Reklame
Gaming

​Deset stvari koje mrzim oko video igara u 2015. godini

Šta vam se koji moj desilo, video igre?

pisao Jonathan Beach
07 April 2015, 8:08am

Gta V

Gejming. Hobi koji kao religiju tretiraju milioni širom sveta. Lek za depresiju, legitimni beg od svakodnevice, društvene izolacije, smrtonosne bolesti. Globalni gigant, industrija koja godišnje obrće milijarde i zarađuje više nego muzika i filmovi zajedno. Uzavrela kulturna mešavina zajednica, od strastvenih sledbenika do posvećenihdizajnera. Ključ koji otvara vrata ka hiljadama prelepo osmišljenih svetova, likova, i priča – sve jedan upečatljiviji od drugog.

Ali dosta tog usiljenog ulizivanja – moram sebi nešto da olakšam. Sledećih deset stvari najviše mrzim ove godine kad su igre u pitanju.

1. SRANJE PRIRUČNICI

Otvorio sam svoj primerak Bloodborne pre neki dan. Realno, nisam očekivao bog zna šta, ali zar stvarno nije moglo bolje? Stvarno? Tanušni mlitavi papirić sa mapom komandi? Ovo nije problem samo kod poslednjeg čeda Hidetake Mijazakija – priručnici za video igre kao da više ne postoje u 2015. Danas imamo samo jadne male isečke sa pozivima da kupimo ovaj ili onaj DLC, flajere za skinite-novo-govno-od-skina, i slične gluposti ubačene u kutiju. Taj sadržaj zaslužuje isti tretman kao i promotivni materijal koji nam stranački aktivisti ubace u sanduče.

Nekad su priručnici bili pisani i dizajnirani, nekad su se izdavači trudili da ih učine delom gejmerskog iskustva, nekad bih sedeo i čitao uputstva za stare Genesis igre po celu noć da bih se saživeo sa svetom pre nego što ubacim kertridž u konzolu. Šta vam se koji kurac desilo, video igre? Zašto niste ponosne na svoje priručnike? A mogle biste i malo bolje omote da imate, kad smo već kod toga.

2. AMIIBO FIGURICE

„Čekaj samo da kažem ćaletu da skupljaš figurice," pretio je moj mili mlađi brat prošlog vikenda. U svojoj poznoj tridesetoj, puca mi sve redom za to šta će moji roditelji reći po pitanju mojih hobija, ali pretnja mi je ipak satima odjekivala kroz glavu.

Bio je u pravu, jebiga. Zašto skupljam te slatke male suvišne dečije igračke? Zašto bacam krvavo zarađenu platu na parčiće plastike, samo da bi me gledali sa police indiferentno? Hoću li ikad prestati? Nes, Čarizard, i Pekmen izlaze ovog meseca. Moram da ih naručim unapred. Moram da kupim i Meta-Viteza, i Malog Meka, i Rozalinu. Moram da skupim sve Fire Emblem likove. Moram sve da ih posedujem. Otići ću u i Japan ako do toga dođe, da pijem čaj i mislim o tome kako mi se raspao život. (O bože, sad je tu i vuneni Joši? Ima li kraja?)

Tata, ako slučajno čitaš: osim što sam loš u sportu i nosim dugu kosu, poslednjih par meseci sistematski sakupljam seriju majušnih figurica Nintendo likova. Pošalji mi poštom potvrdu o usvajanju.

3. LET'S PLAY MANIJA

Pre neki dan sam se zaglavio igrajući Resident Evil Revelations 2 , pa sam pustio prenos partije nekog drugog igrača na Xbox One. Raspevani mali govnar je skakutao ekranom i pozivao ljude da mu lajkuju video i da ga prate svakih par minuta. Ako ne i češće.

Možda sam mizantrop, ali ne vidim zašto bi iko hteo da gleda te pizde kako se igraju pred kamerom. Izvinite.

4. RIMEJK PRETERIVANJA

Budimo iskreni: Resident Evil ima previše inkarnacija. Prošlog leta nam je sramotno ponuđena nova verzija The Last of Us koja sadrži samo nešto bolji frejm rejt. HD rimejk Shadow of the Colossus je nekima pokvario sećanje na tu igru. Sad čak i fenomenalnu Dark Souls II uvaljuju u drugom pakovanju, sa dodatnom dozom zmajeva. Kao da niste dovoljno patili tokom stotinak sati jada i bede prošlog marta. Kupićete je ponovo, zar ne? Znam da ja hoću. Bože, ima li te...

A kad već kvarim zabavu – nije bio potreban rimejk ni kad je u pitanju God of War III . Sasvim je OK izgledala i radila u originalnoj verziji, a i nije bila neka igra. Ne treba nam još devet sati Kratosovog vikanja, remasterovanog ili ne. Idemo dalje.

5. NEVIDLJIVI KABLOVI

DualShock 4 za PS4 je terensko vozilo u svetu kontrolera za konzole. Napred ima ogromno šareno svetlo, vibrira jače nego dildo ogorčene sredovečne raspuštenice, a krdžavi zvučnik postoji samo da bi telefon u GTA V zvučao malo realnije. Kao posledica svega toga baterija mu se isprazni dok kažeš keks, pa onda moram da sedim na ivici kauča dok se puni preko USB kabla dužine veličanstvenih 10 cm.

Nedavno mi je baterija crkla baš u sred dramatične Bloodborn borbe protiv Oca Gaskojna (v. sliku), pa sam bio biven još brže i brutalnije nego što bih inače bio. Znam da postoje trikovi da se produži trajanje baterije, a mogao bih i da kupim duži kabl za punjač... ali stvar je principa.

6. SPLIT-SKRIN POREĐENJE GRAFIKE

Nepovratno je gubljenje vremena provesti deset minuta uz video koji poredi grafičke performanse na izdeljenom ekranu.

Gle, ova voda izgleda malo manje bedno nego ona voda. Gle, ovo žbunje treperi na vetru malo uverljivije nego što ono žbunje treperi na vetru. Gle, levom stranom ekrana pluta više čestica nego desnom. Gle, još jedno split-skrin poređenje grafike za idiote.

7. NEIZBEŽNO LETO

Subotom ujutru obično hvatam zalet tako što sat vremena čitam vikend tvitove u krevetu. Onda se doteturam do kuhinje u gaćama, sipam kafu, tanko razmažem puter po tostu i pljesnem ga na napukli tanjir. Onda se povučem u dnevnu sobu, i dalje u gaćama, uključim svoj PS4 i počnem nešto da igram. To traje sve dok me u ponedeljak ujutru ne osvesti užasavajući alarm. Ali ove subote, morao sam da navučem zavese.

Tada sam shvatio. Jebem mu sunce, leto stvarno dolazi. Ljudi u sandalama i šorcevima čak i po lošem vremenu. Gastropabovi puni ostarelih žena u sakoima, piju belo vino i pokazuju svoje jorkširske terijere potpunim strancima. Rojevi osa u parku i jata gusaka koje bacaju frizbi. Sve nas to čeka. Sve je manje vremena za non-stop razgaćeno igranje bez osećaja krivice, i tu rešenja nema.

8. UVEK NA VIDELU

Zamislite scenu: Sedim na kauču, jedem M&Ms, igram Rebirth. Iskače mi poruka. Neka_budala_1874 me zove da igram Battlefield 4. Odjebem ga. Malo kasnije, praktično ista poruka stiže mi preko WhatsApp, neka_budala_1874 me opet zove da mu se pridružim i „prestanem da igram te usrane indi igre". On zna šta igram i zna da ignorišem njegov poziv. Čak zna i da ne mirišem previše Battlefield. I boli ga dupe za to.

Soni, ja te volim. Nemam ništa protiv ni tvog PS4. Ali molim te, jebo te bog, molim te omogući mi da sakrijem onlajn status.

9. PROPADE SILENT HILLS

Nedavno sam pisao nadugačko i naširoko o tome kako je P.T.Hideo Kođima i Giljermo del Toro vraćaju se u gejming horor da nam stegnu muda – postao jedna od mojih omiljenih igara u 2014.

A kad sam shvatio da odlazak Kođime iz Konamija verovatno osuđuje Silent Hills na večnost u čistilištu, i pored da-se-smrzneš-dobrog konceptualnog trejlera koji se pojavio tokom TGS 2014, malo je reći da sam bio razočaran.

Konami, nemoj molim te da dozvoliš da Silent Hills padne u ruke ljudima koji ne znaju da je suština horora u neshvatljivom, tužnom, nadrealnom, i onostranom. Ne daj da vide Normana Ridusa i kažu „Hajde da ovo smuljamo na brzinu i zaradimo nešto." Pusti da Kođima i del Toro nastave da rade ono što su počeli prošlog leta. Daj mi još jedan razlog da se userem u gaće preko vikenda.

10. PROSTOR NA HARDU, MANJAK ISTOG

Nisu mi javili da će svim novim igrama biti potrebno deset jebenih terabajta samo da se instaliraju. Sad po Amazonu lovim kompatibilne hard diskove od kojih najbolji koštaju skoro stotinak dolara, što znači da neću imati dosta da kupim retke Amiibo figurice, ili igre koje posle sat vremena lete nazad na policu, ili još jednu bednu HD remastered verziju, i R1 na PS4 mi se glavi, i Bloodborne je previše teška igra, i Five Nights at Freddy's je sranje, i Zelda je odložena, i zašto se još prave zombi igre i zašto su digitalna izdanja skuplja od materijalnih, i zašto Telltale Games prave tolike pauze između epizoda, i bolje bi bilo da ovo polako privodim kraju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Tech
Kolumne
Vice Blog
igrice
Tehnologija
Video-igre
Gejming