Sloboda medija

Vlast u Zrenjaninu je raspisala javnu licitaciju u doba epidemije, a onda uhapsila novinare koji su izvestili o tome

Novinar i kamerman iz Zrenjanina uhapšeni, pa pušteni da se brane sa slobode, a malo kome je jasno šta su uradili osim svog posla.
27 Mart 2020, 3:45pm
Webp
Foto: Printscreen KTV

Ako ste mislili da ne postoji ama baš ništa važnije od napora da sačuvamo zdravlje, a sa njim i živote - prevarili ste se. Ima i bitnijih stvari. Recimo, licitacija za zakup poljoprivrednog zemljišta u Zrenjaninu na koju su pozvani da se okupe svi zainteresovani, doduše, na Gradskom stadionu na zapadnoj tribini, što bi valjda trebalo da ih zaštiti od moguće infekcije korona virusom.

Pobogu, licitirate na otvorenom, šta je frka? Dunuće dašak vetra i klice koje će vas dve nedelje kasnije možda razboleti, moći će nesmetano da se kreću, pa su šanse da završe u vašim ustima ili nosu ili na rukama koje ćete posle svakako oprati daleko manje, je l' da? A kao dodatna olakšavajuća okolnost, tu je i potencijalna prilika za bogaćenje uz pomoć nekoliko stotina dodatnih hektara zemlje upitnog kvaliteta, pa ćete i ako se razbolite, imati motivaciju da ustanete iz bolesničke postelje što pre, vredno radite, te kasnije ubirate plodove svog truda i zalaganja.

Ipak, nekim stanovnicima opštine Zrenjanin se poljoprivredni konkurs u doba vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom učinio suludim, jer šta će ljudi, možda ipak ne veruju u nepredvidive zakone dobre sreće koji će im pomoći da se ne razbole. Pa su se požalili lokalnoj televiziji KTV.

Poljoprivrednik Radoslav Padejski je pred kamerom televizije postavio pitanje koje se u skladu sa situacijom samo nameće: Ko će da odgovara za sve ljude koji se okupe na licitaciji i ko je tačno spreman da bez odgovornosti izloži riziku sve one koji se na stadionu okupe, ne bi li možda baš oni zakupili raspoloživo poljoprivredno zemljište? Da li je ono STVARNO važnije od života koji se stavlja na kocku neodgovornim postupkom?

Novinarska ekipa se odgovorno zaputila na teren, pa je posle razgovora sa poljoprivrednikom iz Perleza zakucala na vrata Gradske kuće, ne bi li dobila odgovore od ljudi koji su predstavnici vlasti u Zrenjaninu, ali tu ih je dočekala prijava policiji. Uhapšeni su novinar Danijel Radić, inače i pokrajinski poslanik, kao i kamerman Robert Bajtai, a hapšenje je potkrepljeno tvrdnjom da se nisu dezinfikovali pri ulazu u objekat, iako se na snimljenom prilogu vidi da oni na sebi imaju neophodnu zaštitnu opremu u vidu maski i rukavica. Na teret im se stavlja odbijanje dezinfekcije na ulazu u Gradsku kuću, kao i ometanje službenog lica pri radu.

Foto: Printscreen KTV

Sa druge strane, imamo izvesna lica verovatno zaposlena u Gradskoj kući koja tokom priloga prolaze pored kamermana, i koliko sam uspela da prebrojim, koristeći najjednostavnije podatke koje su mi obezbedili moji lični receptori čula vida, na prilogu je snimljeno šest osoba i one nose tri maske i dva i po para rukavica. Da vas ovo dodatno ne zbuni, jedno od snimljenih lica nosi rukavicu samo na jednoj ruci.

Pozvala sam Danicu Radić vlasnicu zrenjaninske televizije KTV, čiji je sin Danijel sa kamermanom uhapšen, a evo šta je imala da mi kaže:

"Zatekli ste me u nezgodnom momentu, bila sam baš u sudu, pušteni su da se brane sa slobode. Zamislite te ironije. Nije im produžen pritvor, a moja sigurna pretpostavka je da je razlog to što se digla velika medijska hajka jer smo mi juče napravili prilog, koji je prenela većina portala", objašnjava mi Danica.

Pitanje koje se logično nameće jeste da li se sada vanredno stanje koristi za obračun za medijima koji zabadju nos gde ne bi trebalo? "Neprimereno je hapsiti novinare u vanrednom stanju, ono se koristi kako bi se predstavnici medija omeli u nepristrasnom informisanju građana", kaže Danica, i nastavlja: "Moj sin je uspeo da izvuče karticu iz kamere, dok su oni mislili da mi nemamo taj snimak. Kameru su nam zaplenili, još je nisu vratili, to će uraditi tek u utorak, pošto je tada saslušanje gradonačelnika Čedomira Janjića, portparolke kabineta gradonačelnika Aleksandre Kandić i čoveka iz obezbeđenja koji nema veze sa ovim, on je čovek samo stajao uz našu ekipu, pošto ga je Aleksandra pozvala da dođe."

Kao što je često u ovakvim slučajevima, postoji mogućnost da se sve svede na reč novinara protiv reči predstavnika vlasti, a zna se kako se to u Srbiji uglavnom završava. Danica ipak veruje u to da će pravda prevladati. "Ona (Aleksandra Kandić) je bila nervozna i želela je da ukloni ekipu iz objekta. Saša Santovac, zamenik gradonačelnika nam je odgovorio na četiri postavljena pitanja sasvim korektno, to moram da kažem. Velika netrpeljivost postoji od gradonačelnika Čedomira Janjića i Aleksandre Kandić, oni su iscenirali priču po kojoj se obezbeđenje žalilo, što uopšte nije tačno, a sve je to osveta zbog toga što mi u poslednje vreme iznosimo činjenice o njihovim malverzacijama."

Tokom našeg razgovora, Danica Radić dodaje i da je 12 pripadnika policije poslato na njihovu kućnu adresu kako bi izvršilo pretres ili uhapsilo Danijela Radića.

"Došli su i rekli nam da će ili da pretresaju kuću ili da vode Danijela. Nismo hteli da rizikujemo jer smo već doživeli mnoge neprijatnosti, iskreno smo se uplašili da bi nam nešto moglo biti podmetnuto. Nas troje, moj sin, muž i ja nismo mogli da ispratimo šta njih 12 radi po kući i strahovali smo da nešto ne bude ubačeno. Onda je moj sin otišao, uhapsili su ga. Pored svih dokaza on nije oslobođen optužbe, samo je pušten da se brani sa slobode. Sada pod pritiskom zovem ljude, zovem redakcije jer znam da ću se samo istinom odbraniti", priča mi Danica.

Ova priča je nagoveštaj svega što bi moglo da se sprema u Srbiji kao odgovor vlasti na tešku situaciju u kojoj se trenutno nalazimo - umesto mera unapređenja zdravstva, mere represije medija. Mada, ako želimo da budemo blagonakloni, možda je u pitanju samo nedostatak adekvatnih odgovora - što je veoma nezgodno u situaciji gde je pitanja je iz dana u dan sve više.

Pritisak koji se stvara "povuci-potegni" pristupom u često lošem načinu komunikacije između medija i vlasti u Srbiji, dobija sada tačku kulminacije u ovoj priči koja je napola ispričana u Zrenjaninu, a nažalost sudskim putem će se dokazivati koja strana je ostala nedorečena. Za kraj je najbolje upitati se - kako smo postali društvo u kojem je međusobno nepoverenje glavna tačka spora i zašto radimo stvari o kojima nas je kasnije sramota da pričamo? U svakom slučaju, ako se ovako nastavi, kod nas će situacija, zahvaljujući ispadima nalik na ovaj, mnogo duže biti i ostati vanredna.