Sve što treba da znate o prvom Filozofskom teatru u Narodnom pozorištu u Beogradu

Zamislite scenu Narodnog pozorišta. Sedite u publici. Glumac Slobodan Beštić čita odlomke iz spisa jednog od najuticajnijih savremenih italijanskih filozofa, Franka Bifoa Berardija. Na drugom kraju scene, u (naizgled) udobnim stolicama sede gospodin Bifo lično, a pored njega Srećko Horvat, hrvatska filozofska zvezda u usponu, moderni nomad i bliski saradnik Slavoja Žižeka. Nakon Beštićevog čitanja Bifoovih tekstova, Horvat i cenjeni gost pokreću razgovor o aktuelnim pitanjima današnjice, od izbegličke krize do terorizma u Parizu, budućnosti levice, nadi i melanholiji. Komad se završava najbitnijim delom - otvorenim razgovorom sa vama, publikom.

Ovako će izgledati prvo izdanje Filozofskog teatra 1. decembra u 20:30 na sceni "Raša Plaović" u Narodnom pozorištu u Beogradu. Pristojno opravdanje za nedolazak biće teško pronaći jer je ulaz slobodan, a pritom se ovakve stvari zaista retko dešavaju u našem gradu. Svi koji maštaju o društvenim i političkim promenama i nekoj novoj, boljoj budućnosti, imaju pred sobom priliku da upravo ovde slušaju, promišljaju i diskutuju o tome kako da svi ti snovi ne ostanu puka utopija.

O ovoj uzbudljivoj saradnji između Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba i Narodnog pozorišta u Beogradu razgovarali smo sa dramskom spisateljicom Majom Pelević, na čiju inicijativu je pokrenuto i beogradsko izdanje Filozofskog teatra. Maja govori za VICE zašto je Beogradu, i Srbiji uopšte danas neophodan ovakav događaj, o čemu će sve govoriti Bifo i daje nam mali tizer o sledećem izdanju.

Šta je tačno Filozofski teatar?

- Zamišljen je kao serija razgovora ili predavanja eminentnih filozofa, sociologa, ekonomista, pisaca i drugih čiji rad se takođe predstavlja kroz javna čitanja ili mini inscenacije delova iz njihovih knjiga. Nakon toga sledi obavezni razgovor sa publikom koji je bitan deo cele večeri i neophodan da bi ovakav događaj pokrenuo javnu debatu - objašnjava Maja Pelević za VICE.

Maja kaže i da je Filozofski teatar nastao sa idejom da "ponovo uspostavi blisku vezu između pozorišta i filozofije i da upravo pozorište postane mesto za aktivno promišljanje raznih aktuelnih društvenih pitanja".

Zašto je Filozofski teatar potreban Beogradu, i Srbiji uopšte?

- Ja lično ne verujem u "popravljanje" i "krpljenje" trenutnog stanja stvari već u radikalnu promenu za koju će biti potrebno vreme. Do tada je bitno da se neke stvari osveste, a smatram da ovakvi projekti mogu da pruže dobar prostor bar za razmišljanje i smišljanje te moguće nove budućnosti koja nam sada možda deluje samo kao utopija - ističe Pelević.

- Čini mi se da postoji sve veća potreba ljudi da se okupljaju oko ovakvih događaja i da razgovaraju o mogućim društvenih i političkim alternativama, jer se osećaju kao da su stigli do ćorsokaka i da nema dalje osim da se probije zid - kaže ona.

Pelević dodaje i da postoje razni načini na koji pozorište i filozofija mogu da se prožimaju i da utiču jedno na drugo, te da "filozofija može pozorištu da da onu oštricu koju je možda izgubilo, a pozorište može da oživi filozofiju na jedan drugačiji način".

__________________________________________________________________

Pogledajte i VICE film: Evropa ili smrt: Bekstvo iz Sirije

__________________________________________________________________

O čemu će u Beogradu govoriti Bifo?

- Bifo je vrlo interesantna figura savremene filozofije jer je pored svog filozofskog rada poznat i po svom aktivizmu. Bio je jedan od učesnika prve piratske radio stanice u Italiji – radio Alice i član pokreta Autonomismo - kaže Pelević.

- On će govoriti o raznim značajnim temama današnjice, kao i o aktuelnim pitanjima poput mera štednje, izbegličke krize i terorizma u Parizu. Pričaće i o svojoj poslednjoj knjizi "Heroji: Masovna ubistva i samoubistva" u kojoj istražuje najmračnije delove opsesije nemilosrdnom konkurencijom i hiper-konektivnosti - naglašava ona.

Bifoova nova knjiga bavi se odnosom između kapitalizma i mentalnog zdravlja, a njegov filozofski rad se uglavnom fokusira na ulogu medija i informacionih tehnologija u post-industrijskom kapitalizmu kroz teorije psihoanalize i šizoanalize. Upravo na oblasti šizoanalize je sedamdesetih godina sarađivao sa Feliksom Gatarijem, koji je ovaj koncept osmislio sa Žilom Delezom. Naša sagovornica kaže da je Bifoov akcenat na ljudskim emocijama koje smatra vrlo bitnim za sagledavanje konzumerskih paterna koji održavaju protok kapitala.

Šta je sledeće za beogradski Filozofski teatar?

- Zasad mogu da najavim specijalno izdanje Filozofskog teatra 14. februara na Dan zaljubljenih na temu ljubavi. Ovo je što bi se reklo pilot projekat, čekamo da vidimo kakve će biti reakcije i već polako smišljamo koga ćemo pozvati u narednom periodu i koliko često ćemo moći da imamo Filozofski teatar u Beogradu. Nadamo se da ćemo imati bar približan kontinuitet koji ima Zagreb i da će se projekat u budućnosti proširiti i na druge gradove u regionu - zaključuje Maja Pelević.

I mi se nadamo.

*Filozofski teatar je pokrenuo Srećko Horvat u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, gde je ovaj projekat doživeo svoju uspešnu prvu sezonu. Za samo godinu dana ugostio je najvažnije svetske intelektualce od Tomasa Piketija, Julije Kristeve, Slavoja Žižeka, Vanese Redgrejv, Nikola Amanitija, i mnoge druge. Za informacije o budućim dešavanjima u Beogradu, Zagrebu i regionu, pratite Filozofski teatar na Fejsbuku. Pratite VICE Srbija na Twitter, Facebook, Instagram