Reklame
Svaštara

U potrazi za četvoromesečnim orgazmom: Zadovoljenje uz Orgazmičku meditaciju

Okružen sam sa 50 neznanaca — od toga su polovina žene gole od struka naniže, raširenih nogu.

pisao Roc Morin
23 Januar 2016, 7:16am

Okružen sam sa 50 neznanaca — od toga su polovina žene gole od struka naniže, raširenih nogu. Skrećem pogled nazad ka licu žene sa kojom sam isprepletan. Oči su joj zatvorene. Tek što smo se upoznali. Mislim da se zove Ejmi. Čujem glas iznad sebe, ženski ali strog, kako se obraća muškarcima: "Počnite". Čupkam svoje rukavice od lateksa, poravnavajući nabore. Nanosim lubrikant na palac i levi kažiprst. "Krećem da te dodirujem", najavljujem. Ona klima glavom. Uz isprekidano uzbuđenje i pohotnu strepnju prvog sastanka, zavlačim palac u njen introitus, njen vaginalni otvor. Ona se smeje i grize usnu, a ja osećam stezanje kontrakcija kako mi struje kroz nokat. Iskusivši ovako intiman trenutak u prostoriji punoj ljudi – osetivši kako ženin smeh podrhtava iz unutrašnjosti njenog tela – na trenutak imam utisak da me svi gledaju – telo mi je postalo neobično i razglavljeno. Podižem kožicu njenog klitorisa i počinjem da je milujem, isprva najnežnijim dodirima nalik ubrzanom treptanju očnih kapaka od kojih njena ružičasta površina crveni. To je praktično gestikulacija dozivanja. Dođi ovamo. Dođi ovamo. Iznova i iznova. Dođi ovamo.

Dok sam kao dete odrastao na Srednjem zapadu, sprijateljio sam se sa poslednjim ostarelim pripadnicima umiruće religije zvane Losonomija (Lawsonomy). Oni su verovali da je ljudski rod na putu da razvije telepatske moći. Sveopšta telepatija, tvrdili su oni, dovešće do potpune empatije i okončanja svih laži. Bila je to predivna utopijska vizija uz čiju sam pomoć postao i te kako svestan podela među ljudima, ali i trenutaka kada te podele naizgled nestaju. Poput Losonomije, pokret pod imenom OneTaste obećava postizanje slične empatije putem uparenog orgazmičkog postupka u kojem sam učestvovao.

OneTaste svoj postupak zove Orgazmička meditacija ili skraćeno OMing. On korene vuče još iz šezdesetih — iz plodnog zemljišta mistične andergraund scene San Franciska. Čovek koji je posejao seme bio je Viktor Baranko, bivši prodavac kućnih aparata koji je postao lider kulta. On je ovaj postupak nazvao Namerni orgazam ili DOing, a svrha mu je bila zadovoljstvo. Na smeni milenijuma, kad ga je otkrila buduća osnivačica OneTaste-a Nikol Dijedon, ona je doživela nešto više od zadovoljstva. U to vreme, Nikol je rešila da postane budistička kaluđerica i odrekne se sveta; ono što je pronašla navelo ju je da ga još više prihvati.

Kako je objasnila na svom predavanju na TEDx-u, Nikol je u postupak inicirao nepoznati muškarac kog je srela na jednoj žurki:

"Nekako sam se zatekla kako ležim... raširenih nogu... našla sam se tamo gde sam oduvek bila... sama sa sobom u glavi... i odjednom se saobraćajna gužva u mojoj glavi raščistila i imala sam osećaj da sam na otvorenom putu i nemam nijednu misao na vidiku. Sve je bilo samo čisto osećanje. I prvi put u životu osećala sam se kao da imam pristup onoj gladi koja se krije ispod svih mojih gladi... fundamentalnoj gladi za spajanjem sa drugim ljudskim bićem."

"U jednom trenutku sam pomislila: 'Želim da saznam kako da stalno obitavam na tom mestu'", nastavila je Nikol, "a nakon toga sam filantropski pomislila: 'Želim da svi saznaju kako da stalno obitavaju na tom mestu.' I počela sam da učim kako."

Najveći deo toga Nikol je naučila eksperimentisanjem. Osnovala je međunarodnu komunu u jednom skladištu u San Francisku. Komuna je imala 50 stanovnika, mnogo kreveta i nijedna vrata.

Bivša stanovnica komune u San Francisku opisala mi je iskustvo uz čaj u spavaćoj sobi njenog bruklinskog stana. "Živeli ste na otvorenom. Niste imali gde da se sakrijete. Niste imali kuda da odete. I navikli ste se na to. Naši preci su živeli u pećinama. Živeli su u 'dugim kućama'. Sve je u limbičkoj rezonanci. Ako uzmete bebu i stavite je na grudi njene majke, njeni otkucaji srca uskladiće se sa otkucajima srca njene majke. Potrebni smo jedni drugima – da regulišemo jedni druge i ako to ne budemo radili, sve će poći po zlu."

"Svi smo mi odlučili da budemo ljudski zamorci", objasnila je Nikol u snimljenom govoru koji zainteresovanima deli OneTaste, "i saznali smo da mnoge stvari za koje su nam rekli da će funkcionisati ne funkcionišu, a da neke veoma šokantne stvari rade. Na primer: 'Ostanite bliski bez obzira na sve.' Kad ste bliski sa drugim ljudskim bićem bez obzira na sve, ostaćete čisti. Stvari će samo prolaze kroz vas."

Ova posvećenost beskompromisnoj bliskosti zahtevala je sate i sate svakodnevne Orgazmičke meditacije i druge eksperimente kao što su da hranite jedni druge umesto sami sebe i, kao što je Nikol opisala: "Spavanje pored vašeg partnera sa kojim ste upravo raskinuli dok on spava pored nekog drugog, kako bismo ispitali ljubomoru."

Kada je završila sa ljubomorom, Nikol se posvetila drugim problemima – i na taj način, deo po deo, sklopila postupak i filozofiju koje danas promoviše putujući širom sveta. Ona obećava, sa zavodljivom asonancom, da svako može da nauči kako da ima četvoromesečni orgazam. Pod njenim vođstvom, sledbenici u 15 gradova od Los Aneđelsa do Kopengahena osnovali su zajednice za Orgazmičku meditaciju.

Prvi put sam slušao Nikol prošlog leta u jednom malom prostoru u Njujorku. Izgledala je kao iskusnija verzija slavne Botičelijeve slike na kojoj Venera stoji na školjki – tip žene koja ume da se snađe sa bičem. Protutnjala je između redova u uobičajenoj crnoj odeći pripijenoj uz telo da bi se obratila publici od tridesetak ljudi. Ovog decembra, kad se pred nama pojavila u iznajmljenoj crkvi (sa bezbedno uklonjenim raspećima) bilo je mesta samo za stajanje. U proteklih šest meseci, članstvo u OneTaste-u više se nego udvostručilo i sada broji 1.624 članova širom sveta.

Ove zime sam učio Orgazmičku meditaciju. Sedamdeset nas platilo je 149 dolara po glavi za celodnevni kurs održan u sali za jogu. Zgodne žene koje su me dočekale na vratima pohotno su mi se smeškale i besramno me gledale pravo u oči — u svakom drugom kontekstu bio bi to otvoreni flert— a ovde je samo bio znak njihovog statusa permanentno "napaljenih" žena, osećaj koji je jedna od učesnica opisala kao "zaljubljivanje ni u koga konkretno".

Sipao sam sebi šolju kafe da bih uposlio dokone ruke i odmerio skup. Podjednako su bili zastupljeni i muškarci i žene, a uzrast je varirao od ranih dvadesetih do srednjeg doba, sa tu i tamo nekolicinom starijih ljudi. Bili su tu lekari i advokati, umetnici, domaćice, hasidski Jevrejin, striptizeta, vaspitačica. Mesto sam zauzeo između 38-godišnjeg edukatora za rad na sebi i 26-godišnje medicinske sestre.

Kao i svaki harizmatični govornik, Nikol nas je ostavila da čekamo, pojačavajući iščekivanje. Kad se konačno pojavila, izašla je klateći se, gestikulirajući, a ruke su joj uobličavale misli u vazduhu. Prsti su joj lepršali dok je pričala o pticama.

"Mi imamo trojedni mozak", rekla je ona. "Trećina našeg mozga posvećena je osećanju tuđih osećanja. Znate ono kad sve ptice lete i odjednom sve istovremeno skrenu? Ne desi se to tako što jedna ptica kaže: 'Hej! Skrenimo levo!" i onda sve skrenu levo. One osećaju jedne druge kao pod nekom vrstom radara i sve se onda kreću unisono. Kad se bavite Orgazmičkom meditacijom, radite sa tim mehanizmom 'kao pod radarom' – s onim delom sebe koji intuitivno zna ko da bude i kako da se ponaša."

Taj mehanizam je, objasnila je Nikol, naša požuda. "Neka požuda bude vaš kompas", rekla je ona. Zbog toga je tražila da svih 70 nas dovršimo rečenicu: "Ovde sam zato što..."

"Ovde sam zato što sam napunila 30 godina i nikad nisam doživela orgazam."

"Ovde sam zato što imam osećaj da nisam dovoljno dobar nijednoj ženi."

"Ovde sam zato što sam 15 godina sa partnerom i imam osećaj da ga ne poznajem."

"Ovde sam zato što želim da živim u lepoti koju prepoznajem, a ne da saboritam sopstveni život."

Ispod površine ključalo je obilje sramote, tuge i bola. Suze su tekle u potocima. Nikol je to zvala "orgazam iz očiju". Njena pažnja pomerala se preko članova publika poput reflektora, osvetljavajući jedno lice za drugim. Izgledalo je kao da ne trepće. Za svaku osobu je imala spreman odgovor.

"Samo sam želeo da naučim nešto novo", poverio joj se jedan muškarac.

"Mogu da uvećam vašu čulnu sposobnost za 20 odsto ove nedelje", obećala mu je Nikol. "Izbacite reč 'samo' iz svog rečnika."

"Ovde sam zato što želim da pronađem beskonačnu vezu sa sobom i drugima", izjavila je jedna žena.

"Imam jednu reč za vas", objavila je Nikol, "a ona je: grabljivac."

"Želim da budem bliska sa svima i povedem nas sve više i više", izjavila je druga žena.

Nikol je odgovorila nakrivivši glavu: "A jeste li spremni da povedete jedni druge niže i niže?"

Bilo je mnoštvo problema i samo jedan odgovor: Orgazmička meditacija.

Usledila je demonstracija. Na scenu je izašla Rejčel Červic, šefica prodaje OneTaste-a u Njujorku. Posle seksualnog zlostavljanja pretrpljenog u detinjstvu nije mogla da doživi orgazam, rekla nam je, sve do svoje prve Orgazmičke meditacije. Desilo joj se sa starijim muškarcem. "Bio je oznojen, imao je neprijatan miris i šištao je dok diše", objasnila je nabravši nos. "A onda je počeo da me miluje, a ja sam osetila kako mi je kroz picu i niz noge prošao strujni udar, kao da sam nabila prst u šteker. Imala sam osećaj da mi je probijena nekakva brana i počela sam da jecam. Čula sam glas koji govori: 'O, moj Bože, pa ja osećam!' Pogledala sam svog partnera koji se od najneobičnijeg stvora u tom času pretvorio u najlepše ljudsko biće koje sam u životu videla. Neverovatno je šta (hormon vezivanja) oksitocin može da uradi."

Rejčel je svukla suknju i legla na sto. Raširila je noge, izloživši svoju obrijanu picu boje merloa moru lica. Ljudi su krivili vratove i peli se na stolice da vide — tihi poput bibliotekara. I u tom trenutku, stojeći tamo praznih ruku, osetio sam se jednako ogoljeno poput Rejčel. Pomislio sam načas na to kako sam prvi put video žensko međunožje. Bila je to devojčica iz komšiluka. Imali smo možda pet godina kad smo pobegli sa naših potkresanih travnjaka i otrčali u šumu. Zašli smo duboko, duboko među drveće, dublje nego ikad pre, a onda smo oboje naglo spustili svoje pantalone i jedno kod drugog otkrili ono što sami nismo imali.

"Postaviću svoj palac u njen introitus, da bih mogla da osetim kako se grči", pričala je Nikol. "Otvoriću sada njenu picu", nastavila je Nikol. U vokabularu OneTaste-a, vagina je uvek pica, a penis je uvek kara. "Unutrašnje usmine su joj već nabrekle. Možete to da vidite po tome što same stoje uspravno. Kad uklonim kožicu, videćete kako joj ispada klitoris. Ta ljubičasta tačkica, to joj je klića."

Nikol je objasnila da se klitoris sastoji od deset oblasti, a svaka izaziva drugo osećanje kad se miluje: ljubav, naklonost, predaju. Kako milovatelj napreduje sa postupkom, znaće gde da dodiruje prateći elektricitet ili magnetsko privlačenje na vrhu prsta. Ruke majstora milovanja, poput gotovo legendarnog 152 centimetra visokog Kena Blekmena, porede se sa rašljarskim moćima i naveliko su cenjene. Na tom visokom stepenu razvoja tvrdi se da Ken postiže singularitet sa svakom ženom koju miluje. On i njegova partnerka osećaju potpuno istu stvar. To svi milovatelji žele da postignu, u potrazi za najtanjim rukavicama, odgonetajući otiske prstiju ili stavljajući kacigu sa lampom poput rudara koji se zavlače duboko u okno u potrazi za izvorištem.

Najavivši da će svirati po Rejčel kao da je instrument, Nikol se klatila i uvijala sa svakim pokretom, praveći grimase, kezeći zube poput rok zvezde. Rejčel je ječala poput stratokastera. Kada je sve bilo gotovo, podelili su nam nenaoštrene olovke i naložili nam da do ručka vežbamo milovanje gumica-klitorisa. Posle ručka, trebalo je da se uparimo među sobom i bacimo na Orgazmičku meditaciju sledeći precizan ritual.

Kao što vojska vežba strogu disciplinu nad svojim vojnicima upravo zbog ubilačke moći koju u njima budi, tako se i OneTaste oslanja na strogost rituala da bi kontrolisao moć seksa. Oni prst koji miluje zovu seksualnim organom, ali nema milovanja muških genitalija. Kara se pominje samo u apstraktnom kontekstu, više kao duhovna nego fizička snaga. Erekcija i dalje ima sposobnost da uvredi. Iako je grabljiva muška snaga i njena potencijalna želja da uvek za sebe prigrabi više očigledna u rigidnoj strukturi Orgazmičke meditacije, priznati njeno postojanje je i dalje tabu. Kad sam insistirao na odgovoru, ova asimetrija mi je objašnjena time da muškarci i žene moraju da preispitaju svoja istorijski naopaka očekivanja u vezi sa davanjem i uzimanjem.

Došlo je vreme da se pronađe partner. "Pitati nekoga da li bi voleo da Orgazmički meditira sa vama", uputila nas je Rejčel, "to vam je kao da ih pitate da li žele šolju čaja. Ponekad ste raspoloženi za čaj, a ponekad niste. Ne biste se uvredili kad bi vam neko odbio čaj, zar ne?"

To je dijalog koji podseća na elegantnu jednostavnost haikua. Pitanje se postavlja u strogo definisanoj šifriranoj formi: "Da li biste voleli OM?" Reči su toliko neukrašene da ne možete da ih eskivirate. Odgovor može da bude samo "Da" ili "Ne".

Ako je odgovor potvrdan, muškarac uzima jastuke i ćebad koje je vukao kroz grad i pravi "gnezdo" za svoju partnerku. Ona leže u njega, a on seda kraj nje, levu nogu prebacuje preko njenog stomaka, desnu zavlači ispod njenih kolena. Prostorije su uvek premale, tako da su svi stisnuti jedni uz druge, maltene nogu uz nogu. Žene se ponekad međusobno drže za ruke. Tokom Orgazmičke meditacije njihovo je stenjanje – koje ispunjava vazduh poput zimskog daha – često sinhronizovano u složenoj tonskoj harmoniji.

Sledi stadijum "osmatranja" ili "motrenja", kad muškarac gleda ženske genitalije i opisuje šta vidi. Upotrebio sam reči kao što su: "origami", "hrastov list" i "tektonske ploče".

Posle toga, muškarac traži dozvolu i prelazi na maženje ženine noge u pripremi da je "uzemlji".

Na podsticaj instruktorke koja meri vreme, muškarac počinje da masira ženin klitoris levim kažiprstom – Adamovim prstom koji Bog želi da dodirne na tavanici Sikstinske kapele.

"Ne skidaj pogled sa njenog klitorisa", napominje instruktorka. U ovoj kulturi, pogled milovatelja nazad ka milovanoj smatra se omanjim gafom. "Mazite njen klitoris radi svog zadovoljstva", rečeno nam je. "To se zove 'preuzimanje dodira'. Dodirujte je onako kao što biste dodirivali somot. Ne bi vam na pamet palo da zadovoljavate somot."

Orgazmička meditacija traje tačno 15 minuta. Posle toga, milovatelj dlanovima snažno pritiska karlicu žene. To je zato da bi se krv iz nabreklih genitalija vratila u telo. "Pritisnite jače", ohrabruje instruktorka. "Možemo da podnesemo mnogo više pritiska nego što mislite. Na kraju krajeva, odatle napolje tiskamo bebe."

Ritual se završava recitovanjem "okvira", kad svaka osoba opisuje osećanja koja je doživela tokom Orgazmičke meditacije.

"U jednom trenutku sam osetila da mi se lice odvojilo i počelo da lebdi u vazduhu", poverila se jedna žena.

"Osetio sam da propadam, kao da se krećem kroz vodu", ispričao je jedan muškarac. "Vrelina, mučnina, jarko ružičasto svetlo."

"Bedra kao da su mi bila od stakla", objasnila je jedna žena, "a pica kao da mi je bila topla karamela koja se topi."

"U jednom trenutku sam osetio ukus jagoda", rekao je jedan muškarac.

Kući nas šalju sa upozorenjem da je naše orgazmičko stanje nalik nekoj vrsti intoksikacije. "Izbegavajte vožnju ako možete ili upravljanje bilo kakvom mašinom. Bilo je slučajeva nesreća."

Odlazim osećajući se dobro – ne baš u rangu kršenja automobila, ali spokojno. Osećam se kao da ne želim niti mi treba šta posebno. Narednog dana ili malo duže, žene mi deluju kao da više flertuju a muškarci kao da se više smeškaju. A opet, nisam baš siguran zašto je to tako. Kad biste pitali sto učesnika: "Šta je Orgazmička meditacija?", dobili biste sto različitih odgovora.

"Nije to samo ta jedna žena koju zadovoljavam", objašnjava mi Džejms Kim dok sedimo na njegovom kauču sa pogledom koji puca na Menhetn i Nju Džerzi. "Kad se ona uzbudi, ponese to sa sobom u svet. Srećnija je i ljudi oko nje su zbog nje srećniji, a ja vidim da je Orgazmička meditacija stvorila lančanu reakciju pozitivnih ishoda."

U postu na forumu zajednice, Evandželina De Vermilion podelila je iskustvo koje je imala dok je živela u centru OneTaste-a u San Francisku. Prisetila se kako je jedno poslepodne dobila strašnu želju da jede tortu. Uputila se u kuhinju gde je zatekla prijateljicu kako plače nad pismom koje je dobila od sina iz Bostona. "Nežno sam podigla pismo", objasnila je, "i pitala je da li smem da ga pročitam naglas. Pred kraj smo obe bile u suzama. Osećala sam kako mi je srce šuplje i stegnuto isto onako kao kada mi nedostaju moja sopstvena deca. Zagrlila sam je i utešile smo jedna drugu. Osećale smo se bolje, a onda sam pomislila: 'Krenula sam po tortu.' Više nisam želela tortu. U stvari sam želela povezanost."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu