Fanfare za početak Sizifovog puta ka Evropskoj uniji

Prvi dan škole, imam utisak, često sa mnogo više uzbuđenja dočekuju roditelji nego sami đaci. Roditelji misle da je taj početak zaslužio fanfare jer predstavlja prvi dan odbrojavanja do trenutka kada će naučenu i osposobljenu za rad decu izbaciti iz porodičnog gnezda u novi život. Deca, možda u prvim razredima i nesvesna tog roditeljskog plana, ipak nisu baš toliko oduševljena, gotova je letnja sloboda i beg od svake odgovornosti. I čeka ih bubanje, prilagođavanje i ta prokleta odgovornost. Do penzije, a možda i duže.

Danas je za Srbiju taj prvi dan škole koja će trajati, sasvim sigurno, mnogo duže nego osnovna i srednja zajedno. I u skladu sa gorepomenutom analogijom, ukoliko premijera i ministre posmatramo kao roditelje, fanfare su na mestu. Na sastanku svih glavešina Evropske unije, večeras će u Briselu Srbija i zvanično početi pregovore o članstvu takozvanim otvaranjem dva od 35 poglavlja, bruji sa svih strana. Premijer kaže da je ponedeljak, 14. decembar 2015. godine "najrevolucionarniji dan u istoriji Srbije" i objašnjava, roditeljski, sa pozivanjem na istoriju, greške i pobede, zašto su pregovori važni. Svega u njegovom obraćanju ima, sem jednostavnog objašnjenja šta sad sve to znači i koliko i kako će se naši životi menjati i, valjda, promeniti kada se i ako to revolucionarno putešestvije završi.

Možda i nije obaveza premijera da to razjašnjava, postoje i ministri zaduženi baš za evropske integracije, pa je Jadranka Joksimović za RTS rekla da "sad treba početi sa novom strategijom komunikacije prema građanima kako bi im se objasnilo šta je sadržina tih 35 poglavlja i na koji način će to odirektno uticati na poboljšanje i života i životnosg standarda, ali i uređenja društva."

Sada? Srbija je 1. marta 2012. godine postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a nepune dve godine kasnije, počeo je takozvani period skrininga - to jest, utvrđivanje razlika između zakonodavstva države kandidata i pravnog sistema EU. Jeste da sve ovo zvuči dosadno, ali je nešto više od hiljadu dana bilo ihahaj dovoljno da "komunikacija prema građanima" počne.

Pa i da nikad nije došlo do otvaranja poglavlja, nikakva šteta. Bar bi možda bilo manje šerovanih tekstova da se u Srbiji već gaji genetski modifikovana soja na poljima koje kontrolišu neki moćnici iz senke. Ili će svinjokolj morati da se organizuje u dubokoj ilegali dok ćemo čvarke razmenjivati kao neku tešku drogu.

Dobro, hajde da kažemo da ta komunikacija sa građanima nikad nije išla od ruke srpskim vlastodršcima. Možda zaista nije lako prevesti sve te pravne misaone tvorevine u jezik razumljiv svima, ne samo stručnjacima. Ali, opet, nešto više od hiljadu dana… Napravila sam mini-anketu među ljudima koji kažu da prate vesti. Većina zna za čuveno poglavlje 35 i smatraju, većinom, da je njegovo "zatvaranje" priznavanje Kosova. Možda jeste, možda nije, kažu drugi. Treći kažu da se ne zna šta će sve tu biti pregovarano, za svaku zemlju je različito.

Ministarka Joksimović malo doprinosi konfuziji, ali nas malo i teši, rekavši da poglavlje 35 "zbog načina na koji je formulisano, ne treba ni da nas koči ni da nas plaši u otvaranju drugih poglavlja."

Jasan odgovor ne daje ni druga pregovaračka strana. Portparolka Visoke predstavice EU za spoljnu politiku Maja Kocijančič kaže da je reč o poglavlju koje se tiče Kosova, to jest normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i sprovođenja onog što je već dogovoreno. Pretpostavljam da misli na Briselski sporazum, još jedan od onih dokumenata koji razni tumače na različite načine, i na sprskoj i na kosovskoj strani.

Dobro, hajde da se složimo da je to osetljivo pogljavlje 35 nekakva mešavina visoke politike i mađioničarskih pokušaja da se izbegne istina koju već ihahaj gledamo na prostorima Kosova. Možda naizgled deluje jednostavnije za objašnjavanje to drugo poglavlje, broj 32. Ministarka Joksimović kaže da je ono izuzetno značajno jer "uređuje javne finansije kroz internu kontrolu i reviziju, budžetsku inspekciju."

"Važna je kontrola trošenja novca građana, poreskih obveznika, i veoma je važno što ga otvaramo u ranoj fazi", rekla je Joksimović za RTS.

Svako će se složiti sa ovim, naravno, bez obzira da li je poreski obveznik ili nije, da li zavisi od budžetskih davanja kao što socijalna pomoć, pomoć za nezaposlene ili subvencije. I nemam sumnje da će evropske birokrate insistirati na uvođenju svih tih neophodnih kontrola i primena, ali se plašim da mi, građani koji punimo budžet, nećemo i dalje biti pitani kuda ide taj naš novac. I da će u svakom trenutku moći da iskoči nekakav lex specialis neophodan za želje i planove trenutne vlasti tokom tih godina i godina pregovora koje su pred nama.

Ova dva poglavlja su sasvim dovoljna da se zamisli taj Sizif kako gura kamen uz brdo. Vrh brda je, naučeni smo za ovih desetak godina, članstvo u Evropskoj uniji. Ali kao što se neko u osnovnoj školi muči sa matematikom, a u srednjoj sa fizikom, i Sizif-Srbiju čekaju kečevi, neopravdani i padanje na popravni. U toj školi zvanoj članstvo bi bilo lepo da postoji neki razredni koji će ponavljaču objasniti šta znači nepoznata u jednačini zvanoj Kosovo ili revizija u budžetskoj formuli. Neko ko će imati muda da kaže da su dva i dva četiri i da ne mogu da budu pet ili tri ama baš nikako.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu