Reklame
Matična ploča

Ovaj slepi miš je najbrži životinjski letač na svetu

Slepi miševi su bili u stanju da slete na zemlju brzinom većom od 160 kilometara na sat, osvojivši time titulu najbrže leteće vrste na svetu.

pisao Daniel Oberhaus
13 Novembar 2016, 6:00am

Brazilski bezrepi slepi miš. Foto: Wikimedia Commons

Još od prvih trenutaka kada smo mi, ljudi, počeli da razmišljamo o letenju, ptice su nam bile model za pripremanje za ovu avanturu. U Da Vinčijevim beleškama, crteži ptica našli su se krilo uz krilo pored ovih fantastičnih letećih mašina , a Leonardo je dve godine pripremao kodeks ptičijeg letenja. Ser Džordž Kejli, "otac aviona", proučavao je kako ptice pomeraju krila, ali i kako uspevaju da slete na zemlju skoro klizeći i tako započnu revoluciju objekata težih od vazduha u letu. Braća Rajt, pioniri ove revolucije, takođe su bili poznati po posmatranju ptica.

Ipak, prema najnovijim istraživanjima koje predvodi Maks Plank Institut za orintologiju u Nemačkoj, ovim pionirima letenja bi bilo bolje da su posmatrali slepe miševe. Tokom jedne nedelje 2009. godine, naučnici su pratili let sedam različitih brazilskih bezrepih slepih miševa, stanovnika Frio pećine u Teksasu. Otkriće ih je zapanjilo: slepi miševi su bili u stanju da slete na zemlju brzinom većom od 160 kilometara na sat, osvojivši time titulu najbrže leteće vrste na svetu.

Smatra se da je najbrža ptica na svetu čiopa koja može da sleti brzinom od oko 100 kilometara na sat - sivi soko može da postigne brzinu od 310 kilometara na sat ali samo kada se obrušava na plen, dakle, ne u horizontalnom letu. Zbog toga je ovo otkriće zaista zapanjujuće: i pored kraćeg raspona krila i manje aerodinamičnog oblika, brazilski bezrepi slepi miš ipak može da dostigne brzinu od skoro 50 kilometara na sat, brže nego čiopa.

"U početku nismo mogli da poverujemo u podatke, ali su bili tačni", rekao je Kamran Safi, matematički ekolog na Maks Plank Institutu za orintologiju. "U nekim periodima, ženke slepog miša, teške između 11 i 12 grama, letele su brzinom većom od 160 kilometara na sat."

Upečatljivu prirodu ovih nalaza može da nadmaši samo metoda koju su naučnici koristili za prikupljanje podataka. Jedan od njih je upravljao pre svitanja malom maketom Cesna aviona oko pećine Frio u Teksasu, u kome živi više od deset miliona bezrepih slepih miševa. Drugi bi na zemlji čekao na slepe miševe da izlete iz pećine i jednog bi uhvatio u mrežu. Tom slepom mišu bi prikačio radio prenosnik težak pola grama na leđa i vratio bi ga u jato, a prenos bi nadgledala Cesna.

"Pilotu nije bilo lako da prati ove brzoleteće životinje da bismo mogli tačno da ih lokalizujemo i neprestano merimo njihovu putanju leta", rekla je Dina Dehman, ekološkinja i stručnjak za ponašanje na Institutu. "Spoljni faktori poput pejzaža i struja vetrova ne mogu da objasne ove rezultate, pošto nemaju nikakvog uticaja na maksimalne brzine."

Bez obzira da li će ovi rezultati uticati na dizajn modela avijacije, ako je Betđiro Brusa Vejna neki znak, avioni napravljeni po modelu slepih miševa bi izgledali milion puta kulje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
avion
Vice Blog
fenomeni
nauka
Tehnologija
Letenje
Betmen
brzina
Slepi miš
Najbrža životinja na svetu
Avijacija