Zašto je problem kad američki predsednik veruje u stvari koje nisu tačne

Već godinama Donald Tramp govori – hmm, kako bismo rekli – stvari koje nisu baš istinite. Bilo je OK dok se samo pretvarao da je svoj PR agent ili lažno predstavljao sume koje su u njegovo ime otišle u dobrotvorne svrhe  – bio je samo seronja koji zida zgrade od hajpa na oblacima od dima, jedan od onih koji od komarca prave fantastičnog magarca, prelepog magarca, najboljeg magarca na svetu, luksuznog, rasnog. Čak i kad je pre par godina počeo da trubi kako Barak Obama nije rođen unutar SAD (laž koje se odrekao tek prošlog septembra), rizik je delovao relativno nizak. Tramp je bio samo jedan od mnogih klovnova koji su nastupali na Fox News, i koga je bilo briga šta on o čemu misli.

Danas, naravno, svi moramo da brinemo o čemu Tramp misli i priča jer je u međuvremenu postao predsednik SAD. Problem je što i dalje masno priča neistine.

Prošle subote, navodno nadrkani predsednik Tramp latio se Tvitera: „Upravo sam saznao da je Obama prisluškivao Trampov toranj nešto pre pobede. Ništa nije našao. Kako je to bedno da mi Obama prisluškuje telefon tokom svetog izbornog ciklusa. To je kao Nikson/Votergejt. Zlikovac i bolesnik!" A zatim je otišao na golf.

Istog trenutka, marljivi reporteri i analitičari počeli su da dešifruju sadržaj Trampog tvita kao što talmudski teolozi traže skrivena značenja u starom zavetu. Kakvo sad prisluškivanje telefona? Zar misli da su ga Obamine agencije nadzirale? Odakle je to čuo?

U nedelju, stručnjak za bezbednosna pitanja po imenu Džulijan Sančez izložio je sve činjenice koje su se mogle izložiti: Da, postoje izveštaji da FBI pokušava da isprati komunikacije nekih ruskih banaka sa nekim pojedincima iz Trampove klike. (Ovo je bio deo šire istrage u celoj priči oko ruske zavere.) Ne, to ne znači da je FBI imao pouzdane dokaze o bilo čemu, niti da je Tramp lično bio meta prisluškivanja.  Nipošto ne znači da je Obama lično naredio bilo kakav nadzor – svi njegovi bivši saradnici ovo su požurili da poreknu – ili da nadzor ima bilo kakve veze sa telefonima. Šta je onda inspirisalo mahnito predsedničko tvitovanje? Pa, Breitbart je objavio tekst u kom na osnovu tvrdnji izvesnog konzervativnog radio voditelja navodi da je „Obamina administracija pokušala i uspela da sudski izdejstvuje nadzor Trampove kampanje." Predsednik je evidentno pogrešno protumačio ovu nazovi-analizu i zaključio da mu je Obama sigurno „prisluškivao telefon."

Takođe u nedelju, direktor FBI Džejms Komi tražio je od ministarstva pravde da javno potvrdi da su Trampovi tvitovi besmisleni – iz ministarstva su ga odbili, ali sam zahtev je iscureo u javnost pa se FBI tako oprao. U međuvremenu, TV lica pitala su Trampove ljude da li možda predsednik to tvituje na osnovu nekih poverljivih podataka kojima ima pristup, ali niko ništa nije mogao da im kaže po tom pitanju. Sara Hakabi Sanders rekla je Džordžu Stefanopulosu iz Good Morning America da Tramp ne veruje u Komijevo pranje ruku, ali nije hteo da kaže na osnovu čega. Kelien Konvej takođe nije navela predsedničke izvore.

Novinari se obično ustručavaju da pitaju predsednike da li možda lažu javnost, ali Tramp je već ponudi više nego dovoljno razloga za sumnju. Ranije je „verovao" da su tokom izbora postojali milioni primera krađe glasova (optužbu je batalio kad mu je dosadila), te da Rusija nije bila umešana u hakerski napad na DNC. Nije jasno da li on zaista veruje u te lažne narative ili samo pokušava da izazove frku u medijima da bi odvratio pažnju sa nečega desetog, ali efekat je u svakom slučaju isti – teško je predsedničke izjave ne uzeti za ozbiljno.

Kao posledica, republikanski kongresmeni vredno će organizovati istrage oko Obaminog navodnog i nezakonitog prisluškivanja, iako znaju da će za to biti dokaza koliko i za one FEMA logore koje su mu početkom mandata najavljivali. (Republikanci se u nekim slučajevima čak ograđuju od Trampovih optužbi.)

Ako Tramp namerava da svoje nastupe bazira na polu-pročitanim tekstovima sa interneta, ovakve stvari će se manje-više redovno dešavati. Vlada je obavezna da reaguje na ono što predsednik iznese u javnost, ma koliko suludo to bilo. Na te kontroverze će morati da se troši novac poreskih obveznika i vreme nadležnih službi, a mediji će o svim tim besmislicama temeljno izveštavati. Ovu dinamiku ćemo gotovo neizbežno videti na delu i u predstojećem periodu; kao što je Piter Vener rekao za „Vašington post" prošlog vikenda, „Ljudi kao što je Donald Tramp ne počnu da se ponašaju uzdržanije kad dođu na vlast, naprotiv."

Opasnost leži u prilici za Trampa da tokom sledeće četiri godine priča gluposti. Da li će se vratiti na (besmislenu) priču o krađi glasova i narediti zvaničnu istragu? Da li će tražiti da se primaoci socijalne pomoći testiraju na drogu? Da li će odlučiti da se pozabavi jenkem epidemijom, ili misterijom čudnog simbola u obliku slova S, ili da stane u kraj BOFA? Dok pričamo o prisluškivanju, pitanje koje nam se samo nameće glasi: šta li će Donald Tramp sledeće da pročita?

JOŠ na VICE: