Ne uzbuđujte se, crkva je jednako apsurdna i kod naših komšija

Svi znamo šta znači živeti u našim delovima Istočne Evrope i Balkana - većina stanovnika je, makar na papiru, pravoslavne vere. To takođe znači da crkve imaju više zemlje, uticaja, moći i novca u zemlji od većine političara, predsednika i direktora kompanija sa Forbsove liste i sve to koriste kako bi zidale velelepne crkve i hramove od zlata i mermera, napadale gejeve, propovedale protiv Evropske unije i, uopšte, napretka. Ono što, možda, ne znamo je da nismo sami, braćo. Naše komšije na Balkanu prolaze kroz iste probleme i apsurdnosti kao i mi. Nekima je još gore. Saznajte kako Pravoslavna crkva utiče na politiku, privredu i svakodnevni život, dok se ožderavaš mrsnom uskršnjom gudom ili jagom i gledaš reprize na televiziji.

ŠTA TREBA DA ZNAŠ KAD NAM DOĐEŠ U POSETU

Grčka

U Grčkoj ljubav prema Isusu Hristu iskazuju tako što nose ogromne, ružne, zlatne krstače oko vrata. Svaki put kad prođu pored crkve, moraju da se prekrste. Ako nalete na popa, poklone se i poljube mu ruku. Kad se vrate kući, u drugom su fazonu. Imaj u vidu da je jedna od najčešćih psovki u Grčkoj "jebem ti majku Isusovu. Ako se zatekneš u Grčkoj 15. avgusta (a dobre su šanse da hoćeš), treba da odeš na ostrvo Tinos, gde ljudi puze na kolenima oko jednog manastira, moleći Devicu Mariju da im pomogne u životu. Ti isti ljudi će te psovati u saobraćajnoj gužvi u Atini, pominjući istu tu Devicu Mariju.

Mnogi manastiri i crkve širom Grčke određenih datuma priređuju velepne festivale sa narodnom muzikom i hektolitrima piva. Ne samo što od toga (u nekim slučajevima) zarađuju, nego te još i napiju za Isusovo zdravlje. Najapsurdniji čin u našem pravoslavlju je to što ako Grk izgubi omiljeni par pantalona, on zamesi tortu u ime Svetog Fanurija, baš prigodnog sveca zaduženog za nalaženje izgubljenih stvari. Eto, toliko su apsurdni grčki verski običaji.

Rumunija

Najčudnija stvar vezana za religiju u Rumuniji su ogromni redovi ispred crkvi i hramova. Oni se formiraju na dane rođenja važnih svetaca Rumunske pravoslavne crkve. Ljudi dolaze iz svih krajeva zemlja da bi poljubili relikvije tih svetaca (njihove kosti ubačene u nekakvu fensi kutiju) i tako dobili blagoslov za večno zdravlje ili dobitak na lutriji. Pored toga, krstimo se celom šakom, a čitavo društvo staje za Božić i Uskrs, jer su to najvažniji verski praznici. Mislim, niko ništa ne radi, sve radnje su zatvorene i svi ostajemo kod kuće, ožderavamo se, opijamo se, a neki od nas završe u Urgentnom centru.

Srbija

Kod nas nije neobično videti ljude kako se krste u prepunom gradskom autobusu dok prolazi pored crkve, ali ono po čemu se naši običaji razlikuju od drugih pravoslavaca je slava, dan kada obeležavamo sveca zaštitnika naših porodica, sela i gradova. Pravoslavci u drugim zemljama imaju "imendane", sveca zaštitnika svakog pojedinačno. Slava se obeležava u krugu porodice, uz gomile hrane koju jedemo danima kasnije, i pića koje se obično popije do kraja večeri. Ali ono što nije u duhu pravoslavlja su kičerozne slave u fensi restoranima, uz pozivnice ukrašenim zlatnim slovima.

Tradicija nalaže da se na slavu "ne zove", ali i taj običaj sve više pada u zaborav. Stoga, ako neko pomene slavu, idi do najbliže prodavnice, kupi flašu vina i cveće, i uživaćeš u sjajnoj klopi, piću i beskonačnim raspravama o politici, Drugom svetskom ratu ili, prosto, tračerajima.

NEKE OD OVIH CRKAVA PISALE SU NAJCRNJE STRANICE NAŠE ISTORIJE

Grčka

Bivši arhiepiskop atinski i sve Grčke, Hristodul, prisustvuje ceremoniji proglašavanja pukovnika vojne hunte, 1969. godine

Do pre nekoliko godina, nikom ne bi palo na pamet da te u Grčkoj pita za veroispovest. Podrazumevalo bi se da je pravoslavna. Tek je pre petnaest godina vlada odlučila da izbaci religiju iz naše nacionalne lične karte, te su milioni Grka na ulici protestovali protiv toga, na čelu sa arhiepiskopom atinskim i cele Grčke. To je, može biti, imalo veze s tim da su brojne vlade u zemlji koristile slogan "Grčka grčkih hrišćana" kao zvanični moto gotovo četrdeset godina. Biti nacionalista i hrišćanin bilo je obavezno.

Posle rata, levičari su proterivani u logore. Morali su da se odreknu komunizma i vrate u okrilje pravoslavne vere da bi bili oslobođeni. Ko bi potpisao izjavu pokajanja, morao bi da je pročita javno, u crkvi u svom selu ili eparhiji. Na vlasti je bila vojna hunta, a popovi i episkopi stajali su rame uz rame sa diktatorima u javnim nastupima 1970-ih.

Danas su preduzeti brojni koraci ka sekularizaciji države, među kojima je i zakletva novog premijera, koja nije stavio ruku na Sveto pismo. Tako nešto bilo bi nezamislivo pre samo deset godina. Ipak, još štošta treba da se uradi kako bi se grčka vlast i grčka Crkva zaista razdvojili.

Rumunija

Pravoslavna crkva je ovde bila popularna i pre nego što smo dobili državu. Lokalni vlastodršci su gradili nove crkve posle svake krvave pobede nad suparnicima. Crkva je donela pismenost i kulturu u ovaj region, ali i trgovinu robljem, to jest, Romima nomadima koji bi se doselili ovamo. Kada je Rumunija postala država, crkveno zemljište je konfiskovano, ali je vraćeno u doba kada su crkvene vlasti podržale fašistički režim u zemlji. Posle toga je usledilo doba Gvozdene zavese i Rusije, pa su neki monasi završili u zatvoru jer su bili deo bivšeg režima.

Iako je Rumunija pod komunistima bila ateistička zemlja, većina naših sveštenika je sačuvala posao, a mnogi su čak i postali agenti tajnih službi i drukali svoju pastvu i sve ono što bi vernici rekli tokom ispovedanja. Kada se u Rumuniji bira patrijarh, ne čekamo beli dim kao u Vatikanu, već dosijee i Nacionalne bezbednosne arhive da bismo saznali koji je arhiepiskop počinio najgora dela tokom komunizma.

Rumunska pravoslavna crkva danas ima veliku moć u zemlji, kao jedna od najbogatijih institucija.

Srbija

Srpska pravoslavna crkva je zvanična crkva na većem delu Balkana: u Srbiji, Republici Srpskoj, za srpsku zajednicu u Hrvatskoj i Kosovu, u Makedoniji i Crnoj Gori, ali u ove dve bivše jugoslovenske republike ima konkurenciju u nacionalnim pravoslavnim crkvama koje ne priznaje.

Pre oko hiljadu godina, pravoslavlje, to jest Sveti Sava, doneo nam je pismenost i zakone, ali je kasnije skoro pet vekova crkva bila proganjana tokom Otomanske vlasti. Kraj turske okupacije vratio je crkvu, ali je posle Drugog svetskog rata došlo do novih previranja, uglavnom zbog podrške poraženim monarhistima i Marksove tvrdnje da je religija opijum za narod.

Ratovi tokom 1990-ih doneli su novi zamajac, a mnogo je onih koji optužuju crkvu za podsticanje nacionalističkih pokreta, dok su neke vladike i episkopi javno podržavali srpske paravojne jedinice koje su ratovale u Hrvatskoj i Bosni. Bilo je do skora i onih koji su pomagali u sakrivanju optuženih za ratne zločine.

Crkvu je u 21. veku potreslo nekoliko velikih skandala vezanih za zlostavljanje dece, korupciju i ostale nečasne poslove, ali je sve uglavnom rešavano daleko od očiju javnosti i na štetu žrtava.

NA BALKANU JE RELIGIJA BIZNIS

Grčka

Niko ne zna tačno kolika je imovina crkve u Grčkoj. Crkva poseduje hiljade hektara zemlje, hotele, stambene zgrade, prodavnice, pa čak i benzinske pumpe, a ne mora da plaća porez. Istovremeno, i pored ogromnog bogatstva, grčka država je ta koja plaća plate sveštenstvu.

Zvanično opravdanje za poresko izuzeće je da Crkva obavlja humanitarni posao, što zaista nije zanemarljivo u zemlji sa vrlo problematičnim strukturama. Ali kako stvoriti socijalnu državu kada se svi trude da izbegnu davanje novca u budžet?

Brojke su delom poznate: prema sada već starim izveštajima same Crkve iz 2010, bogatstvo se procenjuje naviše od 700 miliona evra. Još ranije, 2008, Crkva je zaradila 12 miliona evra od izdavanja sopstvene imovine.

Nezapamćen skandal u istoriji Grčke je slučaj Vatopedi. Jedan manastir na Atosu je posedovao puno zemljišta i jezero, ali sve to nije bilo previše vredno. Onda je starešina ovog manastira Efraim počeo da lobira među grčkim političarima i posle sedam godina, uspeo da zameni manastirsku imovinu sa državom. Ova "zamena" o kojoj sud još uvek odlučuje, koštala je zemlju više od sto miliona evra. Nije loše za ljude koji jedu samo zeleniš i voće i posvetili su život Bogu.

Rumunija

Istraga iz 2011. godine pokazala je da Rumunska pravoslavna crkva poseduje 35,000 hektara šuma i 40,000 hektara poljoprivrednog zemljišta, u vrednosti od više od 420 miliona evra, vraćenog posle pada komunističkog režima. Problem je što sveštenstvo zarađuje ogromne pare od nelegalne seče šuma i prodaje drvene građe, ne obazirući se na uništavanje životne sredine.

Crkvu za sve to očigledno nije briga jer su ovde iznad zakona. Prošle godine je započeta gradnja crkve usred Nacionalnog parka, a širom zemlje je sve više slučajeva protesta lokalnihi zajednica protiv zidanja crkvi u gradskim parkovima. Nedavno su neki crkveni oci počeli da zabranjuju turistima da koriste označene planinarske staze da bi mogli da rade šta hoće sa šumama a da im niko u tome ne smeta.

Još jedan važan posao crkve je turizam. Nedavno je saopšteno da je turistička agencija Rumunske crkve jedina koja ima pravo da vodi posetioce i vernike u manstire i na druga sveta mesta. Samo 2012, Crkva je zaradila više od milion evra od vođenja vernika u Izrael, a, naravno, monopol važi i kada se radi o neplaćanju poreza.

Crkva takođe kontroliše pogrebni biznis u Rumuniji - većinom grobalja upravlja crkva, to jest, lokalne eparhije, što znači da ne možete da sahranite bližnje na zemljištu koje ste platili, a da ne koristite crkvene pogrebne službe. A nije dozvoljeno pravljenje privatnih grobalja, jer će ih Crkva proglasiti nečistim.

Najočigledniji biznis koji Crkva vodi je njeno medijsko carstvo: izdavačke kuće koje objavljuju antisemitske propovedi sveštenika koji tumače Bibliju otprilike kao ISIS Kuran. Crkva ima i radio i televizijsku stanicu, koje se plaćaju iz džepova vernika.

Tu su i stambene zgrade, kazino, perionice, vinarije, proizvodnja sveća - još jedan monopol - i ko zna šta još. Zarada neprestano raste: 2010, Crkva je zaradila1,7 miliona evra, a 2011 6,6 miliona.

Srbija

Crkva i država su zvanično odvojene, i SPC je izuzeta od plaćanja poreza. Zakon o verskim zajednicama kaže da SPC i druge verske zajednice imaju pravo da samostalno upravljaju sopstvenom imovinom i finansijama, pa se država ne petlja skoro uopšte u afere i nepravilnosti mežu božijim izaslanicima na zemlji. Sveštenici, međutim, moraju da plaćaju poreze i doprinose, te tako uživaju penziju iz budžeta.

Iako zvanično ne postoji cenovnik usluga, svaka crkva i manastir imaju svoje cene. Kada se i postavi pitanje, odgovor više nije onaj lakonski "koliko daš". Glavni prihod, pretpostavlja se, dolazi od upravljanja zemljištem vraćenim posle 1990. godine, zadužbinama poput Igumanove palate u centru Beograda i prodaje crkvenog materijala.

Novac je jedna od velikih tajni Srpske pravoslavne crkve, ali sve brojnije prodavnice, kao i ponuda u samim crkvama i manastirima pokazuje da se posao isplati. Crkvena agencija organizuje obilaske manastira, ali je sve više i drugih konkurenata. Pored obilaska manastira na Kosovu, veoma je popularan i odlazak u Ostrog u Crnoj Gori.

POPOVI SE NE USTRUČAVAJU DA ZAĐU U POLITIKU

Grčka

Grčke svetovne vlasti su oduvek izbegavale direktan sukob sa Crkvom, zbog njenog ogromnog uticaja u zemlji. Bilo je i slučajeva da su sveštenici vršili političku propagandu tokom nedeljnih liturgija. Episkop Pireja je održao preteći govor 2011, u kojem je rekao da ako Crkva bude odvojena od države, sveštenici treba da se kandiduju za političke funkcije, što je sada zabranjeno.

Skoro svaka vlada levog centra u istoriji Grčke je pokušala da odvoji državu i Crkvu. Nijedna nije uspela, iz straha da će njena politička moć opasti jer je većina glasača pravoslavne vere.

Rumunija

Posle pada komunizma, Crkva je javno saopštila da njeni zvaničnici ne mogu da se bave politikom, ali to izgleda važi samo za izbore. Na ovaj ili onaj način, puno je sveštenika dobilo poslove u rumunskom parlamentu i vladi, kao stručnjaci, savetnici ili sekretari. Iako pravoslavlje nije zvanična vera naše države, naš predsednik mora da položi zakletvu i da ga ozvaniči Patrijarh, čak i ako nije pravoslavne vere.

To je i bio problem crkvenim vođama na nedavnim predsedničkim izborima, te su smatrali da moraju da interveništu i otvoreno podrže drugog kandidata tokom liturgija. Koristili su ksenofobične argumente protiv sadašnjeg predsednika koji je poreklom etnički Nemac. Poslednjih godina su počeli da indirektno podržavaju nezavisne pravoslavne kandidate čiji su stavovi konzervativni, homofobični i anti-evropski. Puno je Rumuna zapazilo da Crkva sve više zastupa pro-rusku politiku od prošle godine, a veliki broj sveštenika se susreće sa ljudima bliskimPutinu.

Srbija

Još od kraja 1980-ih, Crkva je uključena u brojna politička pitanja. Od prve vlasti izabrane na direktnim izborima, crkveni zvaničnici uspešno flertuju sa političarima i obrnuto.

Danas Crkva nije veliki fan pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i reformama, ali je, i pored očigledne ljubavi prema Rusiji, relativno oprezna, okrećući se protivljenju društvenim reformama i modernizaciji. Crkveni zvaničnici su prvi koji se osuditi, vređati i napasti sve što nije u skladu sa njihovim verovanjima i stavovima.

Skoro da nema političara koji nije pokušao da se, ovako ili onako, umili Crkvi, poklonima, donacijama ili gradnjom verskih objekata u rodnim selima i gradovima. Dok se ne zagazi u budžet, svako ima pravo na to, ali bode oči kako se ti isti političari ne polakome da naprave ambulante, bolnice, škole ili puteve od svojih para. Posle krsta u Kragujevcu, stiže i crkva u predsednikovo rodno selo u kome danas živi 18 ljudi, bez prodavnice i puta, uz česte nestanke struje.

CRKVA RADI SVE ŠTO MOŽE KAKO BI SUZBILA ONO ŠTO JOJ SE NE SVIĐA

Grčka

Evropski sud za ljudska prava je 2013. godinenaredio Grčkoj da dozvoli građansku bračnu zajednicu istopolnim parovima. Grčka je, pored Litvanije, jedina zemlja članica EU koja još uvek ne dozvolja to pravo. Kada su u parlamentu započele diskusije oko istopolnih brakova, patrijarh Serafim se usprotivio, izjednačio homoseksualnost sa pedofilijom i zapretio poslanicima ekskomunikacijom u slučaju da izglasaju takav zakon. Vlada je, kao posledicu, odložila glasanje na neodređeno vreme.

Nisu samo gej prava ugrožena zbog Grčke pravoslavne crkve i nespremnosti političara da razdvoje drđavu od ovog svetog baljezganja. U svakojavnoj kancelariji na zidovima vise hrišćanske ikone. Ljudi se zaklinju i organizuju osveštavanja u državnim prostorijama, a đaci moraju da se mole pre početka časova. Oni koji nemaju sreće moraju čak da čitaju molitve preko mikrofona. Kasnije počinju sa učenjem veronauke, ali samo o pravoslavlju i skoro ni o kojoj drugoj svetskoj religiji. Pored toga, svaki pokušaj uvođenja seksualnog obrazovanja izaziva protivljenje hrišćanskih zajednica i, naravno, same Crkve.

Rumunija

Crkva je uspela da održi određeni stepen kontrole u zemlji, što je očigledno i u njenom ratu protiv gej zajednice. Možda je najšokantnija činjenica da je, zahvaljujući Crkvi, gej odnos bio krivično delo sve do 2001. godine Takođe, na zahtev Crkve, teorija evolicije je izbačena iz udžbenika od 2006, i još nije vraćena. Crkva se takođe protivi svakom pokušaju uvođenja seksualnog obrazovanja u rumunskim školama, jer smatra da promoviše abortus i dekadenciju.

Najgore je što naše Ministarstvo obrazovanja sluša Crkvu, te deca ovde i dalje ne uče ništa o bezbednom seksu. Nedavno je Crkva ponovo pokazala moć kada je Ustavni sud doneo odluku da je protivzakonito da su đaci obavezni da pohađaju veronauku tokom svih 12 godina školovanja. Brojni direktori škola u Rumuniji, pod uticajem crkve, nezakonito su vršili pritisak na roditelje da upišu decu na časove veronauke, časove za koje je dokazano da izazivaju traume kod dece zbog pretnji da će goreti u paklu zbog, u osnovi, svega što rade.

Srbija

Sveštenici, vladike i sam Patrijarh, kao i Sveti sinod, prvi su u protestima i osudama i same ideje o održavanju gej parade, proklinjući i učesnike i pristalice. Nimalo neočekivani, gej zajednica i pravo na abortus su omiljena tema za uvrede, pretnje i osude, uz "porodične šetnje" i "litije protiv abortusa".

Prošle godine, Crkva je osudila paradu, prvo okupljanje posle više od deset godina bez nasilja, udarajući na kartu love. Irinej je pitao moguće učesnike jesu li "zaslepljeni svojom pohotom i egoizmom da vam ne smeta stavljanje celog državnog aparata u svoju službu i velike neosnovane troškove organizacije parade". Još je užasnije što je Irinej uspeo da utvrdi da ako je biti gej u redu, onda je okej i pedofilija i incest.

Ni Končita Vurst nije bila pošteđena, pa je vladika Amfilohije detektivski utvrdio da je pobednica Evrovizije, krosdreserka iz Austrije, kriva za užasne poplave prošlog maja.

ALI SVE TO NIJE NI MEĐU NAJBIZARNIJIM POTEZIMA

Grčka

Tokom privrednog kolapsa Grčke i istvremenog rasta grupa poput neonacista iz Zlatne zore, mnogi episkopi su podržavali ovaj ekstremni konzervativizam na liberalnije ideje. U snimku obraćanja pristalicama Zlatne zore, njen vođa Nikos Mihaloliakos, nagoveštava da su neki episkopi i vladike "simpatizeri" i aktivne pristalice pokreta. Pre nekoliko godina su članovi Zlatne zore, zajedno sa pravoslavnim hrišćanima i episkopom grada Pireja, napali učesnike i posetioce predstave Corpus Christi (Telo Hristovo). Episkop je čak podneo tužbu zbog "zlobne blasfemije", a društvo mu je pravilo četvoro članova Zlatne zore.

Rumunija

Najneverovatnije izazivačka stvar koju je Crkva u Rumuniji do sada učinila je gradnja Hrama narodnog spasa. Radi se o ogromnoj mega crkvi koja će biti visoka 127 metara, imaće 500 parking mesta, hotel, bioskop i verovatno biti jedan od najluksuznijih i najrazmetljivijih hramova u Evropi. Početna cena od 500 miliona evra je ubrzo prevaziđena, a polovinu gradnje će i zvanično platiti Vlada, a drugu polovinu Crkva, koja ionako većinu para dobija od države.

Gradnja hrama je počela u vreme najveće ekonomske krize2008, kada je zaposlenima u javnom sektoru (50 odsto radnog stanovništva) smanjena plata od 25 odsto, kao i penzionerima, prema zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda.

Crkva tvrdi da se hram gradi iz nacionalnog, verskog i istorijskog ponosa. Kada su optuženi da, dok oni grade ovo čudo, škole i bolnice u Rumuniji strahuju od zatvaranja, odgovorili su da je sve u redu, jer se mora imati jedno, da bi se imalo drugo. Najtužnije je što u zemlji već sada ima više crkava nego bolnica -2010 je u Rumuniji postojalo 18,300 crkava, a samo 425 bolnica. Sveštenici sada traže više novca za venčanja, sahrane i krštenja, jer deo novca odlazi na gradnju hrama.

Srbija

Kod nas se crkve bore za najbolje zemljište za buduću gradnju.U vreme zategnutih odnosa između Beograda i podgorica usled procesa proglašenja nezavisnosti Crne Gore, SPC je rešila da podigne crkvu na vrhu brda pristupačnom samo iz vazduha. I tako je, uz pomoć tadašnje Vojske Jugoslavije, helikopter doneo metalnu crkvu na vrhu brda. podizanje ove bizarne, ali dvaput blagoslovene građevine pokazalo je i nezvaničnu, ali snažnu povezanost Crkve i vlasti.

Tekst: Tanasis Troboukis (Grčka), Mihai Popesku (Rumunija), Aleksandra Nikšić (Srbija)