Prskao sam se feromonima da bih postao bog seksa

Feromoni su tajanstvene, bezmirisne ljubavne hemikalije koje šalju signale o našem raspoloženju, seksualnoj orijentaciji i genetskim predispozicijama. Životinje uz pomoć ovih hemikalija privlače potencijalne parnjake; imaju ih i ljudi, ali kao što se ističe u članku u Vašington Postu, „nemamo predstavu šta su i kako funkcionišu". Marketinški stručnjaci koriste ovu neodređenost i prave proizvode koji sadrže feromone, obećavajući da će nam to pomoći da smuvamo nekog posebnog. Na tržištu postoji gomila proizvoda koji sadrže feromone. Ima ih i u dezodoransu od 6 dolara u Volgrinsu, dok ima i nekih veoma skupih, koji obećavaju čuda.

Uzmimo za primer 10X bezmirisni aditiv za losion posle brijanja za muškarce Instituta Atina. Tvorac ovog proizvoda i predsednica i osnivač Instituta Atina, dr Vinifred Katler je, prema sajtu kompanije, doktorka biologije sa Univerziteta u Pensilvaniji, radila je post-doktorat iz bihejvioralne endokrinologije na Stenfordu, i provela 25 godina izučavajući reproduktivnu biologiju. Takođe je i „autorka osam knjiga i preko 35 naučnih članaka". Njena 10X formula košta neverovatnih 100 dolara za pet grama, sa idejom da se pomeša sa vašim omiljenim losionom za posle brijanja, utrlja i bum – od ružnog bednika postanete nezaustavljivi, zavodljivi vihor.

Oni koji su skeptični po pitanju efikasnosti ovih proizvoda treba samo da pogledaju svedočenja potrošača na sajtu kompanije(„Imena su izmenjena, naravno", piše tamo). Majk* sa Floride piše, „Zdravo, doktorka! Ovde vaša omiljena mušterija odozdo, sa Floride. Želeo bih još dve ampule (njegova 49. narudžbina) Atine 10X. Ne morate da mi zahvaljujete. Da li se šalite? Hvala vam što ste izumeli taj proizvod. Ja sam taj koji treba da se zahvaljuje".

Don* iz Teksasa, Lari* iz Ohaja, i još jedan Don*, takođe iz Teksasa, svi imaju da kažu slične stvari, ali Rodžer* sa interneta ima najveće hvalospeve: „Samo sam želeo da kažem da sam pre neki dan ušao u radnju u kojoj se prodaju fotografski aparati, i zapanjio sam se kada su dve žene počele da me merkaju i da flertuju sa mnom. Neverovatno, bilo je veoma smešno kako su se ponašale… a onda su sve koleginice na poslu počele da budu VEOMA ljubazne prema meni".

Pored ovih očigledno veoma stvarnih pohvala proizvoda, u kompaniji insistiraju na tome da je efikasnost njihovih feromona dokazana tokom „ tri anonimne studije sa placebo kontrolnim grupama". Uprkos svemu ovome, rešio sam da i sam isprobam 10X. Izašao sam tri puta, na različita mesta, da bih otkrio da li će me feromoni zaista učiniti neodoljivim za žene.

Moja podrška

Raf: komičar koji je lud za patikama

Alija: Ralfova ćerka, najslađa devojčica od četiri godine na svetu

Klark: genije za kompjutere

Kristina: internacionalna poslovna žena

Moj izgled: prijatelj tvog tate

Neposredno pre nego što sam krenuo u muzej sa svojim prijateljima/podrškom, naneo sam malo feromona iza ušiju.

Eksponati kao takvi su bile velike projekcije halucinogenih švedskih video radova. U praksi, to znači da se mnogo posetilaca klati u jednom mestu i klima glavom, dok gleda blede snimke morskih sasa i krupnih planova štikli od deset santimetara na ulazu u podzemnu železnicu. Kao da je sama Atina htela da mi da znak, uz snimke podzemne železnice je išla instrumentalna obrada najerotičnije pesme svih vremena, „ Wicked Game" Krisa Ajsaka.

Bilo je vreme da pustim moje feromone da rade.

Za prvi test sam se montirao na ulazu izložbe. Pustiću da moj ljubavni napitak isparava sa moje kože, siguran da će stotine opčinjenih strava cica koje tumaraju po muzeju uskoro dotrčati pravo ka meni.

Nisu.

Popeo sam se na drugi sprat muzeja. Ovog puta sam se muvao oko eksponata i puštao da moji feromoni lebde kroz gomilu. Znao sam da će grupa azijskih turista koji nose hirurške maske na licu biti imuna na moj mirisni šarm, ali sam se razočarao kada sam shvatio da čak i oni posetioci bez maski nisu bacili ni pogled, pa čak ni šmrknuli u mom pravcu.

Moji pomoćnici su se rastrčali po objektu, tražeći usamljene same žene koje će moj miris preneti u svet prave ljubavi. Nisu našli nijednu.

Na poslednjem spratu muzeja sam zalutao u potencijalni ljubavni zlatni rudnik: čitav sprat su zauzeli video projektori koji su visili s plafona, dok je pod bio prekriven dušecima na koje su posetioci mogli da legnu i gledaju radove. Dušeci! Dušeci posvuda! Slobodni, dostupni javnosti, legla zaraze, prepuni ljutih studenata umetnosti i onesvešćenih staraca.

STOPA USPEŠNOSTI: 0%. POTPUNI NEUSPEH.

ZAKLJUČAK

Nije dovoljno pustiti feromone da rade sami, zato što su efikasni samo iz blizine. Tokom svog narednog testa ću prilaziti ženama i pustiti da moj tajni seksualni miris obavi svoju magiju.

Da budem potpuno iskren, nisam sasvim pratio uputstva vezana za feromone. Kao prvo, oni preporučuju da se stavljaju svakodnevno. Ja to čak nisam ni uzeo u razmatranje, zato što sam ih umešao u Akva Velvu, zbog čega sam mirisao kao četrnaestogodišnjak koji se sprema da poprska svoju devojku na terenu za pejntbol.

Kao drugo, tvorci feromona priznaju da neki korisnici moraju da stavljaju njihov čudesan tonik i do šest meseci, pre nego što bi mogli da poboljšaju svoj seksualni život. Ne, hvala.

Tako da mi je žao ako vam ovo kvari utisak o mojim eksperimentima. Ali ne pišem ovo za britanski stručni medicinski časopis. Čak ni za Smuvaj ribu na foru, iz Nove Engleske. Ja sam samo sam i usamljen muškarac i dajem sve od sebe.

Moja podrška:

Dejvid: TV scenarista

Rejčel: autorka, stručnjak za veze

Moj izgled: skitnica koji je našao poklon vaučer za H&M, a onda odmah isflekao pantalone majonezom

Znao sam da će biti potreban ekstreman nivo sofisticiranosti da bi neka žena zaista znala da ceni strastveni vonj kojim odišem, pa su moji prijatelji Rejčel i Dejvid predložili da se nađemo u baru hotela. Otmeno pojilo je bilo prepuno pozlaćenih predmeta, luksuznih kožnih fotelja, i u njemu su se nalazile bukvalno dve žene.

Možda je bilo tako zato što je bio utorak, ali znam za konvencije za prava muškaraca na kojima je bilo više žena nego u ovom baru hotela. A žene u baru su opkolili znojavi, razvedeni biznismeni, koji su oko njih napravili neprobojne obruče (Jedina prednost je bila u tome da nisam samo ja smrdeo na očajanje). U jednom od tih obruča sam prečuo kada je plavuša u njegovom centru rekla da čeka svog dečka, „naslednika bogatstva duvanske industrije R.J. Rejnolds".

Moja podrška i ja smo otišli u bar u dnu foajea, gde smo zatekli sličnu situaciju. Rejčel je ponudila da zapodene razgovor sa nekom od retkih prisutnih dama, ali ja sam se uplašio i insistirao da uzmemo pića i sednemo pored kamina i čekamo. Možda osetivši uzaludnost/ništavnost naše misije, Rejčel je otišla.

U tom trenutku, znao sam da zaista moram da razgovaram sa nekom ženom. Morao sam. Prišao sam brineti u plavoj haljini koja je sedela za šankom. Čitav naš razgovor je protekao ovako:

Ja: „Šta piješ?"

Ona: „Votku sa sokom od brusnice."

Ja: „Ja sam se jednom isuviše napio od toga, i sada uopšte ne mogu da pijem sok od brusnice."

Ona: „Baš šteta za sok od brusnice." (OBRAĆA SE ŠANKERU) „Smem li ovo da ponesem u sobu?" (ODLAZI)

Dejvid i ja smo ubrzo posle toga otišli iz bara.

STOPA USPEŠNOSTI: -0%. TEHNIČKI, NULA NE MOŽE DA BUDE POZITIVNA ILI NEGATIVNA, ALI OVO MI JE DELOVALO KAO PRAVI PORAZ

ZAKLJUČAK

Ako sam zaista želeo da ispitam ove feromone, trebalo je da ih koristim onako kako proizvođači i kažu da treba: tako što ću se napiti i muvati što više devojaka.

Moja podrška

Beri: gizdavi glumac

Rik: nestašni avanturista

Moj izgled: proćelavi stolnjak

Ovo će biti duga noć. Pripremio sam se tako što sam pojeo sendvič sa mesnim nareskom.

Za početak sam izabrao opuštenu rupčagu u Vilijamsburgu, a planirao sam da obiđemo još nekoliko obližnjih barova, kako noć bude odmicala. Pored svoje dve pouzdane, razdragane desne ruke, imao sam osećaj da će sve postati veoma, veoma seksi.

Beriju je odmah pozlilo, i morao je da ode kući. Početak nam nije bio baš najsjajniji.

Rik i ja smo zauzeli sto u blizini ulaznih vrata. I po prvi put otkako sam počeo da stavljam feromone… prišla nam je jedna žena! Proradili su! Prokleti feromoni rade! Ali onda se ispostavilo da je devojka prepoznala Rika jer su se upoznali preko Tindera i imali jedan dejt, koji je bio bolno dosadan. Feromoni nisu upalili – šta više, umesto da privuku zainteresovane žene, počeli su da privlače žene koje nas aktivno mrze.

Rik i ja smo narednih sat vremena pili u tišini.

Ali onda nam je prišla još jedna žena! Bila je jedna od najlepših žena koje sam u životu video. Predivnim francuskim akcentom je rekla, „Da li neko od vas dvojice ima cigaretu"? E sad, da li je stvarno želela cigaretu? Ili ju je podsvesno privukao moj seksi mošus? Sudeći po cigareti koju je na kraju našla i popušila, verovatno je samo tražila cigaretu. Ali možda je, makar na neki način, takođe tražila i pravu ljubav. Sudeći po tome kako je počela da se ljubi sa nekim bradonjom sa šeširićem, kada je popušila cigaretu, možda ju je i našla.

Rik i ja smo nastavili da pijemo.

Dok se bar punio, vremenom smo počeli da vodimo normalne, nepatetične razgovore sa ženama. Razgovarali smo sa veoma simpatičnom modnom kreatorkom, i sa par kul TV producentkinja. Nije bilo romantike, ali barem sam se osećao kao ljudsko biće, a ne kao mirišljava grudvica losiona za posle brijanja i tuge.

Takođe smo i dalje pili.

Pre nego što smo prešli u sledeći bar, zastali smo da porazgovaramo sa jednom devojkom koja je slavila rođendan. Prišli smo njenom društvu – koje se sastojalo od slavljenice, jedne drugarice, i dva gej drugara. Ovo je bil greška. Vidite, njena drugarica je bila udata, a slavljenica je bila žešće pijana, i Rik i ja smo apsolutno izgledali onako kakvi smo i bili: dvojica jezivih batica koji pokušavaju da muvaju nezainteresovane žene. Nikada u životu nisam doživeo toliko prekornih pogleda. Ozbiljno. Gledali su nas kao nirnberška porota Ajhmana. A to smo i zaslužili.

Svejedno, slavljenica mi je poklonila papirnu slavljeničku krunu. Završili smo piće i otišli. Ja sam stavio krunu oko vrata.

Bar #2 – Rok klub, ponoć

Čim smo ušli, prečuo sam kako me neka devojka ismeva zbog krune. Bacio sam je u đubre. Onda smo Rik i ja uzeli džinovska piva.

Nisam siguran zašto taj bar ima reputaciju da je rok mesto. Svakako, neke devojke su imale kožne jakne, ali većina tipova su izgledali kao francuske plaćene ubice u nesnimljenom nastavku filma Taken. Jedna od devojaka je očigledno neposredno pre bila kod frizera i rekla mu „Hoću frizuru kao Anđelina Džoli u filmu Nestali za 60 sekundi".

Pokušavam da kažem da se nismo uklapali.

Pokušavali smo! Stvarno jesmo. Ćaskali smo sa par finih devojaka, ali to generalno nije bilo mesto za nas, i nema tih feromona koji to mogu da promene.

Bar #3 – Dens klub Huk Ap, 2 ujutru

IndieBK.com je ovaj bar nazvao „najboljom stočnom pijacom u Vilijamsburgu". E sad, upravo sam izmislio i taj citat, i taj sajt, ali da taj sajt postoji, tako bi ga opisao. Znajući to, odlučio sam da se još malo isprskam obogaćenom Akva Velvom. Uzimajući u obzir da je bilo koja količina Akva Velve prevelika, stavio sam zaista, zaista previše.

Iznenadilo nas je to što na podijumu za ples nismo zatekli skoro nikoga, ali pošto smo bili raspoloženi za zezanje i nadali se da ćemo upoznati neke žene, a i pod ekstremnim gasom, odrali smo dupeta od igranja. U tom trenutku, umesto da odišem bezmirisnim feromonima, sigurno sam  Jedna od devojaka je očigledno neposredno pre bila kod frizera i rekla mu "ojke su imale kožne jakne, ali većina tipova su izgsmrdeo na znojavi mesni narezak i natruli trup starog, drvenog broda.

Primetili smo dve devojke na plesnom podijumu. Bile su veoma lepe i ljubazne cimerke iz Evrope. Ali nimalo ih nije zanimalo da razgovaraju sa nama. Počeo sam rapidno da kopnim.

Bar #4 – Bar sa samo jednim bilijarskim stolom, ali u kome svi zastrašujuće ozbiljno shvataju partiju bilijara, 3 ujutru

Riku su neki prijatelji poslali poruku da se sastanu u četvrtom baru. Izdržao sam oko 15 minuta, ali kada je treći igrač bilijara izbačen zbog tuče, odlučio sam da mi je za to veče bilo dosta.

Kada je veče počelo, osećao sam se kao Lens Armstrong: američki heroj, koji se popeo na vrh planine izuzetnosti, čistom snagom svoje volje. Ali na kraju sam se još više osećao kao Lens Armstrong: lažljivi prevarant koji zloupotrebljava hemikalije i ceo svet ga mrzi.

STOPA USPEŠNOSTI: 100%, ZATO ŠTO SAM NAUČIO DA ISTINSKA SREĆA DOLAZI IZNUTRA. SAMO SE ŠALIM, I OVO JE 0%, ZATO ŠTO ME NIKO NIKADA NEĆE VOLETI.

ZAKLJUČAK

Slušajte, feromoni ne rade. Svi to znaju. Ja sam to znao, vi ste to znali, ljudi koji ih proizvode to znaju.

Piti sve vreme je užasno za kožu.

I konačno, jednostavno nema zamene za najsnažniji afrodizijak na svetu: samopouzdanje. Posle ovog eksperimenta, osetio sam njegov veliki nedostatak.

Sve fotografije: Sem Viner.

Još na VICE.com

Koliko košta bezbedan seks u Srbiji Vodič za seks za jednu noć u Beogradu Fine, normalne devojke ne pirsuju genitalije Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu