​Da li je moguće provesti se u klabingu bez alkohola i droge?

Nesumnjivo se može naći neki nad-čovek sa super moćima da se na žurkama neviđeno dobro provode bez alkohola i droga, ali rezultati istraživanja "Klabing i zdravlje mladih" govore da je situacija "malo" drugačija.

|
18 december 2015, 7:23am

Foto via Flickr

Da li ste tip osobe koja u noćni izlazak ide na suvo ili se ipak nečim podmazuje? Nesumnjivo se može naći neki nad-čovek sa super moćima da se na žurkama neviđeno dobro provode bez alkohola i droga, ali rezultati istraživanja "Klabing i zdravlje mladih" govore da je situacija "malo" drugačija.

Do sada u Srbiji nije rađeno slično istraživanje, kaže Jovana Arsenijević, izvršna direktorka udruženja Re Generacija, koje je i sprovelo ovu studiju. Obuhvaćeno je preko 3500 mladih od 15 do 35 godina koji izlaze u noćne klubove.

Foto via Flickr User Dave See

SITUACIJA

Činjenice kažu da je rekreativna upotreba psihoaktivnih supstanci (alkohol, kanabis, ekstazi, kokain, amfetamini i ostale) izuzetno popularna među omladinom u Srbiji. Za 55 odsto mladih, uobičajena mesta za njihovo konzumiranje su naravno noćni klubovi, muzički festivali i žurke.

Klabing zajednici u Srbiji neophodni su kako edukacija, tako i programi prevencije i smanjenja štetnih posledica vezanih za upotrebu droga i alkohola, pokazalo je istraživanje.

Najpopularniji od svih supstanci je ubedljivo alkohol, koji konzumira čak 86 odsto mladih klabera u Srbiji. Dakle, skoro svi.

Uprkos činjenici da je treći po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi, alkohol je maltene neizostavan i najčešće vrlo poželjan na proslavama, krsnim slavama, svadbama, rođendanima i svim mogućim okupljanjima i događajima.

Po popularnosti u konzumiranju, nakon alkohola slede marihuana sa 66 odsto, spid sa 32 odsto i MDMA sa 29 odsto klabera. Prosečna starost pri prvom susretu sa "čašicom" je 14 godina, dok je inicijacija u svet droga u proseku sa 17.

Klasično zagrevanje. Foto: autorka

PROBLEM

- Alkohol bi svakako bio u vrhu rang liste ukoliko govorimo o štetnosti po zdravlje. Međutim, kada bi štetnost posmatrali kroz druge parametre, kao što je brzina razvijanja zavisnosti, heroin bi bio ispred alkohola. Štetnost alkohola o kojoj se govori u naučnoj literaturi i medijima, može se pre svega pripisati njegovoj širokoj rasprostranjenosti kao i o društvenoj prihvaćenosti konzumiranja alkohola, za razliku od drugih psihoaktivnih supstanci čiji se korisnici stigmatizuju - objašnjava Jovana Arsenijević za VICE.

Najvažniji rezultati istraživanja ukazuju na rizično ponašanje velikog broja mladih u Srbiji pri konzumiranju alkohola i ostalih psihoaktivnih supstanci, a koje može da dovede do ozbiljnih posledica po zdravlje.

Od svih ispitanika koji ušmrkavaju drogu, 83 odsto koristi papirne novčanice, a svaka druga osoba deli snifaljku sa drugima ili koristi tuđu. Svaka deseta osoba je probala neku supstancu za koju nije znala šta je tačno u pitanju, a čak 67 odsto pije alkohol ili energetska pića dok je pod dejstvom drugih stumulansa. Većina je imala seksualne odnose pod dejstvom alkohola, a svaka druga osoba pod dejstvom droga.

Na osnovu svih rezultata koje smo dobili možemo zaključiti da postoji rizik od predoziranja, toplotnog udara, krvno prenosivih infekcija, polno prenosivih bolesti usled nezaštićenog seksa, kao i od mnogih drugih opasnosti po zdravlje mladih.

- Samim tim, postoji ogromna potreba da se uvedu informativni i drugi programi smanjenja štete u noćnim klubovima i na muzičkim festivalima, gde je upotreba svih vrsta psihoaktivnih supstanci najučestalija - ističe Arsenijević.

Improvizovana "chill" zona. Foto: autorka

REŠENJE?

Programi smanjenja štete u klabingu, odnosno štetnih posledica usled konzumiranja alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, podrazumevaju više stvari, objašnjava za VICE koordinatorka programa Re Generacije, Irena Molnar.

- Pre svega je potreban obezbeđen prostor (po mogućstvu izolovan), gde bi posetioci mogli da dođu da odmore, popiju vodu, osveže se i porazgovaraju sa svojim vršnjacima - volonterima na različite teme. Neophodna je i stalna dostupnost pijaće vode, koja ne samo da je osnovno ljudsko pravo, već je i konzumiranje vode ključno u prevenciji dehidratacije pa samim tim i predoziranja, toplotnih udara i slično - objašnjava ona.

Vrlo bitan segment smanjivanja štetnih posledica konzumiranja alkohola i droga jeste i prenošenje tačnih i korisnih informacija klabing zajednici kako bi stekli svest o tim posledicama. Informacije koje se dele klaberima se odnose na rizike korišćenja različitih tipova droga, kao i rizike kojima se izlažu kada mešaju različite supstance, ili mešaju droge sa alkoholom i energetskim pićima. Važne su i informacije o rizicima metoda uzimanja droga, kao na primer da ukoliko ušmrkavaju, nikako ne bi smeli da koriste papirni novac ili da dele snifaljke, jer se izlažu riziku od prenošenja i dobijanja hepatitisa C i drugih infekcija, dodaje Molnar.

Programi smanjenja štete uključuju i podelu kondoma uz savete o bezbednim seksualnim praksama, dele se i čepovi za uši, koji sprečavaju oštećenje sluha usled velike buke, kao i drugi korisni saveti koji utiču na povećanje svesti mladih o rizicima po sopstveno zdravlje.

Ne baš dobra taktika. Foto: autorka

PREVENCIJA

Dok u Srbiji neki misle da je za rešenje problema zloupotrebe psihoaktivnih supstanci dovoljno prosto "narediti" mladima da ne piju i da se ne drogiraju jer je to loše, neki smatraju da mladima treba zabraniti ulaz u noćne klubove, a neki misle da treba testirati klupe u školama na prisustvo narkotika. Međutim, otvara se pitanje kakav efekat i rezultate zaista donose ove i slične "metode", kao i šta je zapravo najbolji način da se smanji šteta i da se zdravlje mladih zaista zaštiti.

Kampanje koji su usmerne na zastrašivanje mladih zbog štetnosti alkohola i droge nisu efektivni, jer su im danas informacije dostupne i mogu lako da ih provere, kaže Jovana iz Re Generacije. Ona objašnjava da se mladima ne može jednostavno "narediti" ili "zabraniti" da koriste psihoaktivne supstance i da takav pristup ne predstavlja metodu prevencije. Ona ističe da je zbog svega toga važno da informacije i poruke koje se mladima šalju budu tačne, kako bi se steklo njihovo poverenje i da bi preventivni program bio delotvorniji.

- Zabrana ulaska u noćne klubove ne znači da mladi neće koristiti psihoaktivne supstane u parku ili kod kuće. Što se tiče testiranja briseva klupa, ono može služiti isključivo u svrhu prikupljanja informacija o supstancama koje mladi u Srbiji koriste, sa kojima bi se mogli razviti ciljani preventivni programi - objašnjava Arsenijević i dodaje da testiranje briseva klupa samo po sebi ne predstavlja preventivni program.

- Dokazano je i da univerzalna prevencija, kao što je održavanje tribina i li predavanja u školama, nema gotovo nikakvog efekta u prevenciji upotrebe psihoaktivnih supstanci među mladima. Zato se Re Generacija zalaže i sprovodi isključivo programe selektivne i indikovane prevencije koji su namenjeni mladima koji se nalaze pod povećanim rizikom od upotrebe psihoaktivnih supstanci ili mladima koji ih već koriste - naglašava ona.

Foto via Flickr user Klovovi

Na samom kraju, nameće se i pitanje: ko treba da brine o zdravlju klabera?

- Za pokretanje i održivost ovih programa trebalo bi da bude odgovorna zajednica u celini, kao i država i njene institucije. Međutim, po mom mišljenju najodgovorniji bi trebalo da budu organizatori festivala i žurki, menadžeri klubova, kao i DJ-evi. Smatram da bi briga o fanovima i posetiocima trebalo da im bude na prvom mestu. Zajednica klabera treba da se zauzme za sopstvenu bezbednost, u smislu zahteva za pokretanje ovakvih programa, ali i kroz edukaciju, kako bi mogli da pomognu i posavetuju prijatelje 'u nevolji' - zaključuje Molnar.

Sa ciljem zagovaranja pokretanja programa prevencije i smanjenja štete u klabingu, Re Generacija je objavila kratak film "Klabing i zdravlje mladih", sniman u Sjedinjenim državama tokom međunarodne Drug Policy Reform konferencije 2013, kao i u Srbiji tokom 2014. godine. Pored domaćih DJ-eva koji su prepoznali značaj ovakvih programa za klupsku scenu u Srbiji, u filmu govore i profesionalci iz oblasti smanjenja štete u klabingu DanceSafe i Zendo Project, angažovani na svetski poznatim muzičkim festivalima kao sto su Burning Man, TomorrowWorld, Tomorrowland.

Film "Klabing i zdravlje mladih"

Ono što je možda zajedničko današnjim klaberima i našim pra pra pra pra precima koji su pre više hiljada godina koristili psihoaktivne supstance je njihova ritualna dimenzija. Nekada su određeni ljudi u plemenu koristili droge tokom religioznih i kultnih obreda, sa željom da kontrolišu vreme i smrt, pokušavajući da stupe u kontakt sa bogovima i mrtvima. Uzimali su ih i ratnici, kao dodatnu stimulaciju u bitkama. Danas, može se reći da svaki klaber radi nešto vrlo slično.

Svaki odlazak u klub i kafanu čini niz rituala. Alkohol i droge su njihov neizostavni deo. Kao civilizacija, koristimo ih od pamtiveka i izvesno je da nećemo naprasno prestati. To je činjenica. Jedino šta možemo da radimo jeste da probamo da se u tim hedonističkim ritualima ne samouništimo.

Da li ima provoda u klabingu bez alkohola i droga? Podelite svoje iskustvo u komentarima.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Više na VICE
VICE Kanali