​Napadi u Parizu: pojačana policijska zaštita francuskih novinara

Notr Dam pod vojnom zaštitom, 8. januar 2015; fotografija: Étienne Rouillon

Francuski policajci su bili periodično stacionirani ispred redakcije Šarli Ebdoa još od 2006, kada je je ovaj časopis objavio 12 karikuatura proroka Muhameda koje su se originalno pojavile u danskom dnevnom listu Jilands-Posten. Posle napada na redakciju u sredu u kome je dvanaestoro ljudi izgublilo život, advokat lista Rišar Malka je izjavio za francusku radio stanicu RTL da „Šarli Ebdo živi sa pretnjama već osam godina; imao je zaštitu, ali ništa ne može da se učini protiv varvara koji se pojave sa kalašnjikovima."

Urednik časopisa Šarb imao ličnu policijsku zaštitu od novembra 2011, kada je na redakciju bačena bomba. Luz, ilustrator, i Ris, menadžer časopisa, takođe su imali policijsku zaštitu, ali u vreme napada u sredu, samo je Šarb još imao lične čuvare. Ta dva policajca nisu uspela da mu spasu život. Jedan od njih, Frank Brinsolaro, takođe je poginuo u napadu. Pored toga što su lično obezbeđivali urednika, policajci su redovno patrolirali po neposrednoj okolini redakcije. Neposredno pre napada, tuda su prošle već tri patrole. Prema LeMondu, toga dana tamo nije bilo „stacioniranog" stražara, već samo pokretnih, lutajućih patrola.

U izjavi za Mond, Loren Nunez iz štaba šefa policije, objasnio je da je „stacionirana" straža ponovo postavljana svaki put kada bi se „pomalo osetljivo izdanje" pojavilo u novinarnicama. „Činilo se da je pretnja prošla", rekao je Nunez, a tako su mislili i novinari ŠarliEbdoa, uključujući i glavnog urednika Žerara Bijarda, koji je primetio da su „u poslednje vreme pretnje doživljavane kao blaže."

Ubrzo nako napada, vlasti su pojačale obezbeđenje u redakcijama nekoliko drugih francuskih novina, u strahu da bi moglo da dođe do novih pucnjava. Sofi de Ravinel, novinarka francuskih dnevnih novina Figaro izvestila je o prisustvu „dva naoružana policajca u pancirima koji pretresaju torbe" ispred redakcije lista u Parizu. U izjavi za VICE, portparol policijskog sindikata Kristof Krepin je objasnio da će „sve informativne redakcije u Francuskoj 24 časa dnevno čuvati naoružani policajci sa pancirima, dok je to naređenje na snazi". Pošto je odmah posle napada pokrenut francuski nacionalni sistem za uzbunu Vigipirat, pojačan nadzor će u velikoj meri „zavisiti od mogućnosti" obližnjih policijskih stanica. „Iako je meta napada bila publikacija sa sedištem u Parizu, i regionalne novine će dobiti zaštitu", rekao je Krepin.

Ministar unutrašnjih poslova Francuske nije odgovorio na VICE-ou molbu za intervju.

Obezbeđenje je pojačano i u redakcijama medija u drugim zemljama, uključujući i Jilands-Posten, danske novine koje su prve objavile karikature Muhameda 2006. Kurt Vestergard, autor nekih od najkontroverznijih karikatura objavljenih u ovom listu, za dlaku je izbegao pokušaj atentata u svom domu 2010. godine. U internom memorandumu, direktori su upozorili zaposlene da je „nivo nadzora i obezbeđenja u i oko redakcija u Kopenhagenu i Vibiju povećan". Ali portparolka ovog lista je odbila da potvrdi ovu informaciju. Prema Helen Kol, samostalnoj novinarki iz Nemačke, novine u Berlinu su takođe pojačale obezbeđenje, ali su i pored toga objavile neke od zapaljivih karikatura Šarli Ebdoa.

Pisac Mišel Uelbek, čiji se najnoviji roman Potčinjavanje koji govori o Francuskoj u budućnosti kada zemlju vode muslimani pojavio ove nedelje, takođe je pod pojačanom zaštitom posle napada. U sredu je Uelbekova izdavačka kuća Flamarion evakuisala svoje prostorije u Parizu. Kada ih je kontaktirao francuski nedeljnik L'Obs, portparol Flamariona je objasnio da je ta odluka doneta „u dogovoru s policijom", kao mera predostrožnosti. Slika kontroverznog pisca je na naslovnoj strani najnovijeg broja Šarli Ebdoa, sa komentarom: „Izgubiću zube 2015. godine… a 2022. ću slaviti Ramazan." Na drugom crtežu u ovom broju, nacrtan je kako izgovara „Islamska država će 2036. godine doći u Evropu."

Žan-Pjer Dio, potpredsednik francuske Federacije službi obezbeđenja i bivši član francuske specijalne službe, autoru knjige Od Pape Jovana Pavla Drugog do Nikole Sarkozija, 15 godina lične zaštite, kaže da „sve više javnih ličnosti i novinara živi od policijskom zaštitom, zbog narastajućih političkih tenzija i terorističkih pretnji."