Da li je Tesla stvarno uspostavio kontakt sa vanzemaljcima

Vanzemaljci su se 1899. godine javili Nikoli Tesli.

Slavni pronalazač izgradio je ogroman toranj u svom domu/laboratoriji u Kolorado Springsu kako bi eksperimentisao sa bežičnom strujom, ali je umesto toga sasvim slučajno možda postao prvo ljudsko biće koje je primilo nekakvu poruku iz kosmosa.

"Duboko sam uveren da na Marsu postoje visoko inteligentna bića", rekao je Tesla 1923. godine novinaru iz Olbani Telegrafa. "Dok sam eksperimentisao u Koloradu, došao sam do izuzetnih eksperimentalnih dokaza života na Marsu. Usavršio sam bežični prijemnik krajnje osetljivosti, sa mnogo većim dometom nego ikad pre, i uhvatio signale koje sam protumačio kao 1--2--3--4. Verujem da su Marsovci za komunikaciju koristili brojeve zato što su brojevi univerzalni."

Uprkos Teslinom "dubokom uverenju", njegova izvanzemaljska hipoteza izazvala je gnev kod njegovih savremenika, od kojih su mnogi njegove tvrdnje odbacili kao jedva nešto više od želje za sticanjem publiciteta. Međutim, mnogi su se od tada često vraćali Teslinim suludim pretpostavkama iz prošlog veka , a Teslino društvo je sugerisalo da je on možda primio radio talase iz dalekog svemira ili smetnje iz oluja sa Jupitera.

Teslina eksperimentalna stanica u Kolorado Springsu. Slika: Wikimedia

Iako je ovo bilo donekle manje uzbudljivo nego telefonski poziv od E.T.-a, negde u 20. veku nastala je konkurentna teorija koja tvrdi da je Teslu zapravo kontaktirao 13.000 godina star vanzemaljski artefakt u orbiti oko Zemlje, predmet koji je od tada postao poznat kao satelit "Crni vitez".

Istorijat "Crnog viteza" zapravo je konglomerat nekoliko nezavisnih priča, od kojih sve podrazumevaju neidentifikovani objekat u orbiti oko Zemlje, ali kojima je pored zajedničkog naziva malo toga drugo zajedničko. Niko nije do kraja siguran kada je mit tačno nastao i ko ga je započeo, ali njegov istorijat traje od Teslinih eksperimenata s početka veka sve do lansiranja Međunarodne svemirske stanice, a dokazi koji potkrepljuju postojanje "Crnog viteza" variraju od internet glasina do fotografske "građe".

Prema onima koji veruju u postojanje nekakvog misterioznog vanzemaljskog artefakta koji se krije u sunčevom sistemu, sledeći pokušaj "Crnog viteza" da kontaktira Zemlju desio se 1927. godine. Ovog puta je navodno emitovanje "Crnog viteza" uhvatio norveški inženjer po imenu Jirgen Hals.

Dok je eksperimentisao sa radio signalima, Hals je primetio da prima eho nekih signala nekoliko sekundi pošto se prvobitno emitovanje završilo. Nije umeo da objasni kako dolazi do ovih Dugo odloženih eha. Osamdesetak godina posle Halsovog otkrića, niko sa sigurnošću nije mogao da objasni šta izaziva te jezive ehoe, zbog čega su postali savršena meta svih ljubitelja teorija zavere.

Naučnofantastični pisac Dankan Lunan je 1973. godine napisao članak za časopis Spejsflajt u kojem je izneo teoriju da bi za te onostrane ehoe mogao da bude odgovoran 13.000 godina star vanzemaljski objekat u orbiti oko Meseca. Iz razloga koji su i dan-danas nejasni, većina onih koji zastupaju teorije o "Crnom vitezu" najčešće navode Lunanovu svemirsku sondu staru 13.000 godina kao potencijalnu inkarnaciju ovog misterioznog satelita, uprkos tome što Lunan nikad nije ni pomenuo "Crnog viteza". Istrajnost ovih glasina primorala je Lunana da izričito porekne da ima bilo kakve veze sa širenjem te teorije.

Sledeći put da je "Crni vitez" navodno "primećen" bilo je ranih šezdesetih, kad je TAJM pisao o tome da je nepoznati predmet otkriven u polarnoj orbiti oko Zemlje, što je u to vreme bila neka vrsta anomalije, budući da su i američki i sovjetski sateliti putovali isključivo u ekvatorijalnoj orbiti. Nekoliko nedelja posle ovih prvobitnih izveštaja, Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država saopštilo je da je predmet identifikovan kao komad satelita "Diskaverer".

Mnogi su bili skeptični prema tom objašnjenju, tako da je godinama taj misteriozni "mračni" satelit navođen kao dokaz postojanja "Crnog viteza". Kako se kasnije ispostavilo, skepticizam je bio na mestu, ali ne zato što je to telo bilo vanzemaljsko svemirsko vozilo. Umesto toga, dokumenti sa kojih je skinuta oznaka "strogo poverljivo" pokazali su da se tu u stvari radilo o delu američkog projekta KORONA , misije koja je iznedrila prve uspešne letove fotografskog izviđanja na svetu u nameri da se nadgledaju sovjetski pogoni za izgradnju raketnih projektila.

I tako je legenda o "Crnom vitezu" sedamdesetih i osamdesetih nastavila da životari kao jedva nešto više od krajnje spekulativnog urbanog mita, bez gotovo ikakvih dokaza koji bi potkrepili njegovo postojanje. Sve se to promenilo 1998. godine, kad je posada svemirskog šatla Endevor na letu STS-88 fotografisala amorfni crni objekat kako zlokobno lebdi nad Zemljom .

Pored toga što je pružio naizgled prvi fotografski dokaz ovog neuhvatljivog vanzemaljskog artefakta, let STS-88 obeležio je još jednu prekretnicu za NASA-u, jer je bio prva američka misija koja je započela izgradnju Međunarodne svemirske stanice. U intervjuu datom svemirskom novinaru Džejmsu Obergu, Džeri Ros, jedan od astronauta NASA-e koji je u najviše navrata putovao u svemir, ispričao je da je objašnjenje za uznemirujuće fotografije onog što izgleda kao "Crni vitez" zapravo nesmotrenost tokom izgradnje Međunarodne svemirske stanice.

Video snimak ispuštanja termalnog pokrivača za zglobni klin

Misija STS-88 zahtevala je dve "svemirske šetnje", od kojih je jedna podrazumevala umotavanje četiri zglobna klina na Međunarodnoj svemirskoj stanici u termalne pokrivače kako bi se sprečilo isticanje toplote kroz goli metal klinova. Prema Rosovim rečima, dok su on i kolega astronaut Džim Njuman bili na zadatku izvan stanice postavljajući ove termalne pokrivače, jedan od njih se otkačio sa svog užeta. (To je bio treći predmet u dve svemirske šetnje koji je pobegao Rosu , ali jedini čiji je gubitak bio nenameran.)

To su na video snimku zabeležili drugi članovi posade STS-88, koji se čuju kako se glasno pitaju da li je manevar za hvatanje moguć. Ispostavilo se da je to neizvodivo i objekat je više puta fotografisan pre nego što je nekoliko nedelja kasnije izašao iz orbite, izgorevši prilikom spuštanja ka Zemlji.

I tako se okončalo poslednje poglavlje u suludoj priči koja traje već čitav vek, a naduvana je, izgleda, najviše zahvaljujući teskobnom osećanju paranoje koji je obeležio hladnoratovske godine. Ipak, uprkos tome što ekipa iz NASA-e kategorički negira najupečatljiviji dokaz za postojanje "Crnog viteza", odbegli termalni pokrivač zauvek će ostati da živi u agencijskoj arhivi svemirskog otpada sa Međunarodne svemirske stanice kao Artikal 25570, a verovatno nešto glamuroznije kao ozloglašeni satelit "Crni vitez" u beskonačnom imaginarijumu interneta .

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu