Reklame
Bregzit

Ode Britanija iz EU: šta nas čeka posle lansiranja Bregzita

Danas, 29. marta, možda počinje kraj postojanja Britanije kakvu je znamo vekovima.

pisao Yohann Koshy
29 Mart 2017, 2:48pm

Demonstrant na Parlament skveru u Londonu. Foto: David Mirzoeff/PA Wire/PA Images)

Dana 29. marta 2017. godine, nešto posle podneva, stalni predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji predao je pismo predsedniku Saveta Evrope u kome su obrazložene namere britanske Vlade za izlazak iz Evropske unije. Ova diplomatska razmena označila je pokretanje člana 50 Lisabonskog ugovora, čime je započeo dvogodišnji proces pregovaranja i okončavanja uslova povlačenja Britanije iz EU.

Još smo daleko od finala filma zvanog Bregzit - ovo je samo početak prvog čina.

Predsednik Saveta Evrope, Donald Tusk bi, posle prijema pisma, trebalo da objavi i nacrt pregovaračkog procesa. Potom će se 29. aprila održati samit sa ministrima iz svih zemalja članica EU, osim Britanije, koje će odobriti ovaj nacrt. Pregovori neće početi pre polovine maja, ali dvogodišnje odbrojavanje počinje danas.

Kako su već naglasili iskusni pregovarači, dve godine nisu dug period, posebno kada se uzme u obzir da su prvi sastanci uglavnom takozvani "meta-sastanci" na kojima se utvrđuje koliko će ih biti, ko će im prisustvovati, i o kojim temama će se diskutovati i po kom redu. Već će ovo biti izazov, pošto svaka strana ima različite prioritete. Takođe, Nemačka, ključni igrač EU, u septembru organizuje izbore koji će svakako biti glavna tema u ovoj zemlji, baš kao i svaka kriza širom EU u sledeće dve godine. Pored toga, već je nagovešteno da će konačni dogovor morati da potvrde parlamenti svih zemalja članica, Evropski parlament i Donji dom britanskog parlamenta, ponovo, u roku od dve godine.

U praksi će pregovori trajati kraće od 18 meseci, a britanska vlada će tokom tog perioda - nasilnička i daleko od realnosti, kao i uvek - verovatno pokušati da umanji račun za "razvod" i već ima spreman nacrt ugovora o slobodnoj trgovini, koji će garantovati iste prednosti kao i da je zemlja ostala članica. Ali pošto će odlazak Britanije koštati Evropsku uniju, jer zemlja doprinosi budžetu EU sa 12.5 odsto - Evropska komisija je već saopštila da se o ovom ugovoru neće raspravljati dok se ne razreši pitanje "podele imovine", to jest, odlaska, jer onda već 2019. godine neće biti dovoljno novca u budžetu Brisela.

Ovi troškovi su procenjeni na 60 milijardi evra, verovatno na osnovu procene dugova i obaveza za davanja poput penzija za zaposlene u EU i projekte fiskalne potrošnje koje je Britanija potpisala pre referenduma o Bregzitu. Tereza Mej je još u januaru rekla da su dani u kojima Britanija daje ogromne sume novca EU svake godine "gotovi". Ovakva izjava ostavlja prostor za konačni finansijski obračun, ili niz manjih tokom godina koje dolaze. Jer, plaćanje ogromne sume novca kao cene za napuštanje bilo bi tragedija za vladu.

Tereza Mej potpisuje pismo u kome se navodi Član 50 kojim počinje i zvanično povlačenje Britanije iz EU. Foto: Christopher Furlong/PA Wire/PA Images.

Ako Britanija ode bez postignutog dogovora ili prelaznog ugovora posle dve godine - "Nepostojanje dogovora je bolje nego loš dogovor", ozloglašene su reči Tereze Mej - biće prisiljena da koristi pravila Svetske trgovinske organizacije kada se radi o trgovini, što će dovesti do trenutnog ukidanja povlastica za britanske izvoznike. Ovo je jedan od glavnih razloga što će EU imati glavnu reč tokom pregovora. Iako Britanija može da iskoristi pristup londonskom Sitiju - centralnoj arteriji evropskog kapitalizma - a vrednosti troškova odbrane su niži nego kod ostalih Evropljana, teško je uvideti da je to jaka pregovaračka pozicija.

Još jedan razlog za premoć EU je administrativna: evropski pregovarači su čuveni po surovosti i nepotkupljivosti. Mnogi od njih su obučavani u čuvenoj francuskoj državnoj administrativnoj školi, Ecole nationale d'administration, gde su napujdani detaljnim poznavanjem birokratije EU. Margaret Tačer, još jedna konzervativna premijerka koja je pokušala da spasi interese Britanije od evropskog supernacionalizma, bila je jako svesna svega. Tokom pregovora sa Evropskom unijom 1980-ih oko finansijske integracije, poverila se  da su francuski pregovarači u Evropskoj komisiji "neprirodno lukavi", "pametniji od nas" i "zatvoriti prsten" oko Britaniji.

Dakle, kada je danas pokrenut Član 50, nije samo inaugurisan kraj početka Bregzita, već početak kraja Britanije kakvu je znamo, unitarne države koju čine četiri nacije. Ako možete sve to da posmatrate sa udobnog sedišta, bez materijalnih i ideoloških posledica Bregzita - svakako je zabavno. U svemu ima nekakve istorijske urednosti - da je Najveća Imperija Svih Vremena sama stvorila uslove za sopstveni pad. Naravno da će se ovako završiti.

@Yohannk

Još na VICE.com

Jebote, bako, šta si to uradila

Bregzit je uspeo, prokleti smo

Evropljani reaguju na Bregzit:" Mislim da su Britanci pomalo arogantni

Tagged:
eu
politika
Velika Britanija
Evropska Unija
Ujedinjeno Kraljevstvo