Ne zaboravimo da je Šade najkul osoba na svetu

Tekst je prvobitno objavljen na THUMP UK

Šta kod ko mislio o Drejku i/ili njegovoj muzici, nema sumnje da je za neke samozvane milenijalce ovaj njanjavi, mlitavi, kanadski šlagerpevač prosto neodoljiv. Ljudi iz nekog razloga obožavaju Drejka, vene seku. Generacija zadojena nostalgijom i prežvakanim memima našla je nešto nalik na ikonu u liku i delu Drejkovom. Sledno tome, kad Drejk kaže da nešto ili neko valja – bila to piletina, Stone Island jakne, ili drugi reperi – njegova publika automatski deli to mišljenje. Naravno, selebriti fenomen je oduvek ovako funkcionisao a verovatno će i do kraja sveta.

Nedavno je Drejk, između ždranja kozjeg sira i kupovanja deterdženta, šarmantno pozirao sa „dve meni jako važne dame": desno mu je majka Sendi Grejem, a levo mu je istovremeno proslavljena i zanemarena zvezda britanske muzike.

Helen Folašade Adu rodila se 16. 1. 1959 u Ibadanu u Nigeriji. Ćerka jorubanskog ekonomiste i engleske medicinske sestre, Helen je uglavnom odrasla na obali u Eseksu. Ovaj izrazito zaboravljiv deo zemlje sastoji se od šljunka, peska, i kamp-prikolica. Krajem 1983 ke Adu postala dovoljno poznata da joj se traži koja hiljada karata više u Londonu, i da debituje u Americi, u legendarnoj njujorškoj Denseteriji. Tokom sledeće 24 godine, Helen je prestala da bude Helen i postala je Šade.

Muzika, kao što nas redovno podsećaju, kreće se ciklično. Žanrovi, produkcija, vrste šešira; sve to nađe svoje mesto u kulturnom krajoliku, polako se sa vrha kreću ka dnu, pa opet nazad kako se trendovi smenjuju. Ovo nije uvek najpozitivnija stvar na svetu, često reduktivna retromanija ukazuje na slabosti što umetničke što društvene scene, ali ipak omogućava da nekada obožavani autori neprimetno opstanu negde u pozadini, sposobni da se ponovo zapute ka vrhu kad god im padne na pamet. Šade je jedna od njih.

Šest studijskih albuma izdatih pod imenom Šade – ovde mislim na kolektiv muzičara, ne samo na pojedinu Adu – dugo su već prisutni u kolektivnoj svesti društva. Istoimena pevačica dugo je sinonim za reč „kul". Sama Adu je tako istrajno, tiho, nenametljivo kul da ne treba da nas iznenadi što se tragično sentimentalni Drejk nadovezuje na nju.

Upravo taj trajni ne-jebem-dva-odsto imidž čini Šade tako prisutnom i danas – pravo je i neironično nacionalno blago. Kul kao Alen Delon, kao geodetske kupole, van svih uobičajenih parametara slave, samo izroni svakih par godina da dokaže koliko je kul.

Muzika tu pomaže, naravno. Prepoznatljivo sofisticirani zvuk, od Your Love is King pod džez uticajem, do Smooth Operator za domaćice, od balearsko-ostrvskih stvari poput No Ordinary Love i I Couldn't Love You More do narkotički sunčanog Lovers Rock, sve odiše suptilnom zavodljivošću. Kad pusti rane radove, čovek pomisli da ništa elegantnije nikad nije napisano. Osim New Day od Round Two, ili neke stare brazilske tropikale, verovatno i nije.

Opet, poznato je koliko reč „kul" izmiče definicijama. Već šezdesetak godina koriste je svi redom; mora da je neko nekad iskreno opisao šljunak ili antibakterijski sapun kao „baš kul". Kul je sve ono ka čemu težimo, sve ono što očajnički želimo da nam neko pruži, sve ono što bismo da postanemo. Nažalost, što više većina nas pokušava da bude kul, to su nam manje šanse za tako nešto. Oni koji su stvarno kul ni ne žele da su kul, prosto jesu, a upravo to je kul, zar ne?

Evo uzmimo Šade. Šade ne mora da se trudi da bude onako smirujuće kul. Šade je tako kul da čak i Supreme – samoproklamovani najkul brend na svetu iako nam Gugl otkriva da mladi više misle o brauzerima nego o odeći – želi da preko njenog lika prodaje svoje apsurdno skupe majice. Ova marketinška kolaboracija nesumnjivo je nešto najkul viđeno do sada u dvadeset prvom veku.

UK, sa druge strane, nimalo nije kul; od kako smo izmislili „kulturu mladih" pre ko zna koliko decenija, inspiraciju uporno tražimo sa druge strane Atlantika. Klinci od Kenta do Kirkaldija trude se da oponašaju svoje američke ekvivalente, u nadi da će se bar nešto od tamošnjeg idealizma i natprirodnog samopouzdanja preslikati na njih, magijskom metodom kupovine pravih pantalona u pravoj prodavnici u pravom šoping centru. Poguban mit poznat kao „Kul Britanija" vuče korene u pradavnim šezdesetim godinama, a vraćen je u život tokom kokainskih devedesetih za potrebe publicista. Ali setimo se koje su to britanske ikone tada navodno bile kul: Toni Bler, Dejmon Olburn, jebote, Demijen Hirst.

Šade je blistavi dijamant koji pluta na nepreglednoj pučini mediokriteta. Britanija je tupo, jednolično dosadna – loše baren krompir, Džon Stejplton, lov na fosile. Šade je sve suprotno od toga. Ove 2017. godine, ona bi mogla da bude naš najuspešniji izvozni artikal. Čak ni Drejk, najmanje kul pojava u istoriji sveta, ne može to da pokvari.