Sa svojim prelepo isklesanim kamenim prozorima, sinagoga Sidi Saijad uspešno dočarava 16. vek usred Ahmedabada, najvećeg grada u indijskoj državi Gujarat.Gotovo rastopljen od podnevne vreline, nakon što sam se slikao sa prijateljima, ubrzano napuštam sinagogu, spreman da se malo osvežim. Vodič nas odvodi u hladan restoran u senci drveta koje mu raste kroz krov.Restoran se zove New Lucky i nalazi se preko puta slavne sinagoge. Dok motocikli i rikše jure ulicom a ogromne reklame za koka-kolu se nadvijaju nad ulaz, New Lucky izgleda kao bilo koji restoran u današnjem Ahmedabadu. Čak biste i prosto englesko imena lako preskočili u Gugl pretrazi.
Reklame
Ali čim uđemo u zamračeni restoran, teško je ignorisati upadljivu činjenicu: stolovi i separei su raspoređeni oko velikih kamenih grobnica oblikovanih kao kovčeg. U restoranu New Lucky, mušterije jedu s mrtvima.Moji prijatelji, koje je smlavila vrućina, ne pokazuju interesovanje da se osveže na groblju, tako da odlazimo nakon samo kratkog odmeravanja mesta.Mene, međutim, toliko kopka postojanje tog grobljanskog restorana da se nekoliko dana kasnije sam vozim 40 minuta rikšom sa drugog kraja grada da ga potražim.Izgraditi restoran na groblju nije moderan marketinški trik. Restoran New Lucky otvorila su dvojica mladića pedesetih, nedugo nakon što je Indija stekla nezavisnost 1947. godine. Proširio se iz obične male čajdžinice na ćošku do današnjeg kompleksa kafića i restorana koji se na oko 300 kvadratnih metara proteže u prometnom kraju kojim dominiraju poslovni prostori i škole.Konobari unutra ne pričaju engleski i nemaju predstavu gde da me smeste. Na trenutak se osećam kao da sam se vratio u svoju srednjoškolsku menzu, pred ozbiljnom dilemom sa kim da sednem.
Konačno pronalazim dvojicu muškaraca sa naočarima za koje pretpostavljam da govore engleski. Nestrpljivo se upoznajem s njima i sledim njihovu narudžbu, specijalitet ovog restorana: čaj masala i hlepčić maska, neku vrstu peciva isečenog na komade i premazanog puterom.Jedan od mladića koji je osnovao restoran, Kuti Najar, danas ima 72 godine. On mirno sedi u kutku restorana sa sinom Radživom, koji često zagleda svoj telefon. Restoran je nastao od čajnih kolica koje su Najar i njegov partner Mohamadbai postavili u hladu drveta nim. Groblje se nalazilo iza njih, okrenuto ka slavnoj džamiji. Prodavali su čaj masala ljudima iz kraja, kao i posetiocima džamije i groblja.
Reklame
Kako se posao širio, partneri su odlučili da podignu građevinu u koju će smestiti restoran baš na teritoriji groblja. Veliku pažnju posvetili su organizovanju prostora — nekoj vrsti mešavine čajdžinice u kojoj se obitavaju živi i grobnog mesta na kom počivaju mrtvi.Stolovi su pažljivo postavljeni oko grobnica, koje su odvojene ogradicama. Pored toga što su im odali poštovanje, vlasnici restorana su preuzeli na sebe obavezu da čiste i ukrašavaju grobnice, izlažući cveće i ukrašavajući prostor iz poštovanja.
Kombinacija čaja masala i hlepčića maska postala je izuzetno popularna i osvojila srca brojnih mušterija. Jedan od njih bio je i slavni slikar M.F. Husane, prijatelj pokojnog partnera Mohamadbaija. Jedna od njegovih slika — koja se danas nalazi u restoranu — sastoji se od apstraktnih boja i dve kamile, iznad kojih su ispisana dva reda na urduu. Reči su "Kalma", pesma u slavu Bogu, i fraza "Bog je jedan".Za uspeh restorana zaslužna je njegova reputacija negovanja prefinjenog ukusa. Obrt po kojem su partneri postali poznati je da u svoj čaj dodaju kakao. "Aroma koju ima ovaj 'čai' zapljusnula je čitavo mesto", kaže Giriš Gupta, vodič po znamenitostima starog Ahmedabada, koji New Lucky smatra spomenikom.Svoj "čai", kako ga zovu, dobijam ubrzo nakon što sam ga naručio. Konobar sipa vreli čaj u porculansku šoljicu, dok se potočići boje čokolade slivaju u tanjirić, koji je već prekriven mrljama.
Reklame
Ukus čaja bogatiji je i od njegove boje — mešavina čokoladnog mleka i "čaia". Ovde najobičnija indijska poslastica uspeva da spoji mrtve i žive, Muslimane i hinduse, i starom gradu podari novi život.Partneri su izgradili i malu, skromnu džamiju odmah do restorana u čast mrtvima, ali da bi i živi imali gde da se mole. Za razliku od pretrpanog restorana, mala džamija je tiha i prima svega nekoliko posetilaca. Moji drugari s kojima sam delio čaj nisu me savetovali da provirim kroz vrata, jer su verovali da bi to delovalo napadno.Pored čaja masala, restoran nudi i kompletan meni indijske hrane. Ali mnogi dolaze samo radi klasike — čaja i hleba — kao što su im preporučili ocenjivači na Zomatu, indijskoj verziji Yelp-a. Mnogi od njih ni ne pominju 27 grobova koji se nalaze u okviru restorana.I zaista, čini se da niko od mušterija ne obraća pažnju na njih ili im bar ne pridaje onoliko pažnje koliko sam dobio ja kad sam ovamo zalutao. Oni jedu, piju i neobavezno ćaskaju, kao da su u bilo kom drugom kafiću bilo gde u svetu.
Šezdesetdvogodišnji menadžer restorana Ruzak Bai Mansuri potvrđuje koliko je New Lucky popularan. "Otvara se u pet izjutra i radi do ponoći, a veći deo vremena mesto je prepuno", kaže mi on.Anand Venkatkrišnan, doktorant na katedri za religiju Univerziteta Kolumbija, veoma je zainteresovan za postojanje restorana izgrađenog na muslimanskom groblju. Iako je Venkatkrišnan odrastao u porodici Tamil Bramina, koji su najčešće kremirali svoje mrtve, on ističe ritual poznat kao "šrada", gde se pokojnici simbolično hrane pre nego što se pošalju na onaj svet.
Reklame
Restoran podseća Venkatkrišnana i na hindu gozbu posle rituala šrada, kada se porodice i prijatelji okupe oko tela tokom 13-dnevnog rituala kremacije."Atmosfera tokom ceremonije i gozbe, međutim, istovremeno je ozbiljna i slavljenička. Ozbiljna, zbog uspomene na mrtve; slavljenička, zbog vremena koje će se provesti sa porodicom živih", kaže Venkatkrišnan.Iako je odnos između života i smrti nalik onom između dana i noći, Ahmet Kargi, muslimanski pogrebnik iz Njujorka, kaže da Muslimani vole da grade džamije i groblja na mestima kojima ljudi imaju lak pristup kako bi se molili i odali počast."Groblja su", kaže on, "još i svakodnevni podsetnici da smo svi smrtni."Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
