Posle dana u velnes centru sam se osećao kao govno

Dr Halbert L. Dan, otac „pokreta velnesa" ga je definisao kao „integrisanu metodu funkcionisanja, koja je orijentisana ka maksimizaciji potencijala za koji je individua sposobna". Ja nisam idealna mušterija za ovu industriju. Kao đubre u bujici, sklon sam tome da puštam da me nosi struja, i dokle god ostanem na površini, to smatram za uspeh. Ali šta bi bilo kada bih se posvetio koketiranju sa maksimiziacijom života – ili velnesom? Da li bi bio protraćen na mene, ili bih se popeo na neki viši nivo promišljenog zdravlja? Tokom jednog veoma dugog dana, rešio sam da to saznam, tako što ću ići na što je više velnes tretmana moguće. Planirao sam da smrznem, izbušim i usolim svoj telo, nizom drevnih tretmana, pomodarija i dubioznih melema. Učinio sam to u pokušaju da se jednostavno osećam bolje. Možda je bilo previše očekivati tako nešto.

Kada je u pitanju stomatologija, sklon sam savremenim tendencijama. U tom smislu, ispiranje usta uljem je za mene odstupanje, zato što je ovaj oralni tretman star nekih tri hiljade godina. Uputstva su jednostavna: na prazan stomak uzmeš jednu kafenu kašičicu nekog prirodnog ulja (obično kokosovog ili susamovog) i držiš ga u ustima punih 20 minuta. Prema blogerki Velnes Mami, godine ispiranja usta uljem dovode „do većeg oralnog zdravlja (nema naslaga), manje osetljivosti i beljih zuba".

Ulje kao da se širilo u mojim ustima dok sam ga mućkao. Da bi mi vreme prošlo brže, skrolovao sam po Tviteru, od čega sam postao užasno anksiozan, kao i uvek. Slučajno sam progutao malo ulja, što se u svim vodićima koje sam pročitao ne internetu strogo ne preporučuje. Međutim, moju paniku je zamenio užas niskog intenziteta, kada sam proverio tajmer i video da je prošlo samo tri minuta.

Sedamnaest minuta kasnije, ispljunuo sam opaki melem na ulicu dok sam šetao psa, i moj komšija je podigao palčeve ka meni. Kao i samo ispiranje usta uljem, i taj gest me je blago uznemirio.

Korišćen vekovima kao način da umiri erekciju, hladan tuš je poslednjih godina postao popularan velnes tretman. Kažu da poboljšava cirkulaciju i uvećava produktivnost, i pomislio sam da bi to bio sjajan način da započnem dan maksimizacije potencijala.

Osim ako niste nežno dete iz Versaja, znate kakav je osećaj kada se tuširate hladnom vodom. Neću da vas smaram detaljima, ali bio je to jadan, ali ipak efikasan način za skidanje paučine s mojih očiju. Radujem se tome što ću se do kraja života tuširati isključivo toplom vodom.

U svakom drugom kraju zemlje, ako ujutru samo popiješ kafu, to znači da si „preskočio doručak"; u Silicijumskoj dolini, to se zove „biohakovanje", zato što je kosplej Džonija Mnemonika tamo ozbiljno postao način života.

Ovo „hakovanje" se pakuje i označava kao „Kafa bez greške". Prema njihovom sajtu, Kafa bez greške je „veoma učinkoviti napikat koji ima ogroman uticaj na nivo energije i kognitivne funkcije". Pravi se kod kuće, tako što se kafa pomeša sa par supenih kašika nesoljenog putera od mleka krava koje se hrane travom, i nečega što zovu „Oktansko ulje za mozak" (Iako i bilo koje prirodno ulje može da prođe). Brend Kafe bez greške, BOO, na sajtu ga prodaje za oko 25 dolara.
Ako doručak zameniš Kafom bez greške, navodno ćeš uštedeti vreme, ali pošto njena priprema zahteva korišćenje aparata za kafu i blendera, za to je potrebno duže vremena nego za pripremu bilo kog doručka bez komplikovanog recepta za jaja. Bila je penasta i prilično dobrog ukusa, ali, baš kao i ispiranje usta uljem, u ustima mi je ostavila sirupasti osećaj. Nije još bilo ni osam sati ujutru, a već sam dvaput morao da operem zube.

U knjizi Šta se dogodilo Hilari Klinton navodi metode koje je koristila da prebrodi gubitak na izborima. „Pokušajte sa alternativnim disanjem na nozdrve", piše o ovoj praksi, koja svoje korene ima u jogi. „Toplo ga preporučujem. Na neki način te smiri".

Prilično je jednostavno: udahneš na jednu nozdrvu, zadržiš dah, pa izdahneš na drugu. Onda to učiniš obrnutim redosledom, i to ponoviš. Osetio sam kako mi se puls smiruje posle svakog fokusiranog udaha i izdaha. Nažalost, to mi nije pomoglo da se pomirim sa rezultatima izbora 2016.

Kafa bez greške je proradila bez greške.

Meditacija je kao lek za probavu koji uvek deluje onako kao što ga i reklamiraju, ali ipak se potpuno iznenadim kada se to dogodi. 40 minuta sam slušao glas Marka Vilijamsa, koji zvuči kao glas Entonija Hopkinsa, i koji mi je govorio kako da sedim, i bilo je apsolutno fantastično. Završio je tako što mi je blagim glasom preporučio da se „prizemljim", da bi mi se „povratio osećaj celine". Neznajući sam slučajno prevukao snimak sa meditacijom u svoju već postojeću listu na Spotifaju, i kada se divna mantra završila, u mojim slušalicama je zatreštala pesma Van Hejlena „Hot for Teacher". Nema potrebe da istaknem, osećao sam se prilično prokleto ispunjeno. Meditacija jebe kevu.

Krioterapija je oblik tretmana hladnom vodom, i njeni zagovornici tvrde da donosi brojne dobrobiti, uključujući poboljšanje cirkulacije, metabolizma i vezivnog tkiva. U međuvremenu, u Agenciji za hranu i lekove (FDA) kažu da ovom tretmanu „nedostaju dokazi" i da „predstavlja rizik". Koliko može da bude rizično da se smrzneš?

Spa centar koji sam izabrao za svoju krioterapiju je prilično fensi (na njihovom sajtu postoje snimci superzvezde Golden Stejt Voriorsa Stefa Karija kako koristi njihove usluge). Unutra izgleda kao film Hajpa Vilijamsa, i kada sam stavio rukavice, čarape, papuče i masku za lice koji su neophodni u krio-komori, osećao sam se kao da sam na snimanju rimejka filma Belly, koji sponzoriše REI.

Dok se komora punila azotom u gasovitom stanju, vazduh unutra se zaledio i zvučalo je kao sneg koji krcka ispod čizama. Žena je kontrolisala operaciju preko tačskrina je rekla da će u komori tempratura biti oko minus 70 stepeni Celzijusa, mada je kada sam ušao unutra delovalo kao da je prijatnih minus 60.

Možda iz mene sada progovara Čikažanin, ali ne mogu da opravdavam to da platim 45 dolara, samo da bih tri minuta stajao na hladnoći. Jednostavno se nisam osećao nimalo drugačije ni bolje na kraju sesije. Doduše, dlačice na bradavicama mi se jesu smrzle.

U tom istom spa centru nude i terapiju plutanja, i posle kratkog krio-smrzavanja, rezervisao sam kapsulu na jedan sat plutanja u izolaciji. Kapsule su pune vode visokog saliniteta ugrejane do temperature tela, i u njoj plutaš u apsolutnoj tišini i potpunom mraku. To je najbliže što možeš da priđeš nepostojanju, što znači da koristi ima isuviše mnogo da bih ih ovde navodio. Osećaj bi trebalo da bude sličan onome u materici, i posle nekoliko minuta plutanja sam shvatio zašto se trudnicima preporučuje da izbegavaju kafu. Osetio sam se kao nabudženi fetus, i kratke trenutke mira i jasnoće su prekidali naleti panike i zbrkanih misli. Bio sam rastrzan između poriva da pobegnem i želje da zauvek ostanem u kapsuli. Nakon sat vremena, snimljeni glas me je obavestio da je moja sesija završena, i izašao sam iz kapsule go i prekriven solju. Nisam doživeo prosvetljenje, ali jesam prešao u usoljeno stanje bitisanja.

Kafa bez greške mi nije utolila glad, i stomak mi je krčao satima. I pre i posle upotrebe kapsule za plutanje tuširanje je obavezno, zbog čega sam se pre ručka istuširao tri puta, i grozničavao sam češao svoju isušenu kožu na putu do obližnjeg đus-bara. Ovu minimalističku ustanovu je otvorio čovek koji se bavio akupunkturom, i koji je kasnije neko vreme vodio moderna velnes odmarališta. Na znaku ispred je pisalo „Hrana je isceljenje", iako je unutra zapravo bilo veoma malo prave hrane.
„Prodajete li išta od čega ću se osećati dobro", pitao sam stilizovanog muškarca iza tezge, koji mi je napravio koktel nečega na osnovu onoga što sam mu rekao o tome kako se osećam – „treperavo". Dao mi je sok od repe koji se zove „Afterparti", i koji je bio ukusa kao Klamato. Krljao mi je po stomaku čitavo vreme dok sam išao do kuće. Bio mi je odvratan. Osećao sam se posrano.

Kada me je doktorka Džudi pitala zašto sam došao kod nje, nisam imao spreman odgovor. Njena ordinacija je u kineskoj četvrti, u velikoj i gotovo potpuno praznoj staroj zgradi. Nisam želeo da boravim tamo.

Akupunktura je efikasan tretman za razne tegobe – bol u leđima, nesanicu, blokadu probavnog trakta – ali nisam mogao da kažem da me muči išta od toga. Ja sam krenuo u potragu za nekim apstraktnim osećajem velnesa, što je, shvatio sam posle njenog pitanja, veoma privilegovan položaj.

„Zbog anksioznosti", konačno sam odgovorio. To nije bila laž.

Zamolila me je da se presvučem u bolničke pantalone i legnem na stomak. I dok je efikasnost akupunkture klinički dokazana, vakuum terapija ostaje dubiozan postupak. Svejedno, najbolji plivači na svetu su se na letnjim Olimpijskim igrama pojavljivali sa karakterističnim modricama na svojim širokim plećima, i ovaj diskutabilni velnes tretman svake četiri godine ponovo dobije na značaju u svesti javnosti, kao po komandi. Srećom, dr Džudi izvodi oba tretmana odjednom, i nisam morao da biram između njih.

Zabola je igle u moje meso, i mogao sam da osetim nihov bizarni gravitacioni pritisak na kožu. Začuo se pumpajući zvuk, i posuda je zapečatila kožu iza mog kolena i počela da usisava.

Dok je nastavila da radi na mom telu, nijednom nije zastala da postavi neko pitanje, i delovalo je da je iskreno zainteresovana za moju dobrobit, kada sam joj pričao o mukama na poslu. „Jedan po jedan dan! Izlažeš sebe prevelikom pritisku", rekla je, dok je zabadala po tri igle iznad mojih očnih kapaka. Počeo sam da se osećam bolje, i do kraja devedesetominutne sesije smo se smejali, jastuče za igle i krojačica, zajedno kao jedan.

„Velnes" bukvalno znači „suprotno od bolesti", iako ovaj izraz sada ima mnogo veću težinu. Dr Džudi me je naterala da se zamislim: možda nije dovoljno jednostavno se osećati okej. Svaki put kada sam shvatio da sam okej tokom svoje potrage za velnesom, brzo sam prelazio na sledeću stvar koja bi na kraju poništila napredak koji sam postigao. Nisam kvalifikovan, ni za misterije duhovnog zdravlja, ni kao pisac, da odredim da li je to prigodna metafora za industriju velnesa generalno, ali vredi razmisliti o tome.

Ako vam nešto prija, možda je dobra ideja to ne čačkati dalje. Tretman dr Džudi je možda ostavio tragove po celom mom telu, ali ona mi je takođe dala samopouzdanje da se za taj dan zaustavim. Zbog toga ću zauvek biti njen dužnik, pošto je naredni tretman koji sam zakazao bilo parenje genitalija po preporuci Gvinet Paltrou.

Nekada izbegavanje velnesa može da bude najbolji način da ga dostigneš.

Još na VICE.com

Koliko moram najmanje da vežbam da bih dobro izgledao?

Isprobao sam četvoronedeljni režim vežbi za jačanje kare

Kako sam se skinuo sa šećera