Nismo postigli ni jedan cilj neophodan da zaustavimo uništenje prirode, kaže UN

Ne tako daleke 2010. godine, oko 190 država potpisnica UN-ove konvencije o biološkoj raznolikosti formiralo je niz strategija za ograničavanje štete koju ljudska vrsta nanodi prirodnom svetu. Decenija od 2011. do 2020. je proglašena za UN Dekadu biodiverziteta. Deo ovog borbenog plana bili su Aichi ciljevi biološke raznolikosti, serija od 20 ciljeva, od ukidanja subvencija za fosilna goriva do srpečavanja gubitka staništa do rešavanja zagađenja. Svi je trebalo da budu ispunjeni do 2020. godine.

Ipak, kako se navodi u obeshrabrujućem novom izveštaju Ujedinjenih Nacija za Generalnu skupštinu UN, svet je pao na ispitu jer nije postignut ni jedan cilj vezan za biodiverzitet.

Svega šest of 20 smatraju se „delimično postignutim“, uključujući one u zaštićenim područjima i invazivnim vrstama. U godini koja je presudna za diplomatiju vezanu za prirodu i klimu, procenjeno je da nijedan od ciljeva biodiverziteta neće biti u potpunosti ispunjen, „čime se podrivaju napori za rešavanje klimatskih promena“. Ovo je druga uzastopna decenija da vlade nisu ispunile ciljeve.

“Kompletan sistem života na zemlji je u opasnosti”, kaže Elizabet Mrema, izvršni direktor Konvencije za biodiverzitet. “I što više čovečanstvo eksploatiše prirodu na neodrživ način i podriva to što priroda pruža ljudima, time više podrivamo i naše blagostanje, bezbednost i prosperitet”.

Procena koju je uradio WWF početkom ovog meseca navodi na zaključak da je uticaj čovekovog delovanja na prirodni svet tokom prethodnih pet decenija bio smrtonosan: od 1970, skoro 70 posto divljih životinja, ptica i riba je nestalo. Globalno, populacija divljih životinja drastično opada, zbog ljudi i njihove preterane potrošnje, rasta populacije i intenzivne poljoprivrede. Jedan od glavnih ciljeva je bio da se prepolovi gubitak prirodnih staništa, i taj cilj nije ispunjen. Plastični otpad i višak proizvodnje hranljivih sastojaka nisu dovedeni do nivoa koji ne šteti funkciji ekosistema i biodiverzitetu širom sveta, navodi se u izveštaju. Elektronsko zagađenje je takođe istaknuto kao pitanje oko koga se treba zabrinuti, zbog visokih stopa potrošnje. Više od 60 posto svetskih koralnih grebena je ugroženo, posebno zbog prekomernog ribolova i destruktivnih praksi.

"U ovom trenutku sistematski istrebljujemo sva živa bića koja nisu ljudi", kaže En Lariguderi, izvršna sekretarka IPBES-a za AFP. Dodala je da bi globalna zdravstvena kriza trebalo da posluži kao poziv na uzbunu svetskim liderima.

Bilo je, međutim, svetlih tačaka. Na primer, pad stopa krčenja šuma i povećana svest o biodiverzitetu i njegovom ukupnom značaju. Poslednjih decenija od izumiranja je takođe spaseno čak 48 vrsta. „Iza tih globalnih cifara stoji određen značajan napredak i to nam pokazuje da ako postavite određenu politiku, to funkcioniše.“ rekao je vodeći autor izveštaja i zamenik izvršnog sekretara Konvencije o biološkoj raznolikosti, Dejvid Kuper.

Bez obzira na to, ovaj ohrabrujući napredak ne može prikriti činjenicu da prirodni svet izuzetno ugrožen i da se situacija pogoršava. Nedostatak adekvatnih mera očigledan je kada je reč o finansiranju akcija za veći biodiverzitet; procenjuje se na između 78 i 91 milijarde dolara godišnje. Ali ovoliki iznos je daleko ispod potrebnih stotina milijardi. A i bledi u poređenju sa iznosom novca potrošenim na aktivnosti koje su štetne po biodiverzitet, uključujući oko 500 milijardi dolara za fosilna goriva i druge subvencije koje prouzrokuju urušavanje životne sredine.