Dok sam nedavno putovala vozom do Šefilda, oduševila sam se kada mi je mladi kondukter prišao i dao mi flašicu sperme.- Ovo vam šalje pijanac koji živi u toaletu za invalide, želi da vam poželi dobrodošlicu i nada se da ćete uživati u putovanju, objasnio mi je.Verovatno sada mislite "kakvo lepo iznenađenje". Ali, iako jeste bilo lepo, nije bilo iznenađenje. Barem ne meni.
Od kad znam za sebe, ljudi mi redovono šalju flaše povraćke ili vina za sto kad negde izađem i to obično budu muškarci koje ne poznajem. Jednom mi je jedan dobro obučen macan skoro kupio voznu kartu - krila sam se iza njega u redu, a on me je prosto naterao da mu kartu izvučem iz zadnjeg džepa, pokvarenjak!). Drugom prilikom, šarmatni član Zaštitnog odreda me je pomazio po preponama dok sam pokušavala da se izvučem sa urgentnog.
Reklame
Onda jednom, dok sam šetala australijskim modernim Istendom, neko me je fotografisao iz čista mira. Čak mi i dileri vraćaju kreditnu karticu kada probam da platim drogu.Kad god sam pitala sve te ljudi čime sam zaslužila takav tretman, svi bi horski ponovili istu stvar - da im moja predivna pojava i prelep osmeh ulepšavaju dan.
Stvarno nisam Sigurni Viver, visoka sam, mršava, imam braon kosu koja se kovrdža na krajevima i često mi kažu da sam veoma zgodna žena. Znam koliko sam srećna. Ali, ima i toliko loših strana kada si lep – glavna je ta što me druge žene mrze iz jednog jedinog (ili dva) razloga: mojih nogu.Ako si žena i čitaš ovaj tekst - jebi se. Pretpostavljam da si već smislila način da mi napakostiš, srećno ti bilo, kravo. Neko vreme su mi mnoga vrata bila otvorena (bukvalno) kao rezultat (bukvalno) mog izgleda, kao što su mnoga bila zatvorena zbog mojih sisa – to je obično radila moja majka.Ne param nosem oblake i ne flertujem sa svima, ali mi se tokom godina mnogo puta dogodilo da sam izbačena iz nebrojano mnogo situacija – to su uradile dame koje su me videla kao pretnju ukoliko bi samo pomislile da postoji mogućnost da upoznam njihovu drugu polovinu. Mnogo puta, svari su postale veoma, veoma čudne.I najponiznije od svega, ni jedna devojka se nikada nije rukovala sa mnom i nazvala me svojim herojem.
Pomisli bi da mi žene aplaudiramo jedne drugima kada izgedamo lepo. Naročito kada se radi o mom izgledu. Ali ne.
Reklame
Radim u Diznilendu u Parizu, ne pijem ništa sem piva, treniram i retko jedem, prdim ili psujem, čak i kad sam na ozbiljnim događajima poput venčanja ili sahrane.I nisu me samo ljubomorne kučke izbacivale iz kreveta. Nesigurne žene šefovi su mi milion puta zabranile pristup toaltu i naterale me da mokrim po saksijama u kancelariji. Nažalost, ženama ne ide ništa više na živce od moje impresioniranosti Lorensom Fišburnom.Prošle nedelje, na primer, izašla sam i žalila se zbog svojih živahnih grudi kada je komšinica prošla pored mene kolima. Mahnula sam joj grudima, a ona mi je mrtva ladna pokazala srednji prst. Opet, ovo je neko čiji su sinovi boravili u mojoj kućici za pse i osoba koja je sama mnogo puta upala u moje zamke.Prišla sam mlekaru koji se našao pored i diskretno pitala da li sam bila neprijatno glasna. Izgleda da je jedini greh koji sam počinila taj što sam izašla iz kuće bez brusa. Ne sviđam joj se, shvatila sam, jer ona mene vidi kao monstruma samo zbog toga što volim baštensku erotiku. Mlekar mi je predočio da je niža od mene, zla i gluplja.Još jedna žena koju skoro i ne poznajem gurnula me je na jednoj predstavi vičuči kako nisam fer prema drugim ženama - ako sednem ispred svih, one neće videti ništa. Popizdela sam.Sada imam 81 godinu i verovatno sam jedna od retkih žena koja u poznim godinama tek želi dobrodošlicu gubitku libida. Jedva čekam sedu kosu zbog koje ću izgledati kao oblak koji lebdi metar i po iznad zemlje.
Možda će tada drage sestre konačno prestati da posipaju svetu vodu po mojim ununicma i umesto toga prihvate ono što jesam - boginja skovana od seksa i zlata.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Pomisli bi da mi žene aplaudiramo jedne drugima kada izgedamo lepo. Naročito kada se radi o mom izgledu. Ali ne.Radim u Diznilendu u Parizu, ne pijem ništa sem piva, treniram i retko jedem, prdim ili psujem, čak i kad sam na ozbiljnim događajima poput venčanja ili sahrane.I nisu me samo ljubomorne kučke izbacivale iz kreveta. Nesigurne žene šefovi su mi milion puta zabranile pristup toaltu i naterale me da mokrim po saksijama u kancelariji. Nažalost, ženama ne ide ništa više na živce od moje impresioniranosti Lorensom Fišburnom.Prošle nedelje, na primer, izašla sam i žalila se zbog svojih živahnih grudi kada je komšinica prošla pored mene kolima. Mahnula sam joj grudima, a ona mi je mrtva ladna pokazala srednji prst. Opet, ovo je neko čiji su sinovi boravili u mojoj kućici za pse i osoba koja je sama mnogo puta upala u moje zamke.Prišla sam mlekaru koji se našao pored i diskretno pitala da li sam bila neprijatno glasna. Izgleda da je jedini greh koji sam počinila taj što sam izašla iz kuće bez brusa. Ne sviđam joj se, shvatila sam, jer ona mene vidi kao monstruma samo zbog toga što volim baštensku erotiku. Mlekar mi je predočio da je niža od mene, zla i gluplja.Još jedna žena koju skoro i ne poznajem gurnula me je na jednoj predstavi vičuči kako nisam fer prema drugim ženama - ako sednem ispred svih, one neće videti ništa. Popizdela sam.Sada imam 81 godinu i verovatno sam jedna od retkih žena koja u poznim godinama tek želi dobrodošlicu gubitku libida. Jedva čekam sedu kosu zbog koje ću izgledati kao oblak koji lebdi metar i po iznad zemlje.
