Legendarni Alan Mur o filmovima, magiji i stripovima

Siroti Džimi… čovek se izgubio i iznenada obreo u jednom od najčudnijih klubova za gospodu na svetu. Kroz pet isprepletenih kratkih filmova koje je napisao Alan Mur, kolektivno nazvanih Show Pieces, gledaoci stiču sliku o neobičnim atrakcijama, pravilima, ceremonijama i užasima dotičnog kluba za gospodu. Sada dostupni na internetu, baš kao i u fizičkom boks setu, Show Pieces su samo početak jedne mnogo veće priče. Iako tvorac slavnih stripova kao što su Čuvari (Watchmen), V kao Vendeta (V For Vendetta), Iz pakla (From Hell), Mur je još i romanopisac (Glas vatre i najavljeni Jerusalem), muzičar i mag. Intervjuisali smo Mura o kratkim filmovima Show Pieces, njegovom scenariju za The Show i njegovom kreativnom procesu.

VICE: Možete li nam reći kako su nastali Show Pieces?

Alan Mur: Pre nekog vremena, otprilike 2009. godine, dobio sam nagli poriv da pokrenem andergraund časopis, i to je bio prelepi ali na propast osuđeni Dodgem Logic. Za drugi broj, kontaktirao me je moj veliki prijatelj, fotograf Mič Dženkins, koji mi je ponudio da uradimo foto sesiju na temu burleske. To se savršeno uklapalo u članak koji je moja supruga Melinda Gebi radila o burleski za isti broj. Mič je odlučio da iskoristimo lokalni aktivni klub za muškarce u Northemptonu kao našu lokaciju, tako da smo u pozadini imali razne devojke iz žanra burleske i nekoliko nasumičnih gostiju.

Ta originalna sesija prerasla je u kolekciju kratkih filmova?

- Posle određenog vremena, ponovo se pojavio Mič i saopštio mi da ga nervira to što je poznat zbog svojih veličanstvenih, luksuznih portreta slavnih ličnosti, kad se u prošlosti bavio i režijom. Pričao mi je o svojoj želji da snimi kratki film za svoj portfolio. U tom trenutku, verovatno pomalo nepromišljeno, ja sam mu rekao: 'Da li želiš da ti napišem scenario za film?' a on je na to rekao: 'Ne može da škodi.' I tako je nastao čitav taj projekat.

Od tada ste zajedno snimili pet kratkih filmova, a vi ste sada napisali i scenario za dugometražni film po imenu The Show čija je radnja smeštena u isti svet. Koliko se po vašem mišljenju razlikuje pisanje za film od pisanja za stripove?

- Pre ovoga, pisao sam isključivo scenarije za stripove. Mislim, jeste, napisao i sam dva romana, mnogo drugih različitih stvari, ali što se tiče narativnog pisanja, zapravo sam samo radio na polju stripa, gde manje-više svojim likovima možete da radite šta vam padne na pamet, jer oni ne postoje, od papira su. Sve stvari koje sam radio svojim likovima, ponekad neke stvarno užasne stvari, rađene su samo likovima od papira. Ali kad sam u montaži video izvedbu Šivon Hjulet, bilo je to za mene veoma potresno iskustvo, pa sam počeo da preispitujem svoj pristup. [Napomena: Šivon igra Fejt, ženu koja umire od nesrećnog slučaja erotske asfiksije. Mur kaže da je odbio poziv da prisustvuje snimanju te konkretne scene.] Ne kažem da ne želim da se bilo šta loše desi mojim likovima u filmu, malo sam ja tvrđi od toga, ali me je svakako potaklo da razmislim o tome kako ne želim da radim ništa tako preterano i nepotrebno.

Imajući u vidu ko ste, pretpostavljam da će vam ljudi pokucati na vrata i tražiti strip adaptaciju svega ovoga. Je li to nešto što biste uzeli u razmatranje?

- Ne, to se nikad neće desiti. [Smeje se] Jedna od stvari koju ne volim u vezi sa savremenim filmom jeste to što sve mora da se realizuje na više platformi. Tako imamo stripove koji zapravo žele da budu filmovi, tako imamo filmove koji zapravo žele da budu igračke i suveniri. Sve želi da bude osam stvari istovremeno, na štetu onoga što je zapravo trebalo da bude.

Ko su bili vaši uzori kad ste počinjali ovaj projekat?

- Jedan od mojih najvećih uzora bio je Žan Kokto. On je bio pesnik, on je bio mag. To je već prilično neodoljiva kombinacija, ako mene pitate. Bio je složen stvaralac. Koktoovo razmišljanje na filmu jedna je od stvari koja me je inspirisala. Mislim, u redu, Hičkok je takođe uradio neke genijalne stvari. Mislim da nije bio mnogo prijatan čovek. Mislim da bi on pristao da gleda kako dave Šivon u garderobi, to bi za njega bila jedna od pozitivnijih strana njegovog posla. Ali kao filmadžija, možete da naučite mnogo od njega, od obojice, i bio bih idiot kad to ne bih uradio. Ali trudimo da se snimimo svoj film. Trudimo se da to budemo samo ja, Mič i svi ti predivni ljudi sa kojima radimo.

Džimi i Fejt udružuju snage u klubu za gospodu.

Da li je vaš pristup pisanju za film drugačiji od pristupa drugim medijima?

- Moj pristup stripu, kad sam počinjao, bio je da ih pogledam, pročitam, proučim i primećujem šta se dešava u mediju i, što je još važnije, primećujem šta se ne radi. To je praktično bio moj glavni pristup svemu. To je praktično jedini pristup svemu za koji znam. Igrate se. Zavrnete rukave, pokušate da razumete medij sa kojim se igrate, a potom se kreativno igrate dok ne nastane nešto.

Dobar posao ako možete da ga nađete.

- Ha, pa jeste [Smeje se]. To je svakako posao koji me je izdržavao poslednjih 35 godina života. To je jedini način na koji znam da radim. Da proučim mogućnosti medija, pokušam da ih razumem i dam se na posao. Probam da oblikujem stvari. Ukrstim neke ideje. Dobro promislim, razmislim o strukturi, razmislim o svemu. Obično radim u veoma različitim oblastima. Znam da su stripovi koje sam napisao između početka i sredine osamdesetih ono što prvo padne ljudima na pamet kad sam ja u pitanju. Ali snimio sam još i šest ili sedam albuma, imate mnogo bendova koji nisu stigli dotle. Napisao sam par romana. Oduvek sam uživao u javnim izvođenjima, oduvek sam radio mnogo raznih stvari. Jedna od ključnih stvari u vezi sa filmom The Show jeste to što mi omogućuje da radim sve ono što me zabavlja. To je veoma, veoma oslobađajuće za mene. I nadam se da će se to osetiti u konačnom proizvodu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu