Quantcast

Ovo je tinejdž feministkinja čije su dlake zapalile Tviter

Selfi sa stomakom koji je postovala Suriaja pokazujući svoje prirodne malje izazvao je međunarodnu raspravu.

Charlotte Gush

Suraja, ili @iranikanjari, kako je poznata na Tviteru, postala je prava senzacija na društvenim mrežama kada je tokom prazničnog perioda okačila nekoliko svojih fotki, gde je u gaćicama i majici i pokazuje stomak sa maljama, napisavši ispod: „Veš iz Volmarta".

Osamnaestogodišnja studentkinja iz Dalasa u Teksasu, iranskog, indijskog i pakistanskog porekla, šerovala je i pre fotke koje su ilustrovale pozitivan odnos prema telu, ali nijedna nije izazvala toliku eksploziju reakcija iz celog sveta. Iako je dobila tonu negativnih i glupavih komentara od Tviter trolova, Suraju su podržale feministkinje hvaleći njen čin, a žene širom planete su joj se zahvaljivale što im je ukazala da su i njihova tela takođe lepa, baš takva kakva su.

Suraja ne samo da je, uprkos svemu, zadržala fotku na profilu, već se umešala u raspravu sa hejterima i na njihove komentare poput "Nabavi brijač", odgovarala jednostavno i totalno smireno sa "Ne". Duže i detaljne odgovore o njenom shvatanju ideala u lepoti, pa i o seksizmu, kultrunom prihvatanju i moći aktivizma na društvenim mrežama dala je nama i malo se pomerila iz internet oluje koja ju je zahvatila.

Zašto si okačila selfije u vešu iz Volmarta?

Jednostavno sam se osećala slatko i svidela mi se moja linija tela u tom trenutku. Znala sam da imam dlake, i znala sam da me ljudi obično hejtuju zbog toga, ali te fotke su bile najmanje provokativne od svih koje sam ikada izbacila. Jedini razlog za šerovanje tih fotografija je što sam se osećala dobro i prijatno u svom telu.

Da li si imala predstavu kada si ih objavljivala da će fotke postati toliko kontroverzne?

Nikako. Kada sam sela da proverim nalog i videla da pored svađanja tih apsurdnih ljudi imam i preko hiljadu fejvova, vrisnula sam. Još uvek vrištim, ništa od ovoga nije bilo planirano.

Izazvala si ogromnu onlajn reakciju ljudi na globalnom nivou. Koliko se ona razlikovala u odnosu na polne, kulturne i ostale grupacije?

Hejt su uglavnom bacali muškarci i to, nažalost, oni iste boje kože kao i ja. Navikla sam na takvu reakciju ljudi iz društva iz kog potičem, ali komentari muškaraca iz ostalih zemalja su me šokirali. Gomila njih je komentarisala apsurdne stvari . Svaka žena koja je ostavila negativan komentar uglavnom potiče negde sa Zapada. Bilo je tamnoputih devojaka tu i tamo, ali većinom su to žene koje nikad nisu imale problem zbog svog porekla. Verovatno sam ih šokirala, ne pada mi na pamet nijedno drugo objašnjenje sem da je industrija lepote isklesala njihove zapadne standarde. Svima koji su prihvatili te standarde sam odvratna. Sa druge strane, najveća podrška je došla od devojaka moje rase koje su se verovatno poistovetile sa mnom, što je predivno. Nikad nisam dobila takvu vrstu podrške... Postoje te žene, iste kao ja, kojima sam idol. To je zaista vredno sve te mržnje.

Tvoja porodica nije baš dobro podnela slavu koju si stekla na društvenim mrežama, ali pomenula si da si uspela da ubediš mamu da si hrabra i snažna žena zbog onog što si uradila. Šta su ti tačno rekli?

Mama je u početku reagovala jako emotivno, vičući na indijskom da sam obeščastila porodicu. Ubrzo nakon toga, sele smo, smirile se i tada sam joj rekla: "Hajde da razgovaramo kao odrasle osobe" i objasnila joj da, kao prvo, – više sam obučena nego kad sam na plaži, i kao drugo - da je to sve u cilju pomaganja ženama kao što sam ja i kao što je ona. Na kraju je skapirala i sada smo okej.

Tata... Još uvek ne zna. I to je kul. Očevi su očevi i oni uglavnom žive u ignorisanju nekih stvari o svojim ćerkama. Mada mislim da ga ne bi mnogo pogodilo. Doduše, plašila sam se da će, ako sazna, da me pošalje nazad. Glavna stvar u vezi sa roditeljima, naročito tamnije boje kože, jeste da su u jednom trenutku super sa tobom, a u sledećem ti već prete da te će te poslati nazad u Mumbai. Ne znam šta bi se desilo da je došlo do toga, tako da pretpostavljam da je sve u redu. Posle svega, oni su ipak moji roditelji.

Šta misliš zašto su dlake bile toliko sporna tačka u pozitivnom odnosu prema telu, čak i među nekim feministkinjama?

Retorički gledano, mislim da su dlake i njihova funkcija rasta neverovatno kreativan materijal. To je tema koje može da se prevede i razume van jezičkih barijera. Toliko toga može da se radi sa dlakama i kosom u literarnom smislu. Učiteljica mi je u sedmom razredu rekla: "Pobednik svađe je onaj ko objasni sve termine", i ja se od tada trudim da to i uradim. Kada ljudi definišu tvoje dlake kao odvratne, ja redefinišem te reči za sebe: ja nisam dlakava, vidim sebe kao baštu, šumu, kao geografiju moje domovine. To što je njima užasno meni je bašta, i zbog toga mi ti komentari zaista ništa ne znače.

Pominjala si da kultura belih ljudi shvata i usvaja kulturu obojenih, ali ne i njihova tela. Šta treba da se promeni?

Kada me neko nazove Čubakom – to nije samo ismevanje mene. To je ponižavanje svake žene koje ima obrve, žene koju si uposlio da ti odradi kana tetovažu, žene kojoj nosiš da ti zakrpi stvari, muškarca koji te vozi u metrou, muškarca koji ti je pozajmio da prekopiraš domaći zadatak, doktora, kuvara koji ti pravi omiljeno jelo u indijskom restoranu, majstora koji je sagradio put kojim ideš na posao. Kada MENE ismevaš, ismevaš SVE nas. Poništavaš sve nas.

Obojeni ljudi ne izgledaju kao ti. Od njih se ne očekuje da izgledaju kao ti. Postoji toliko ljudi koji žele da mi ukradu bindi sa glave i nose ga jer im se sviđa, a isti ti ljudi žele da mi bace žilet u facu i teraju me da se obrijem. Ono što treba da se promeni je jednostavno: ljudi izvan naše dijaspore moraju da shvate da ćemo pozitivan rezultat izvući jedino iz iskrenog razgovora. A istina je da mi nikada nismo želeli da potpadnemo pod zapadnjački kalup. I sa ponosom mogu da kažem da nam to nije ni potrebno. Postoji milion tamnih devojaka koje se bore za to, i nećemo izgubiti!

Da li društvene mreže pomažu u raskrinkavanju problematičnih ideala lepote?

Mislim da pomažu. Ceo proces je spor i haotičan, ali evo u martu će biti tri godine kako sam na Tviteru i mogu slobodno reći da sam primetila da su se neka mišljenja okrenula za 180 stepeni. Aktivizam društvenih mreža zaista radi. Jedino je malo nezgodno, bar meni, što ima toliko problema za diskusiju i teško je boriti se za sve. Društvene mreže su svakako organizam. Ali funkcioniše, definitivno funkcioniše.

Koje su tvoje omiljene internet zvezde koje podržavaju pozitivan odnos prema telu?

Moram da odam priznanje Dunji (@douniatee) I Minahili (@baedotdoe) koje su mi kao onlajn mame. To su dve jako pametne, lepe i uporne žene koje me inspirišu svakog dana. I Dark Mater (koju pratim preko Fejsbuka) je jako uticala na mene i na to kako da se prijatno osećam u svom telu. Ali moram da kažem da su me svi moji prijatelji podržali i bili zaista od pomoći. I svakoj osobi koja mi se našla i podržala me na Tviteru HILJADU HVALA!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu