Reklame
Svaštara

​Šta sam sve saznao radeći kao vodič u seks klubu

Upoznao sam stotine ljudi svih uzrasta, svih zanimanja, i gledao kako prave prve nesigurne korake u svetu koji je obično daleko, daleko od prostora u kojima se osećaju udobno.

pisao Nick Mitchell
27 Oktobar 2016, 7:00am

Ovo zapravo nije seks klub. Fotografija Flickr Toni Protto

Kada treba da dopunim svoj CV, „vodič u svingerskim klubovima" je posao koji obično izostavim.

Ali tokom tri meseca u predgrađima, upravo sam to bio: prijateljsko lice koje novim parovima objašnjava pravila i format jednog od najprometnijih mesta za odrasle u regionu. Ne mogu da vam kažem gde se nalazi. Ni ko tamo zalazi. Ni ko je gazda. Ne mogu čak ni da vam kažem otkud mi taj posao, zato što ni sam nisam sasvim siguran.

Hajde, ispaljujte fazona koliko god hoćete. Sve sam ih već čuo.

„Jesi li do položaja došao preko kreveta?"

„Pričaj mi o pozadini svog posla."

„Kladim se da si dobijao dobar bakšiš."

Radno vreme je variralo. Nije bilo opisa radnog mesta („Posete egzotičnim lokacijama u predgrađu! Upoznavanje zanimljivih novih ljudi! Karanje s njima"!). Na početku bih probijao led. Vodio ljude u obilazak. Puštao im orijentacioni film (tako je). I odgovarao na sva pitanja koja bi mi postavili. Upoznao sam stotine ljudi svih uzrasta, svih zanimanja, i gledao kako prave prve nesigurne korake u svetu koji je obično daleko, daleko od prostora u kojima se osećaju udobno.. I u tom procesu sam mnogo toga naučio – ne samo o ljudima, već i o ljubavi, životu i seks biznisu.

I da naglasim, plata je bila okej, ali razmetanje je bilo neverovatno (izvinite).

Svi su nervozni prvi put

Nije važno: mlad ili star, muško ili žensko, lokalac ili stranac, kada prvi put kročiš u svingerski klub, žešće si nervozan. I bože moj: svingerski klubovi su uvrnuta stvar. Obreo si se na čudnom novom mestu isključivo iz razloga da merkaš, zezaš se, ili tucaš partnere drugih ljudi. Nema mnogo društvenih situacija koje mogu da te pripreme za nešto što su u suštini tri sprata nagih neznanaca. Nemaš predstavu šta da očekuješ. Ključeve u činiji? Brkove i trenerke? Zlatne maske i crvene plaštove, kao u Širom zatvorenih očiju? Prvi put kada smo moja partnerka i ja kročili u to mesto, bili smo preplašeni (srećom, te večeri smo naleteli na jedan par koji smo poznavali u svakodnevnom životu, što je na kraju stvarno bilo od pomoći, kada je prestalo da bude neprijatno).

I naravno, svako se s tim nosi drugačije. Mnogi parovi orijentaciju prolaze držeći se za ruke kao da idu bogu na istinu. Neki se klibere kada im pokažeš korpu za iskorišćene peškire, ili tamnicu, ili punkt sa lubrikantima. Neki ljudi se razbrbljaju. Neki postavljaju mnogo pitanja o pravilima ponašanja i o protokolu (da se zna, tokom naše orijentacije, moja partnerka i ja smo bili negde između podtipova „previše se klibere" i „idu bogu na istinu"). A posao vodiča je, pored toga što upoznaje ljude sa pravilima i daje im predstavu o formatu, da pomogne da čitava stvar bude manje zastrašujuća. Da objasni kako izgleda tipično veče. Da im pusti gorepomenuti film za orijentaciju (od tada sam sreo jednu glumicu iz tog filma, i verujte mi, morao sam ozbiljno da se suzdržim da joj to ne pomenem). Da im pokaže gde su „mesta za igru", a gde nema igranja. Da ih upozna sa nekoliko parova koji su već tu, sa šankerima, i tako dalje. Evo sredstva za ispiranje usta. Evo aparata za vodu. Evo korpe sa kondomima i gumenim rukavicama. Da, šta više, imamo i štitnike za zube.

Pretpostavljam da su mi zbog toga uopšte i ponudili posao; novopridošlicama treba prijateljsko lice, neko ko ih ne ugrožava, ne vređa, i dovoljno je učtiv da ih uvede u čudan, novi svet. I neko s kim takođe mogu da upražnjavaju i seks.

___________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Seks rad u Srbiji: slepa ulica zakona

___________________________________________________________________________

Svingerski klubovi su biznis

Samo zato što se u svakom trenutku odigrava makar jedan znojavi festival seksa, to ne znači da u svingerskim klubovima vlada anarhija. Šta više, da bi se stvorilo okruženje u kojem će se svi osećati bezbedno i udobno, mora mnogo da se radi na poslovnoj strani: na ugovorima, dekoru, logistici, osoblju i pravilima. Klub kao takav je bio (i još uvek je) otvoren za ljude svih uzrasta i sklonosti, ali klijentela je obično bila starija, to su uglavnom bili ljudi sa podužim bračnim stažom, decom, zaposlenjima. Ljudi koji su prerasli klupsku scenu u cenutru grada, kojima je potrebno nešto opuštenije i otmenije. Na takvom mestu, pravila određuju raspoloženje.

Naša su bila poprilično jednostavna: nema samih muškaraca. Nema potpune nagosti u prizemlju. Nema fotografisanja ni mobilnih telefona. Tipovi na „mestima za igru" u svakom trenutku moraju da budu u pratnji žena. Prvo treba pitati za dopuštenje. I pre nego što i kroče nogom u klub, parovi moraju da ispune i potpišu formular na četiri strane, u kojima se navode sve njihove odgovornosti: standardi ponašanja, kodeks odevanja, čak i zdravstvena potvrda. U cilju organizacije celog iskustva, novi parovi takođe moraju da pošalju svoje fotografije – iako ne znam da je ikome na osnovu fotografije odbijeno članstvo (ako vas je ovo zapanjilo, znajte da u SAD u barem jednom klubu zahtevaju da parovi pošalju svoj indeks telesne mase).

Na samim žurkama moraju da obave isplatu i potpišu ugovor. Neko mora da reguliše red za ulaz. Didžej setovi su besprekorno sastavljeni unapred, tako da kulminiraju sat ili dva pre zatvaranja kluba. Mora da se postavi foto-kabina i da se odredi ko radi u njoj. Mora da se postavi dekor i tematska dekoracija (skoro sve žurke imaju neku temu). I naravno, mora da bude prisutno i obezbeđenje, da se postara za to da svi igraju fer. Nikada nisam prisustvovao nečijem izbacivanju, ali su mi pričali da su nekima u prošlosti zabranili pristup zbog drogiranja. Generalno govoreći, dok sam ja tamo radio, ljudi su se uvek veoma lepo ponašali.

Dobro, osim onog očiglednog.

Neki ljudi itekako dovode seksualne radnice

Da. Čak i nakon svih uslova, ugovora i mera predostrožnosti, jednom sam u obilazak poveo par za koji sam 98 posto siguran da je uključivao seksualnu radnicu. Možda grešim, ali kada se pojavi ćelavi, debeli tip, diskutabilnih higijenskih navika, i sve vreme gleda u pod, a pored njega je žena koja je zgodna, zanosna, upečatljiva, i nepotrebno mu se ulaguje i otvoreno govori o svojim počecima u seksualnoj industriji, neka pitanja se svakako nameću. A čak i na mestu koje je predviđeno za upražnjavanje seksualnih sloboda, prisustvo seksualnih radnica može da bude itekako nepoželjno.

Nemojte pogrešno da me shvatite: ne osuđujem ljude koji rade u industriji seksa. Nema sumnje da je ona došla da pomogne malom ćelavcu da ispuni svoju seksualnu fantaziju i bude plaćena za to, i njoj u tom smislu svaka čast. Ali svingerski klubovi generalno – a onaj u kojem sam ja radio naročito – nisu mesta za tako nešto. Oni su namenjeni isključivo parovima i samim ženama, i dolazak u takvo okruženje sa prikrivenom namerom izaziva ozbiljnu zabrinutost – za bezbednost i obaveštenu saglasnost, između ostalog. Šta ako pristupe seksu, i neko želi da im se pridruži, nesvestan situacije? Uzimajući u obzir koliko su pitanja u formularu detaljna po pitanju prirode veze određenog para, koliko se informacijama u tim formularima može verovati?

U svakom slučaju, ta žena je bila divna, a znojavi mali čovek me je činio nervoznim. Ali osnovni posao vodiča je da se postara za to ljudima bude prijatno, a ništa nije neprijatnije od toga da raskrinkaš nekog tipa pred sedam parova. U svakom slučaju, moja detektivska istraga se završila pitanjem, „I, koliko dugo ste zajedno". (On je spustio pogled i promrmljao, „Ne dugo", i to je bilo to).

Posle toga sam odustao. Kasnije sam se pitao da li je trebalo.

Ni ovo nije seks klub, ali shvatate poentu. Fotografija sa unsplash

Seks žurke nisu toliko seksi za osoblje

Nema zbora, svingerske žurke mogu da bude žešće seksi za ljude koji dođu na njih. Ali za osoblje, čak i „seksi" okruženje može da predstavlja samo još jedan dan na poslu. Raznosiš staklariju. Čistiš prosuta pića i povraćku. Muziku si čuo milijardu puta (ako više nikada u životu ne budem čuo Kešinu „ Take It Off", umreću srećan).

Svako klupsko okruženje sa sobom nosi gomilu logističkih izazova. Kada napuniš dva sprata znojavim, golim ljudima, izazovi se shodno tome udvostruče. U jednom trenutku, nosim flašu votke na šank pored šipke za strptiz. U sledećem nosim gore nove peškire i lubrikante, ili brišem plastične jastučiće na poslednjem spratu. Neko traži tamnicu! Vrata seks ljuljaške su zaključana! U redu ispred je nastala gužva! Jednom prilikom sam gledao kako jedna gošća u visokim štiklama pada niz stepenice, i naredna dva do tri zastrašujuća minuta proveravao da li joj je potrebna hitna pomoć. Takođe može da dođe i do sukoba među članovima osoblja, što može da dovede do osramoćivanja u javnosti, ako se zameriš pogrešnoj osobi (Jednom je jedan radnik iz keteringa bacio gomilu tanjira, i zaurlao da šefica „može da se jebe koliko god hoće, ali to ne znači da uma da organizuje žurku").

Sve u svemu, veče može da ispadne sasvim ne-seksi. Pored toga, osoblju je ugovorom zabranjeno da upražnjavaju seks tokom svoje smene, što vlasnici kluba shvataju veoma ozbiljno, i iz dobrog razloga. Upražnjavanje seksa dok si plaćen da radiš zamagljuje granicu između rada za platu i seksa za platu, zbog čega lokal može da ima ozbiljnih pravnih problema. Ja svakako to nikada nisam pokušao, ali ne plašite se, potencijalni vodiči u svingerskim klubovima: nema ničeg nelegalnog u tome da povedete neki par u obilazak, uzmete im broj telefona, i narednog vikenda ih povedete u detaljan obilazak svojih genitalija.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Kanada
Seks
Vice Blog
fenomeni
Odnosi
Svingeri
Vodič
Seks klubovi