Pitali smo fetišistu na povraćanje kako se, zaboga, primiš na tako nešto

Njuškanje ulica u potrazi za povraćkom možda zvuči kao čudan hobi, ali za neke emetofile – fetišiste na povraćanje – to je sastavni deo njihovog seksualnog repertoara baš kao i lubrikanti. Kao i kod svakog drugog fetiša, stepen ekstremnosti varira, neki ljude tvrde da se napale samo gledajući video snimke ljudi kako povraćaju, dok drugi na ektremnijem kraju spektra možda sami kod sebe izazivaju povraćanje ili zamole partnera da to uradi za njih.

Ne postoji zvanična statistika o tome koliko ljudi deli ovu nastranost (na kraju krajeva, to nije nešto oko čega ćeš se poveriti posle jedne krigle piva), a jedina velika studija na ovu temu čini se da je ona koju je sproveo profesor psihijatrije Robert Stoler 1982. godine.

Dakle, kako se probijaš kroz život kad te pali povraćka? Pričala sam sa Hoom, dvadesetsedmogodišnjakom iz Hong Konga, da bih saznala zašto ga više zanima vaša pegla nego šta vam se krije ispod odeće.

VICE: Kad si otkrio da te privlači povraćanje?

Ho: Kad sam imao jedanaest godina. Nisam mogao da prestanem da vrtim u glavi sve one slučajeve kad sam povraćao kao dete – bila je to kao neka zavisnost. Prvi put kad sam shvatio da sam uzbuđen bilo je kad sam gledao scenu povraćanja u dokumentarnom filmu Super Size Me 2005. godine. Ali moja emetofilija se nije intenzivirala sve dok nisam uspešno uhvatio u ruke povraćku nekog čoveka 2011. godine. Bilo je to čudno, zato što sam kao dete mrzeo odvratan smrad i ukus povraćke.

Šta te uzbuduje kod povraćke?

Izgled. Moj omiljeni tip je prirodna povraćka koju izaziva previše alkohola ili bolest. Povraćka od trovanja hranom je sjajna, ali neću vas preklinjati za nju. Ako je prisilna ili neprirodna, zanimaće me, ali me neće toliko ložiti.

Može li da te napali tvoja sopstvena ili mora da bude nečija?

Može da me napali moja sopstvena, ali iskreno mrzim sam osećaj povraćanja. Uglavnom me loži povraćanje muškaraca. Više me loži povraćanje strejt tipova ili muškaraca koji su očevi, ali je veoma teško naći strejt muškarca ili oca koji će povraćati za mene. Mnogo je lakše naći geja koji nije otac i pristaje da povraća za mene. Ako vidim nekoga da povraća u javnosti, to ne mora da bude neko ko mi se dopada – napaliću se dok god je osoba koja povraća muškarac.

Plašiš li se da otkriješ svoju seksualnu nastranost svojim partnerima?

Iako se zbog svoje emetofilije zaista osećam prljavo i kao nakaza, ne brine me poveravanje partnerima. Odlučiću da im ispričam samo ako se radi o pravoj osobi. Ja sam biseksualac, a moj dečko i moja bivša devojka su znali za moju emetofiliju. Prihvatili su je i, srećom po mene, to ona nije imala nekog većeg uticaja na moje veze.

To, međutim, nije nešto preko čega ne može da se pređe – zabavljao sam se sa ljudima koje to nije ložilo, ali i sa nekima koji za to nisu ni znali. Povraćka je najefikasniji katalizator mog uzbuđenja, ali se ono ne svodi samo na nju. Već sam se poverio svim svojim najbližim prijateljima. Svi prihvataju moju emetofiliju. Neki od njih su čak pokušali da me opskrbe svojom povraćkom.

Da li je povraćka aktivni deo tvog seksualnog života ili samo fantazija?

Nikad nisam imao seks do kraja sa svojom bivšom devojkom ili mojim dečkom – samo masturbiramo jedno drugo. Tražio sam od svog dečka da povrati, ali ne silim ga na to. Ponekad to uradi i onda masturbiram s njim. Podstičem svog dečka da pije crno vino, jer je jednom povratio posle njega, ali nažalost nisam bio s njim kad se to desilo. Ali ne kontrolišem ili dominiram partnerima da povraćaju, jer više volim kad se desi samo od sebe.

Šta je najekstremnije što si uradio da bi došao do povraćke?

Olizao sam povraćku zgodnog čoveka sa ivice ve-ce šolje. Išao sam u centar grada na Božić da pronađem povraćku bilo kog muškaraca. Ali otkrio sam da je teško prepoznati na osnovu lokve povraćke na ulici da li pripada muškarci ili ženi, tako da mi je to malo pokvarilo zabavu. Jedne druge božićne večeri, namerno sam uhvatio malo povraćke na ulici. Video sam čoveka kako povraća i rukama sam pokupio sve što je povratio.

Takođe sam nosio kući "povraćku za poneti". Zatekao sam čoveka kako povraća u toaletu na stanici blizu moje kuće a posle toga nije povukao vodu i pokupio sam svu njegovu povraćku, strpao je u kesu i poneo sa sobom. Od tog slučaja sam se sve više trudio da uhvatim i ponesem kući povraćke ljudi. Imam problema kako da je pravilno pohranim, pošto je uglavnom stavljam u kantu za smeće ili pod svoj krevet. Ali pokvari se vrlo brzo, naročito leti. Sad sam postao malo pametniji – počeo sam da ostavljam povraćku za poneti u zamrzivač da izdrži malo duže.

Prvi put kad sam sačuvao svoju sopstvenu peglu, sakupio sam je u najlonsku kesu i zapakovao je u veliku kartonsku kutiju. Potom sam kutiju stavio pod svoj krevet i sad mi služi kao veliki držač.

Ako ne možeš da nađeš povraćku u stvarnom životu, šta radiš da bi pronašao zamenu za nju?

Pokušao sam da napravim povraćku u domaćoj radinosti, ali nisam baš zadovoljan kako je ispala. Još uvek nisam našao odgovarajuću zamenu.

Jesi li našao ljude sličnog shvatanje koji dele sa tobom istu nastranost?

Jesam, ali svi su na intenetu. Želim da nađem nekog u stvarnom životu ko deli istu opsesiju kao i ja.

Srećno s tim, Ho.

@layla_haidrani

Još na VICE:

Bogataši navučeni na bič, kožu i štikle

Fetišisti o tome kako im je bilo prvi put

Portreti ljudi koje sam upoznao na "alternativnim" seks sajtovima