Sproveo sam u delo sve vaše novogodišnje odluke

Doživeo sam prosvetljenje. Za one od vas koji ne znaju o čemu se radi, prosvetljenje je velika spoznaja nečega, ali nekada davno to je takođe značilo i da se Hristos ukazao neznabožcima. U velikoj meri se osećam bliskim Hristosu u svom trenutnom obliku. Kaže se da je čistota bliska božanskom, a ja sam čist kao suza. Moje telo je sada hram, ali ne stari, oronuli hram, prepun radoznalih turista. Moj hram je novosagrađen, kao na otvaranju hrama Rion-ji u Kjotu, kada je završen 1450. godine, i kada je odisao osećajem smirenosti. Odbacio sam svoju zmijsku kožu prošlog života, ostavivši prozirne ostatke svojeg bivšeg ja da istrule na zimskom suncu, i vaskrsao sasvim nov, rumen i uplakan, mokar, ali živ.

Nova godina me je obasjala novom svetlošću i skinula paučinu sa mojih očiju, te mi omogućila da shvatim gde grešim. Jer znate, i ja sam nekada bio nalik vama. I ja sam nekada bio bure puno pišaćke i pice, napeti čep koji se muči da zadrži trulež unutar suda. I ja sam nekada bio smoren, suzdržavao se da se ne izrigam u kadi, ronio suze od crnog vina – ali sam takav život ostavio iza sebe. Pišem ovo na kraju savršenog dana. Oči mi sijaju novim svetlim sjajem, koji odiše ispunjenjem i radošću. Promenio sam se nabolje, prijatelji. Pročišćen sam.

Jesam li zakačio neku religiju? Ne, nisam. Ali na mnogo načina, ova veganska ovsena kaša sa kokosom i crvenom kinoom liči na religiju. Vidite, ja sam batalio život s mesom. Nikada više kancerogena, slana aroma dimljene slanine neće dotaći moje usne. To bi bilo kao da uzmeš veliku, zarđalu kofu naćosa sa sirom, i prospeš je po podu Sikstinske kapele. Iako moja kaša nije bog zna kakvog ukusa, ona čini mnogo više, osim toga što mi utoljuje glad. Njena testasta struktura betonira zidove mog želuca, štiti ga, i sve vreme me odvraća od bolesne razbibrige konzumiranja mleka neke druge životinje (što nijedna životinja inače ne čini, uzgred!).

Još jedan demon kojeg sam isterao iz svoje duše je Sotonino zrnevlje. Završio sam sa filterušom, kafom iz kesice i laktoznim sadržajem u njoj. Izvori energije bi trebalo da budu prirodni; trebalo bi da potiču iznutra. Umesto svoje uobičajene k*fe, sedeo sam za stolom i zamišljao kako kroz mene pulsira energija. Duboko sam udahnuo hladan dah (hladan usled sile mog udaha) i izdahnuo, oduvavši sve hartije sa svog stola silinom kompozicije voza u punoj brzini. Ovo je prava energija – a ne kao one lažne droge koje vi ljudi trpate u sebe. Ali ja ipak volim prirodu i podržavam lokalna mala preduzeća (to je važno), pa sam odlučio da ovo drvo napojim kapućinom, da bi dobilo dovoljnu dozu kofeina i naraslo trista metara u visinu. Možda bih jednog dana mogao da živim na njemu.

Očistiti sebe i svoj život ne znači samo promeniti ishranu. To znači potpuno se odreći svoje prošlosti i svih užasnih stvari koje si radio. Ja sam bio pušač. Čak nisam bio ni neki kul pušač. Motao sam duvan, kao da sam student ili ubogi penzioner. Sate svog života sam provodio rolajući „duvančić" u papiriće, samo da bih u ustima mogao da osetim okus WC šolje.

Na mnogo načina, to je za mene bila jurnjava ka dnu – pokušaj da vidim koliko brzo mogu sebi da izazovem rak. Žestoko mi se zgadio takav defetistički stav. Balavio sam nad svojom Zlatnom Virdžinijom i puštao da moje bale sagorevaju zlo. Bio je to zeleni zatvor iz koga sam se konačno oslobodio, i rado sam ga poplavio, i na više načina i njemu doneo slobodu iz nikotinske tamnice. Nekada si bio biljka i trebalo bi da dobiješ šansu da još jednom poletiš.

Sledeća stvar: alkohol. Popiti kriglu piva je kao da progutaš Petrijevu posudu bilo koje vrste gripa koja postoji. Piti žestinu je jednako kao da otvorenih usta plivaš u bazenu punom benzina, dok se upaljeni Zipo upaljač klati na klatnu iznad tebe. Kada će ljudi da shvate da sami sebe ubijaju? Kada će se, kao ja, posvetiti kvalitetnijem životu? Jedino piće koje nam je potrebno je voda. To je naučno dokazano. To je činjenica. Ne postoji nijedna druga tečnost koju moramo da pijemo osim vode. S toga, prestanite da pijete „točeno" i počnite da pijete svojih jedan i po dnevno (litara vode).

Za vas koji ne živite u velikim gradovima, ovo je činija salate sa falafelom. Viđao sam ih i ranije, ali nisam se njima bavio, zato što nisam shvatao kolika lepota se krije u njima. Sendviči, čips… to je tako engleski, tako pasé. Ako ćeš u ova moderna vremena da jedeš hleb, možeš slobodno da progutaš i kilo TNT-a. Moja činija sa salatom je bila toliko krcata slasnim povrćem da je, moram da priznam, proletela kroz moj probavni trakt. Znate, ovo je tek prvi dan mog novog života, i moja utroba je navikla na energetske napitke i šunku, pa ovolika količina povrća na mene deluje kao da mi je neko zabio užareni mač u stomak. Ali težnja ka apsolutnoj čistoti prosto nema cenu.

Jes' vala, nova je godina, i ovo sam novi ja. Oni koji oklevaju da prihvate ovu neviđenu priliku da spasu sami sebe kao i druge su staljinisti savremenog doba. I sebe i druge šaljete pravo u smrt. Jedini razlog zašto ovo pišem je da bih vas prijateljski upozorio: ako se sami ne sredite, ako ne dajete, ako ne napredujete, onda ste osuđeni na smrt. A niko ne želi da umre. Ja nikada neću umreti, zato što imam svoju ovsenu kašu sa kinoom, i nepoklebljivo sam rešen da prođem kroz vrata spasa. Pridružite mi se.

@joe_bish

Još na VICE.com

Od Nove godine ćete očekivati manje kada pročitate ove sulude novogodišnje priče

Provela sam Novu godinu u 'chat rumovima'

Svaki mučni razgovor koji ćeš danas voditi na poslu

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu