Ова прича је преко 5 година.
Svaštara

Beogradski ulični prodavci o najgorim trenucima sa komunalcima

Prišla sam jednom od prodavaca naočara, ali mu je u istom trenutku prišao i inspektor.

pisao Petra Živić
11 Maj 2015, 8:07am

Fotografije: Petra Živić

- Vidiš me, ne vidiš me, prođi me! To kažem kad naiđe arogantni inspektor ili komunalac. Kažem mu da od nečeg moram da živim. To ti je naša klasična priča sa njima - priča mi S.

Hram

Sigurno ste ga nekad videli, jedan je od prodavaca polovnih knjiga kod Hrama. Po suncu nosi ogroman šešir, a flašu piva čuva između kutija sa knjigama, u hladu. Meni je zapao za oko jer nije jedan od onih dosadnih prodavaca, koji iz želje da vam nešto uvale, ili iz čiste dosade, navale na vas dok razgledate i postave sto jedno pitanje. S. stoji sa strana, gotovo neprimetan, ali čim podignete glavu sa knjiga, pogledaće vas da vidi je li treba nešto.

Fotografije: Petra Živić

Posetila sam ga u subotu kad, kažu ulični prodavci, ima najviše komunalaca i inspektora. Subotom pršte kazne i oduzima se roba, a kod Bajlonija kruži i nekoliko kamiona u koje pakuju zaplenjene stvari.

S. ne želi da mi kaže pune ime, ali mi dozvoljava da ga fotkam.

- Al' da se ne vidi lice - kaže.

Pitam ga da li misli da ga ljudi ne znaju i da ga ne bi prepoznali kad bi pročitali šta je rekao i videli sliku, makar i bez lica. Gleda me zbunjeno. Mislim da ni sam ne shvata koliko je dugo tu i da ga ljudi koji ovde često prolaze znaju.

Psuje "žute" i Čedu Jovanovića jer su "izmislili" komunalnu policiju. Pre par godina mu je komunalna policija oduzela sve.

- Radim na ulici od 1996. Ja sam izbeglica iz Sarajeva. Nisam pobegao, došao sam ovde kad je potpisan Dejton. Nisam odmah radio sa knjigama, nego sa nekim džidžabidžama, onako, šnalice i to. I onda su mi u Opštini rekli da ne može. Ako počnem da radim sa knjigama, niko me neće dirati.

Kaže mi da ga komunalci smaraju samo kad su radnim danima oko njega i prodavci koji nude garderobu, naočare i šnalice za kosu. Psuje "žute" i Čedu Jovanovića jer su "izmislili" komunalnu policiju. Pre par godina mu je komunalna policija oduzela sve.

- To je bilo iz nekoliko puta, oduzeli su mi oko 1,640 knjiga. Četvora kola dođu, fijati valjda, poređaju se, izadju iz svakog auta po četvorica. Rasporede se i kažu ti "Kupi knjige". Ubace u kola i odu.

Pitam ga da li je platio kaznu.

- Ma jok, to je formalno. Ali knjige nisu vratili. Tad sam otkazao stan, nisam imao za kiriju dok nisam povratio knjige.

Knez

Prošetala sam do Kneza, ulice prepune prodavaca po sunčanom danu. Sve dok nije naišao inspektor. Prišla sam jednom od prodavaca naočara, ali mu je u istom trenutku prišao i inspektor.

- Ne može, moraš da se skloniš. Šef je danas sa mnom - kaže inspektor.

Sačekala sam da ode i prišla prodavcu. Vidno iznerviran, pita me: "Šta je?"

Kad sam mu rekla da sam novinarka, otkrio mi je da je nekoliko puta pričao za novine i dalje gledajući preko ramena da vidi gde je inspektor i da li je stvarno otišao.

Prišli su još neki kupci.

- Šta hoćeš ti mala? - zbunio je devojčicu koja je prišla stalku sa naočarima.

- Petsto dinara koštaju, 'oćeš da kupiš?

Sa njim definitivno nije bilo daljeg razgovora, i dalje je gledao da li je inspektor u civilu otišao. Odlučila sam da krenem za inspektorom.

Prošetala sam za njim do kraja Kneza i gledala kako nestaju stalci sa naočarima, plišane igračke, marame i ženska garderoba. Sve se potrpa u veliki čaršav po kome do tada leži rasuto.

Dok je inspektor pričao sa nekim na kraju ulice, vratila sam istim putem da vidim da li su se neki prodavci vratili na mesto.

Većina jeste.

Ali je i inspektor u nekom trenutku krenuo nazad. Pakovanje je opet počelo.

Prodavac naočara sa početka priče se nije sklonio.

- Vraća se - rekla sam mu.

Klimnuo mi je glavom i čak promrmljao "hvala" dok je gurao stalak sa naočarima u sporednu ulicu. Taj stalak ima odlične točkiće koji uopšte ne prave buku.

Bajloni

- Meni je ovo najgora nedelja ikada sa komunalcima. Prva nedelja ovde na Bajloniju, dnevno i do 15 puta skupljam robu i vraćam je - priča mi V. koja me moli da ne napišem njeno pravo ime.

Do ove nedelje je radila na Cvetkovoj pijaci, ali su je, kaže, izbacili, pa je došla blizu Bajlonija.

- Od jutros sam tri puta skupljala robu, evo sad je vraćam. A tek je podne - kaže.

Nisu svi prodavci najprijateljskije raspoloženi prema meni, a još manje prema mom fotoaparatu.

Prodavac ženskih cipela mi prilazi da me pita šta hoću. Pitam ga da li se seća najgoreg trenutka sa komunalcima.

- Znaš šta me najviše nervira? Što se tu šeta sa tom torbicom po ceo dan gospodin, a onda ode do kladionice, odigra tiket, pa se vrati da nas zeza. I onda mi kaže da samo radi svoj pos'o. To je najgore. I nemoj slučajno da me slikaš.

Tagged:
Vice Blog
reportaže
Komunalna policija
ulični prodavci
ulični prodavci u Beogradu