, a imam previše godina i premalo memorije.

Dekadenca: Kao što bi rekla moja zagrebačka sestra Galaxy Diva, za jedan performans je nekad potrebno i do nedelju dana pripreme, ako ne i više. Počev od odabira pesama, osmišljavanja i pripreme kostima, pa i same šminke za koju je neophodno dva do tri sata da se nanese. A kada krene muzika, onda sve ide brzinom svetlosti reflektora i performans se očas završi.

Do sledećih konfesija, pogledajte još malo fotografija: