Beogradski fotograf Marko Đurica proveo je nedelje snimajući sukob u Ukrajini za agenciju Reuters u poslednjih godinu dana. Đurica, koji je više puta nagrađivan međunarodnim i domaćim priznanjima za svoj rad koji ga je vodio po Balkanu, ali i u Avganistan i na Bliski istok, predstaviće fotografije iz Ukrajine na izložbi u UK Parobrod 3. juna u Beogradu.Zamolili smo Marka da nam ispriča kako se opredelio za dokumentarnu fotografiju, kako je raditi za veliku svetsku agenciju i da li ga smara povremeno sedenje u kancelariji.
Reklame
VICE Srbija: Da si mogao da biraš, da li bi i sam izabrao da odeš baš u Ukrajinu u trenutku dok tamo bukti rat?Marko Đurica: Rojters ne šalje fotografe u ratne zone po naredbi, već se ljudi dobrovoljno javljaju. Jednostavno se objavi da planiramo da šaljemo ekipu, koliko se ostaje i da su svi slobodni da se prijave. Uvek ima dosta zainteresovanih da pokrivaju "velike priče."
Luganjsk. Sve fotografije Marko Đurica
Već 15 godina si u Rojtersu, kakav ti je danas osećaj kada sa aparatom iz kancelarije utrčiš u ljudsku "divljinu"?Slabo sam nešto po kancelariji, osim kad radim edit što može da traje satima, pa i danima. U "divljini" se i dalje najbolje osećam, što reče jedan moj kolega - u kancelariji sigurno neću napraviti ni jednu fotografiju.Prošle godine su tvoje dve fotografije iz Ukrajine bile u izboru Rojtersa za najbolje fotke godine, a sada imaš izložbu upravo sa fotografijama iz Ukrajine. Da li te je iskustvo odande promenilo i koliko je "lako" vratiti se u svakodnevicu?Ukupno sam proveo nešto više od tri meseca u Ukrajini za poslednjih godinu dana. Ono sto sam odmah shvatio je da su uslovi za rad jako teški, da je i jednoj i drugoj strani u sukobu gotovo nemoguće tek tako prići. Potrebni su dani pregovora i planiranja ako želite da uradite dobru priču. Rad od 16-17 sati dnevno se podrazumeva. U tom smislu, mogu da kažem da sam se promenio- postao sam profesionalniji.Tvoje fotografije su prepoznatljive, nesenzacionalističke, a uvek udaraju. Gde misliš da si najviše izoštrio svoj fotografski njuh? U Srbiji, negde drugde?
Reklame
Mislim da je foto-žurnalizam jedno veliko takmičenje a kad shvatite da ste okruženi, bilo u Srbiji, bilo u regionu, izuzetnim fotografima, morate da radite više i bolje da bi ste se istakli. Fotograf je kao sunđer, upija ideje svakodnevno od kolega ili potpunih amatera. Vremenom se definiše kao autor i postaje prepoznatljiv po ličnom pristupu određenim temama.Ko su ti uzori, ako ih ima?Posebnog uzora nemam u fotografskom smislu. Ali volim da se ugledam na Petra Kujundžića i Gorana Tomaševića u smislu pristupa poslu, novinarske etike i profesionalizma.Šta je sledeće? Da li već unapred znaš gde te šalju i da li imaš neku specijalnu želju?Par priča je u planu za ovu godinu, ali nevezano za konfliktne situacije ili ratove. Želim da radim priču o najsiromašnijim ljudima Evrope i da nastavim priču o migrantima koji prolaze kroz Srbiju kojom se bavim već izvesno vreme.Hvala ti, Marko.Pogledajte Markove fotografije na izložbi koja se otvara u sredu 3. juna u 19 sati u UK Parobrod u Beogradu.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
