Reklame
punk

Talog, bes i pljuge: eksplozija britanskog panka sa The Clash i Sex Pistols

Džulijen Templ je ovekovečio najveće britanske pank bendove na filmu.

pisao Amelia Abraham
07 Februar 2017, 1:25pm

Džulijen Templ je veliki mag britanskog muzičkog dokumentarnog filma. Počeo je karijeru snimajući prve nastupe The Sex PistolsaThe Clasha tokom 1970-ih u Londonu – u danas legendarnim dvoranama poput The 100 Club i kluba The Roxy – a ti snimci su pretočeni u filmove "Velika rokenrol prevara" (The Great Rock 'n' Roll Swindle) i "Prljavština i bes" (The Filth and The Fury). Kasnije je Templ snimao takozvane 'Best Of' ili 'Greatest Hits' filmove i za face poput The Rolling Stones, Blur, BowieThe Culture Club.

Međutim, pošto je skoro 40 godina čuvao neke rane snimke benda The Clash, Templ je 2015. godine sklopio film The Clash: New Years Day 1977, o koncertu koji je bend održao 1. januara te godine u klubu Roksi. Dokumentarac daje kontekst tom trenutku u vremenu i prostoru dinastije panka suprotstavljajući haotične žive snimke benda sa facama običnih stanovnika Londona koji pričaju o nadama i strahovima za novu godinu.

Razgovarala sam sa Templom o tome kako ovim filmom odaje počast frontmenu benda The Clash, Džou Strameru, koji je preminuo pre 14 godina.

VICE: Kako si upoznao ljude iz The Clash?

Džulijen Templ: Poznavao sam Džoa Stramera iz skvotova u zapadnom Londonu, ili, bolje da kažem, znao sam za njega. On je znao za mene jer je postojala ta jedna kuća ispred koje su, neverovatno, i dalje mlekari ostavljali mleko svakog jutra, u sred svih tih skvotova. Svako ko se kasno vraćao kući ili još nije otišao da spava, mogao je uvek da nađe bocu mleka za čaj. Često bih sreo Džoa Stramera kako prilazi pragu, stizao bi ili pre mene ili tik posle mene. Tako smo znali jedan za drugog. Znao sam i za bend, naravno. Stalno sam odlazio da ih slušam u Elgin pabu na Noting hilu. 

Kako ga se sećaš? 

Bio je skoro pa hipik u to vreme. Sledeći put sam ga video ispred Kluba 100 u ulici Oksford, na pank festivalu zajedno sa Pistolsima, stajao je tamo među svima njima. Bio je ošišan na keca, ofarban u plavo, kao Marlon Brando u filmu Julije Cezar – mislim, previše mu je bila izblajhana kosa - i ja sam pomislio: "Ovo je onaj lik poluhipik, nikad neće uspeti". Mislio sam da nema šanse da se probije pored likova kao što su Sid i Džoni iz Pistolsa. Ali kad smo sišli dole u klub gde je svirao bend, shvatio sam koliko je izuzetan. I on, i The Clash.

Snimak iz filma The Clash: New Year's Day 1977 (Julien Temple, 2014)

Tvoj film o bendu je prikazan za Novu godinu 2015. Zašto baš tada, posle toliko vremena?  

Bilo mi je dozvoljeno da neko vreme snimam The Clash tokom jeseni 1976. sve do početka 1977. godine, i onda mi je njihov menadžer rekao da više ne mogu da snimam, da moram da odlučim da li ću da radim Pistolse ili The Clash. Berni [ Rouds] je bio takav. Izdavao bi ultimatume. Snimao sam ih tokom šest nedelja proba, dok su vežbali i radili na pesmama, a onda su krenuli na Anarchy turneju sa Pistolsima i on mi više nije dozvolio da snimam. Takođe, snimao sam kamerom koja se tek tad pojavila, sistem se zvao reel-to-reel – sam si morao da vrtiš traku, kamera na ramenu dok snimaš, tako da je kvalitet, da kažemo, dosta neobičan.

I tako je snimanje prekinuto. Materijal mi se vukao po kući 40 godina. Jedinstven je jer je to poslednji filmski artefakt britanskog panka koji do tada nije viđen. Interesantan je uvid u to doba, pre prave eksplozije panka. Bilo mi je veliko uživanje što sam najzad mogao nešto da napravim od svega toga. Posebno mi je drago što je prikazan u doba kada odajemo počast Džou Strameru. 

I da, film jeste posvećen njemu. 

Pogledajte film:

Fotografije iz filma Džulijena Templa

Još na VICE.com

Skriveni dragulji londonske pank scene osamdesetih

Pank i pobuna u Sibiru osamdesetih

Na turneji sa matorim i malo manje matorim pankerima iz Srbije

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Tagged:
Film
The Clash
Sex pistols
Музика